Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Dan sećanja na Jadovno 1941-2019. biće obeležen u subotu 15. juna ove godine na Velebitu, Smiljanu i u Medku. Uskoro sledi više informacija.

Nemačka: Zaboravljeni srpski ratnik u Ulmu

Datum objave: utorak, avgust 21, 2018
Veličina slova: A- A+

Srpsko vojničkog groblje u Ulmu u protekloj godini, stogodišnjici početka Velikog rata, najviše su posećivali Srbi u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg. Svi koji su želeli i mogli otišli su da poklone senima palih mladih boraca u Prvom svetskog ratu, čiji se posmrtni ostaci nalaze na Gradskom groblju u Ulmu.

Spomenik je dugačak četiri i visok tri metra, simbolizuje srpskog vojnika koji leži na kamenu u uniformi sa šajkačom, a pod „usnulim“ kamenim vojnikom leže kosti 142 srpska ratnika.

Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 10. marta 2017. godine.

Posvećen je srpskim vojnicima, ratnicima Drinske, Moravske, Timočke divizije, koji su pali u nemačko zarobljeništvo. Podigla su ga tri preživela narednika, jedan podnarednik i dva vojnika.

„Ovde u tuđini, u nepoznatom svetu, počivaju večitim snom srpski ratni zarobljenici iz rata 1914-1919. godine, koji položiše život svoj za otadžbinu posle dugog ratovanja i mnogo napora. Uspomenu ovu podigoše im drugovi, braća po krvi i veri, srpski ratni zarobljenici logora Ulm. Hej, putniče, što prolaziš pored groblja nepoznata, stani malo i upoznaj one što umreše tako proslavljeno“ su stihovi koji su uklesani ćirilicom i latinicom, kao i na nemačkom jeziku.

Spomenik je rad vajara Karla Verlea i skoro dve decenije ga redovno posećuju sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve, naši građani kao i predstavnici srpskog konzulata u Štutgarta.

Otkrila ga je Desanka Rajhle iz Ulma 1946. godine, kad ga joj je suprug Nemac pokazao. Redovno ga je posećivala skoro četiri decenije, a primetila je da mnogi Srbi nikad nisu čuli za njega. Obavestila je i sveštenike Srpske pravoslavne crkve, koji su iz Štutgarta opsluživali i grad Ulm, koji su redovno održavali parastose dok nije osnovana ulmska parohija. Sveštenici Slobodan Miljević i Radmilo Marinko prikupljali su podatke na koji način su stradali mnogi vojnici, kao i njihova imena.

– Današnje mlade generacije ne znaju da su Dunavom, rekom koja danas povezuje mnoge evropske države, dovoženi zarobljeni ratnici iz Srbije, koji su bili zatvoreni iza bodljikave žice. Oni koji su pokušali da beže ubijani su. Ostali su poslati na imanja velikoposednika i od preteškog rada se preselili u večnost, stoji u dokumentima Srpske pravoslavne crkve u Štutgartu i Ulmu.

Mnogi Srbi iz Baden-Virtemberga smatraju da se stradanje srpskih ratnih zarobljenika za vreme Prvog svetskog rata nikako ne sme zaboraviti.

Od kada je urađen 20-ih godina prošloga veka pa do 2010. na spomeniku ništa nije rađeno. Kako je bio zaprljan i veliki deo obrastao mahovinom, istaknuti društveni radnici iz Štutgarta Nada i Relja Lukić u dogovoru sa predstavnicima Crkve i Generalnog konzulata Republike Srbije u Štutgartu očistili su vojničko groblje. Pošto nisu imali dovoljno novca za renoviranje, porodica Lukić je preko svoje firme Kor dobila neophodne dozvole i renovirala spomenik.

Pri tom su uz dozvolu popravili i očistili i glavnu kapiju Gradskog groblja u Ulmu bez ikakve novčane nadoknade. Kapija nije mogla uopšte da se otvori, pa se nije ni moglo prići spomeniku. Upravnik groblja dugo se posle toga zahvaljivao za ogromnu pomoć. Nada i Relja Lukić su tada bili presrećni i ponosni što su na takav način mogli da se oduže tim mladih vojnicima, koji su zarobljeni u ratu i dovedeni u zarobljeništvo gde su ostavili svoje živote. Danas su Nada i Relja u penziji, ali njihovu ulogu niko drugi nije preuzeo.

Česte kiše su učinile da je spomenik ponovo zaprljan, pa je izgubio onaj sjaj koji je imao nakon čišćenja pre pet godina. Možda to ponovo nekome zasmeta i očisti ga i bar na taj način oda poštu mnogih nastradalim srpskim ratnicima u vreme Velikog rata.
Pripadnici drugih naroda prošle godine su organizovali tribine, izvodili pozorišne komade, štampali brošure i knjige u kojima su isticali svoje učešće u ratu i doprinos pobedi saveznika, a srpski narod je dospeo u situaciju da se Srbija krivi za izbijanje Prvog svetskog rata, kao što se već godinama uči po školama za Zapadu. Na tom polju su zakazali svi – i država, i Crkva, i srpska dijaspora.

Briga o porodici

Do svoje devedesete godine Desanka Desa Rajhle, koja je rođena u porodici Anđelopoj, u Mostaru, posećivala je srpsko groblje. Sada, u 93. godini, to više ne može. U Nemačku je stigla 1946. kad je imala 24 godine. Otad je pomagala braći, sestrama i njihovoj deci. Još za vreme Drugog svetskog rata ustaše su joj odvele i zaklale oca i najstarijeg brata. Otad je preuzela brigu o porodici. Doskoro je redovno odlazila za Mostar, ali sada više nije u mogućnosti i okružena je svojim najmilijim koji paze na nju, kao što je ona pazila na njih.

Za FBR priredila Biljana Diković

Izvor: Srpski FB Reporter

Oznake: Srpsko vojničko groblje, Ulm, spomenik

Vezane vijesti:

Sećanje na srpske junake | Jadovno 1941.

Memorijali srpskim junacima balkanskih ratova i Velikog rata …

Na ćirilici! Ovo je spomenik koji su Nemci podigli Srbima u Prvom svetskom ratu!




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top