Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Настављено суђење за злочине над Србима у Орашју

Датум објаве: среда, септембар 26, 2018
Величина слова: A- A+

Пред Судом БиХ настављено је суђење десеторици припадника командних структура ХВО-а, војне полиције и полиције у Орашју, оптужених за злочине над Србима у том граду 1992. године.

Фото: РТРС

За злочине у Орашју оптужени су генерал ХВО-a Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић.

Према оптужници, они се терете за прогон српског становништва – убиствима, затварањем или другим тешким одузимањем слободе, мучењима, силовањима и другим нечовјечним дјелима.

Матузовић, Живковић и Ђурић оптужени су и да су, заједно са њима познатим припадницима војне полиције ХВО-а, у шупи у Доњој Махали и у логору у основној школи у том мјесту учествовали у убиствима, мучењу и нечовјечном поступању према ратним заробљеницима.

На рочишту одржаном 19. sептембра, свједок Тужилаштва БиХ Љубомир Павић рекао је да је његов брат Вид погинуо од гранате док је покушавао да спаси брата Чедомира којег је друга граната тешко ранила када су одведени из логора да копају траншее.

Павић је испричао да је са браћом и оцем 8. маја 1992. године из Новог Града одведен у логор у Оџаку, гдје су многи српски заробљеници пребијани и мучени.

Његов отац је, каже, размијењен у септембру, а он и браћа су остали у логору.

„Убрзо су Чедомир и Вид пребачени у Доњу Махалу, а ја сам остао у Оџаку. Комшија Мирослав Курешевић и још неки људи који су били са мојом браћом рекли су ми касније да су они одвођени на копање траншеа. Једног дана пала је граната и тешко ранила Чедомира. Вид је кренуо да га извуче, али је погинуо од друге гранате“, испричао је Павић.

Свједок је испричао да је Чедомир одвезен у болницу у Славонском Броду гдје је констатовано да му је повријеђена кичма, усљед чега је дуго био непокретан, а данас се креће уз помоћ штака.

Павић је рекао да је Видово тијело размијењено седам дана након погибије и да је сахрањен у Новом Граду.

Свједок Славко Шишљагић рекао је да је сазнао да је његов брат Михајло убијен у Доњој Махали и да је бачен у Саву.

„Касније је утврђено да је убијен 21. или 22. октобра и бачен у Саву, те пронађен у Сремској Митровици након мјесец дана. ДНК анализом је утврђено да је ријеч о мом брату. У Полицијској станици у Сремској Митровици гледао сам обдукциони налаз којим је потврђено да је смрт наступила од ударца тупим предметом у главу и ватреним оружјем“, истакао је Шишљагић.

Извор:Срна

Везане вијести:

Наставак суђења за злочине над Србима у Орашју

У сриједу нова свједочења о злочину над Србима у Орашју

Потврђена оптужница за злочине над Србима у Орашју


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top