Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

Не ори тамо – тамо су клали!

Датум објаве: субота, октобар 21, 2017
Објављено у Остала стратишта
Величина слова: A- A+

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приjедора у октобру 1942. године, када су у jедноj ноћи, без испаљеног метка, убиjена 342 житеља села, међу коjима 226 дjеце.

Pohorine.jpg
Похорине Фото: СРНА

Похорине, jедно од стратишта у Великом Паланчишту, у коме jе у Другом свjетском рату страдало jе 536 становника српске националности, или половина од укупно 1.080 становника. Читави засеоци били су спаљени, а броjна огњишта у потпуности угашена. 

На пет мjеста у Великом Паланчишту, на коjима су усташе поклале мjештане, до октобра прошле године, значи пуне 72 године – ниjе било трага да се ту икада ишта десило?!

„Кад су људи почели да ору земљу, ико ниjе орао по десет метара далеко, без обзира што су тиjела пренесена. То се годинама годинама ниjе орало. А да не кажем кад смо чували говеда по оним тучићима, чини ми се да су били крвави.
Ми смо око тога колили, ми тамо нисмо кравама хтjели дати да `газе`. Можете мислити колику смо ми имали трауму од тога: `Не! Тамо jе клато!`“, свjедочи преживjела Роса Бановић.

Дрвени крстови од лани опомињу на локациjама Бунарине, Језерине, Тук – Млинчић, Биjела њива и Вучковића главица, а с обзиром на то да се ради о православном становништву, међу потомцима и сродницима настрадалих постоjи жеља да се заjедничка гробницана локациjи Похорине означи на такав начин.

Партиjарх српски Иринеj даровао jе 50 гранитних плоча на коjима ће бити исписана имена свих жртава и оне ће бити постављене у Цркви Успења Пресвете Богородице у Малом Паланчишту, коjа jе запаљена у Другом свjетском рату, а обновљена тек 2004. године.

Бунарине, jедно од стратишта у Великом ПаланчиштуБунарине, jедно од стратишта у Великом Паланчишту

Бунарине, jедно од стратишта у Великом Паланчишту

Године 2011. основано jе Удружење потомака и поштовалаца цивилних жртава рата 1941-1945 Велико Паланчиште с циљем да поведе бригу и о цивилним жртвама на начин на коjи се и даље води брига о воjним жртвама, jер су цивилне жртве Другог свjетског рата биле увиjек у сиjенци воjних.
Предсjедник овог удружења Зоран Бановић рекао jе Срни да jе у плану рад на монографиjи коjом би се траjно сачувала истина о цивилним жртвама рата у Великом Паланчишту, као и изградња централног спомен обиљежjа пострадалом становништву.

„Наши преклани мученици нас обавезуjу да њихову трагедиjу не заборавимо, да о њоj пишемо и гласно говоримо, jер досадашња шутња jе омогућавала да се прогонитељи називаjу бранитељима, да се жртве минимализуjу и негираjу, па чак и да се злочинци називаjу жртвама“, казао jе Бановић.

Удружење такође активности коjе имаjу за циљ побољшање услова живота потомака цивилних жртава рата, као и осталог становништва у Великом Паланчишту.

„Сjећам се као диjете да нисмо имали ни асфалт и да су стариjи говорили да jе, кад се гледа с Козаре, Велико Паланчиште jедино село у коjем се за возилима диже прашина. Тек 1989. асфалт jе дошао до пола села, а тек недавно и даље.

Чињеница jе да од претходног система село ниjе добило ништа, а нарочито не сразмjерно свом учешћу и своjоj жртви у Другом свjетском рату“, каже члан Удуржења Зоран Радоњић, директор Музеjа Козаре Приjедор.

Вучковића главица, jедно од стратишта у Великом ПаланчиштуВучковића главица, jедно од стратишта у Великом Паланчишту

Вучковића главица, jедно од стратишта у Великом Паланчишту Виши кустос Музеjа Козаре историчар Ведрана Адамовић наводи да jе изложба „Година страдања – 1942“, коjа jе овоj установи била постављена у протеклих пет седмица, представила дио докумената из легата Бошка Башкота, а међу њима и оне коjи свjедоче о усташком масакру у Великом Паланчишту коjи jе траjао од 20. до 25. октобра 1942. године, а наjмасовниjи покољ извршен jе у ноћи између 22. и 23. октобра.

„Ако планирано централно спомен обиљежjе подразумиjева и спомен собу, Музеj Козаре би могао уступити одговараjући дио грађе за могућу сталну поставку коjоj би примjерено мjесто било у Великом Паланчишту“, каже Адамовићева.

Она jе навела да jе Музеj Козаре за будуће изложбе из историjске збирке дипломатским путем затражио приступ грађи Воjног архива у Београду.

„Радићемо на томе да добиjемо што више докумената о страдању цивила, jер 1942. година ниjе jедина година страдања. Позната су масовна убиства у љето 1941. године када НДХ запосjеда ове краjеве, као и велико стриjељање жељезничара у том првом таласу“, наjавила jе Адамовићева .

У Другом свjетском рату у Великом Паланчишту страдало jе 536 становника српске националности или половина од укупно 1.080 становника, колико jе према попису из 1941. године село броjало.

Спаљено jе и уништено више од 80 одсто стамбених, пољопривредних и других обjеката. Читави засеоци били су спаљени, а броjна огњишта у потпуности угашена.

Дан сjећања на цивилне жртве Великог Паланчишта обиљежава се у првоj недjељи послиjе Срђевдана.

(краj)

Извор: tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/srna.png

Везане виjести:

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top