Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Народна женска задруга Дубровник – тако су отимали Хрвати

Датум објаве: понедељак, децембар 31, 2012
Величина слова: A- A+

После ослобођења и уjедињења 1918. дубровачки Срби окренули су се раду за напредак грађана Дубровника. У листу Срба католика ,,Дубровнику” истиче се: „Католичко Српство, коjе jе циjелу ову борбу изводило, циjенило jе након рата борбу завршеном и да ће оно мирно без борбе и без запрека моћи, у jединству и слободи, наставити и довршити велике замисли свог великог учитеља Меда на спас и напредак заjедничке домовине …” . (1)   На инициjативу Јелене  Охмучевић пл. Бизаро основана jе 1919. Народна женска задруга  у Дубровнику. Прва председница била jе Јелена Охмучевић пл. Бизаро, дугогодишња наставница женске препарандиjе у Дубровнику. Поново jе изабрана за председницу Задруге jуна 1921. Један од главних циљева задруге било jе народно просвећивање.

 

http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/dubrovnik-petrova-ulica.jpg

 

 

Установе Задруге биле су „Старатељство за плућне болеснике” и „Пчелице”. „Пчелице” су основане 1920.  Окупљале су децу из наjширих слоjева народа и училе их раду, чистоти и уредности. „Пчелице” су биле друштво где се су деца сакупљала на рад и игру у слободним часовима. Задруга jе 1922. установила ,,Савjетницу за матере” где су маjкама давали упуте за рационалну исхрану доjенчади и даривали сиромашнима одећу за новорођену децу.Основале су 1923.-24. Забавиште са Обдаништем, где су сиромашна деца од 3-6 година, коjима jе маjка била запослена, боравила цео дан и примала храну. Отвориле су 1921. „Старатељство за плућне болеснике” са бесплатним прегледима и лечењем болесника. Потпомагале су бакаларовим уљем и одећом нарочито сиромашну децу. Влада jе давала сталну субвенциjу. У почетку су успешно водиле Старатељство док ниjе прешло под другу управу, а Задруга jе ни после ниjе запуштала. Задруга jе у Дубровнику отворила ,,Секциjу за његовање народног везива и подизање домаће индустриjе”. Имале су радионицу и течаj за народно везиво. Отвориле су 1920. подружницу у Цавтату са  установом „Пчелица”, а 1921. повjереништво у Стону. У листу ,,Народна Свиjест” истакнуто jе : ,,Овакову благодат, што jе Женска Задруга подарила своj Дубровник, мало коjи град у нашоj држави може да ужива, а са хуманитарне стране, да се и поноси”. (2) Задруга jе сарађивала  са Јелком Миш, председницом Женске Удруге  из Цавтата  и  приређивала  jе  изложбе ручних радова  ( Дубровник, Београд, …).

Народна женска задруга учествовала jе са осталим дубровачким друштвима у заjедничким акциjама. Као пример се може навести њено учешће у акциjи коjу jе организовао Црвени Крст маjа 1925. Инициjативом Главног Одбора Подмладка Црвеног Крста  у антитуберкулозноj пропаганди учествовали су дубровачка друштва : 1)  Старатељство за плућне болеснике, 2)  подмладак друштва Црвеног Крста, 3) Лечничко удружење, 4) извидници, 5)  подмладак сокола.  Предузето jе : 28 маjа  а) Асанирање три наjнездравиjих станова дубровачке сиротиње за спомен овог дана, б) дељење сапуна и четкица за чишћење зуба сиромашноj деци Старатељства, ц) дељење и лепљење плаката по школама и у граду помоћу скаута; 29 маjа а) Предавање по школама од месних лекара и наставника, б) излет подмладка  у  природу и сађење дрвећа ; 30 маjа  а) поворка са агитационим натписима ( подмладак сокола,  подмладак друштва Црвеног Крста, Пчелице, Скаути), б) у театру предавање ,,О туберкулози у Дубровнику”  (др. Орлић), уз здравствени филм ,,Не пљуj на тле”. Декламовање и певање ( певао  подмладак  Црвеног Крста Женске Учитељске школе ) ; 31 маjа дељење значки, продавање цвећа и радова  Подмладка за оснивање бесплатног купатила за сиромашну децу.(3)

Народна женска задруга учествовала jе у свечаностима приком посете краља Александра и краљице Мариjе Дубровнику 27. септембра 1925. заjедно са дубровачким корпорациjама (Српско радничко друштво Братимство, Југославенска Матица, Соколи, Орjуна, Народна Радикална Омладина, Српско православна школа, …). Краљ Александар даровао jе Народноj женскоj задрузи 5.000 динара. (4)

Дубровачки бискуп др. Јосип Мариjа Царевић организовао jе  марта 1935. Духовни концерт у катедрали у Дубровнику ради прибављања средстава за помоћ сиромашнима и незапосленима. Бискуп Царевић позвао jе само део друштава из Дубровника на  сарадњу. Међу њима су били Хрватско пjевачко друштво ,,Гундулић” и Пjевачко друштво ,,Дубрава”. Хуманитарни рад на концерту вршила су друштва : Црвени крст, Народна женска задруга, Одбор Милосрђа, Аница Бошковић, Напредак, Кат. Друштво ,,Бошковић”. Национална друштва одржала су састанак 7. марта 1935. у Соколани. Проглас коjи jе упућен грађанству као протест што и та друштва ниjесу позвана да суделуjу у акциjи за сиромашне и незапослене потписали су : Југословенско Муслиманско друштво ,,Препород”, Пододбор друштва ,,Кнегиња Зорка”, Савез ратних добровољаца, Удружење резервних официра, Удружење ,,Чуваћемо Југославиjу”, Дубровачко Српско пjевачко друштво ,,Слога”, Дубровачко радничко друштво, Обласни одбор народне обране, Соколско друштво, Удружење четника, Удружење ратних инвалида, Добровољна ватрогасна чета, О.Н.О. ,,Нова Југославиjа”. (5)

Народна женска задруга поставила jе 1935. спомен плочу на гроб своjе председнице  Елене Бизаро на имању породице Бизаро на Брсечинама. Велики броj чланица  jе отпутовао на Брсечине, где су их дочекали Лина Банац и госпар Франо Бизаро. Дум Данко Лепеш jе након мисе одржао говор, хвалећи покоjницу као узорну доброчинитељку свих невоjних а посебно као заштитницу напуштене деце. У свом говору председница Сеса истакла jе да Народна женска задруга улаже све силе у раду чиме се наjбоље одужуjе успомени своjе заслужне прве председнице. (6)  Професорка Мариjа Ђадров била jе 24 године наставница Учитељске школе у Дубровнику. У своjе слободно време била jе таjница Народне женске задруге. Умрла jе у санаториjуму у Београду 19 марта 1935.  За чланицу управе Југословенске Матице у Дубровнику била jе изабрана  1926. (7)

Др. Франо Бизаро – Охмучевић био jе на општинским изборима у дубровачкоj општини 1926. изабран за виjећника на листи Народне Радикалне странке. У расправи о националном опредељењу породице Охмучевић-Бизаро лист ,,Дубровник” истакао jе изjаву Франа пл. Бизаро – Охмучевића 1935. у разговору са  дубровачким бискупом Царевићем : ,,Преузвишени jе изjавио чуђење, кад jе чуо да у Дубровнику има и Срба католика. На то се jе одмах jавио покоjни Bizzarro и отклонио то чуђење Преузвишеноме овом констатациjом и овим риjечима :Преузвишени, ево нас овдjе ништа мање него троjица : госпар Мато Шишић, Доминковић и jа. “ (8)

Златка Сеса, председница Народне женске задруге била jе међу изасланицима  из Дубровника коjи су  у Београду тражили поновну успоставу Учитељске школе. Били су примљени у аудиjенциjу код краљице Мариjе, кнеза Павла и краљевских намесника др. Перовића и др. Станковића. Обећана им jе подршка. Изасланици су после тога посетили министра просвете и друге утицаjне личности. (9) На своjу брзоjавну честитку Златка Сеса примила jе од краљеве канцелариjе одговор : “Поштована госпођо. По Наjвишем налогу част ми jе изjавити захвалност на топлоj честитци и лепим жељама поднесеним Њеном Величанству Краљици Мариjи о Њеном дану рођења у име  Народне Женске Задруге у Дубровнику.” (10)

Обласни одбор Јадранске страже у Дубровнику прославио jе Јадрански дан 1935. свечаном сjедницом у дворани Народне женске задруге. Били су присутни претставници цивилних и воjних власти те националних и културних установа града Дубровника. У извештаjу Јадранске страже од 18. 1. 1937. истакнуто jе да су при Женскоj занатскоj школи у Дубровнику биле 42 чланице Подмладка Јадранске страже. (11)

 

 

http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/narodna-zenska-zadruga.jpg

 

Хрватски сепаратисти радили су на томе да преузму у своjе руке поjедина  друштва у Дубровнику. Одржана jе 6. марта 1937. главна годишња скупштина Народне женске задруге. У хрватском листу ,,Народна свиjест” истакнуто jе да jе   ,,хрватски карактер Дубровника дошао отворено до изражаjа и у овоj нашоj важноj женскоj институциjи.”  Ипак jе лист ,,Народна свиjест” признао да jе постоjала  мањина коjа jе била против. (12) И лист Срба католика   ,,Дубровник” писао jе о догађаjима на  скупштини. Истакао jе  : ,, Ово jе дубровачка каритативна установа коjу су пред  18 година основале наше праве и честите Дубровкиње, ни не слутећи да ће њихово мезимче ударити путем на коjи га оне ниjесу нити поставиле нити су могле рачунати, да ће та установа скренути у страну.” У друштвеним статутима jе изричито наглашено да jе друштвена застава jугословенска.  Разматраjући рад управе истакао jе да су скинуле са своjе табле ћирилицу, и истакао : ,,Ту jе први корак скретања њеног деловања са пута на коjи су jе биле поставиле Дубровкиње коjе су jе основале.” Наставио jе да Н.Ж.Ж. ниjе била на страни националних друштава приликом концерта у катедрали 1935, да нису потписали проглас националних друштава издану приликом вандалског чина на рељефу (споменику)  у вратима од Пила, да су иступили из Савеза Југословенских жена.  Управа jе учланила нове чланице са коjима jе хтела да манифестуjе хрватство иако у статуту постоjи параф коjи jасно каже да сваки нови члан мора бити jавно у локалима написан на табли и ту остати одређено време, па ако нема приговора тек онда га примити за члана. Приликом скупштине  формирале су се скупине пред зградом Народне женске задруге. Лист jе сматрао да су неки чланови управе прорачунато одредили премалене друштвене просториjе, да тако онемогуће присуство чланству коjе се ниjе слагало са радом управе. (13) У листу  ,,Дубровник” jедна бивша чланица  описала jе начин преузимања власти у женскоj задрузи. Написала jе да jе одjедном избрисано из чланства 147 дубровачких госпођа. Истакла jе да ће  из друштва да иступи ,,незнатна мањина” од око 200 чланица. Њен коментар био jе : ,,Нама jе свима жао да jе до овога морало доћи, jер се сjећамо како jе ова наша Задруга складно и дивно напредовала за лиjепи низ година, док су напокон успjели да од ње направе оно што су направили, и тиме онемогућили да се у њоj нађе мjеста  икоjоj  дубровачкоj госпођи.” (14)

Народна женска задруга приредила jе божићну приредбу 1937. за  наjсиромашниjу децу Дубровника. Деца из Забавишта Народне женске задруге Груж и Дубровник  декламовала су и певала. Раздељено jе 60 пари ципела, 80 одела, 10 пари чизама, 6 капута, те рубља, слаткиша, играчака … тако да jе 160 деце примило дарове. Немоћни су примили потпоре у новцу, а болесници Морске куће слаткише. Задруга jе 1923. отворила дечjи вртић у Дубровнику а 1928. у Гружу. (15)

Лист ,,Дубровник” писао jе о припреми Изложбе Женске занатске школе, секциjе  Народне женске задруге. Изложба ручних радова требала jе да се одржи  25, 26 и 27 jуна 1939. у просториjама школе. (16)  Женска занатска школа спремала jе ученице практично и теориjски за самостални рад у кроjењу и шивању одела и рубља у занату или у домаћинству. (17)

По подацима из књиге „Дубровник у народноослободилачкоj борби и социjалистичкоj револуциjи 1941-1945“, на подручjу дубровачке општине после успоставе Бановине Хрватске обуставила jе делатност  Српска народна женска задруга. (18)

Лист ,,Дубровник” писао jе о настоjањима хрватских сепаратиста да преузму управу националних друштава на исти начин као код Народне женске задруге у Дубровнику. У листу ,,Дубровник” истакнуто jе да jе масовним уписивањем у чланство Јадранске страже у Тивту ,,противника основних принципа саме ове институциjе” доведена нова управа. Од тог времена у циjелом раду тиватске Јадранске страже владао jе франковачки дух. Управа jе одбиjала упис неколико стотина службеника ратне морнарице из Тивта, кад су ови то тражили. На годишњоj скупштини ,,Јадранске страже” 9. фебруара 1941. у Тивту учествовала jе четвртина чланова, присталица франковачке управе, предвођених од људи коjи су скинули државни грб са зграде тиватске опћине. Са скупштине су изостали они коjи су протестовали против рада те групе људи, или да се не изложе увредама и погрдама букача. У свом говору потпредсjедник друштва Илко Перушина истакао jе да се тиватска Јадранска стража сада налази у ,,хрватским рукама”, и да jе из ових руку ,,неће отети никаква сила”. (19)

У међуратном периоду Народна женска задруга у Дубровнику, радила jе на збрињавању деце отвараjући 2 обданишта и Женску занатску школу. Помагала jе сиромашне девоjке кроз ,,Секциjу за његовање народног везива и подизање домаће индустриjе” у Дубровнику, Цавтату и Стону. Као jугословенска организациjа била jе део  Савеза Југословенских жена. Хрватски сепаратисти преузели су 1937. власт у Задрузи и иступили из  Савеза Југословенских жена. Лист Срба католика ,,Дубровник” писао jе о начину на коjи су хрватски сепаратисти добили већину противно статутима. Такође jе писао о  преузимању управе  Јадранске страже  у Тивту од стране хрватских сепаратиста  сличним методама као код Народне женске задруге у Дубровнику. Из Задруге су иступиле чланице коjе нису прихватиле  хрватски карактер Народне задруге. На подручjу дубровачке општине после успоставе Бановине Хрватске обуставила jе делатност  Српска народна женска задруга.

 

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе Напомене :

 

1.“Успомени Меда Пуцића дубровачког властелина о 55-годишњици његове смрти“, “Дубровник”, Дубровник, 3 jули 1937, бр. 23, стр. 1;

2. М. ,,Једна заслужна Дубровкиња”, ,,Илустровани лист“, бр. 24, 16 VI–23 VI 1921, Београд, стр. 5; ,,Народна женска задруга”, ,,Narodna svijest”,бр. 51, Дубровник, 15 децембра 1925, стр. 2;

3.,,Здравствена пропаганда”, ,,Narodna svijest”, Дубровник, 26 маjа 1925, бр. 21, стр. 7;

4.,,Распоред корпорациjа при дочеку”, ,,Narodna svijest”, Дубровник, 26. септембра 1925, бр. 39, стр. 3; ,,Дарови Њ. В. Краља”, ,,Narodna svijest”, Дубровник,  1 октобра 1925, бр. 40, стр. 2;

5.,,Духовни концерат”, ,,Дубрава”, Дубровник, 15 ожуjка 1935, бр. 25, стр. 1;

6. ,,Откриће спомен плоче Јелени Бизаро”, ,,Дубрава”, Дубровник, 1 травња 1935, бр. 26, стр. 3;

7.,,Мarija Gjadrov”,  ,,Dubrava”, Дубровник, 1 травња 1935, бр. 26, стр. 3; ,,Годишња скупштина Југославенске матице”, “Narodna Svijest”, Дубровник, 20 априла 1926, бр. 16, стр. 4;

8.,,Резултат опћинских избора”, “Narodna Svijest”, Дубровник, 19 маjа 1926, бр. 20, стр.1; ,,Увредљиви фалсификат”, ,,Дубровник”, Дубровник, 3 априла 1937, бр. 9, стр.4;

9.,,Дубровачка препарандиjа”, ,,Дубрава”, Дубровник, на Бадњи дан 1935, бр. 43, Год. III, стр.5;

10.  “Из Народне Женске Задруге”, ,,Narodna svijest”, Дубровник, 20 Сиjечња 1937, бр. 3, стр. 3;

11.  „Подмладак Јадранске страже“, март 1937, бр. 7, Сплит, стр.111;

12.  ,,Скупштина Народ. Женске Задруге”, ,,Народна Свиjест”, Дубровник, 10 ожуjак 1937,бр.10,стр.2;

13.  ,,Народна женска задруга”, ,,Дубровник”, Дубровник, 20 марта 1937, бр. 7, стр. 3;

14.  Бивша чланица, ,,Око Народне Женске Задруге”,  ,,Дубровник”, Дубровник, 3 априла 1937, бр. 9, стр. 3;

15.  ,,Божична приредба Народ. Женске Задруге”, ,,Narodna svijest”, Дубровник, 30. Просинца 1937, бр. 55, стр. 4;

16.  ,,Изложба”, ,,Дубровник”, Дубровник, 24 jуна 1939, бр. 25, стр. 3;

17.  ,,Женска занатска школа”, ,,Дубровник”, Дубровник, 26 августа 1939, бр. 34, стр.4;

18.  Душан Пленча, „Однос грађанских политичких структура Дубровника према борби за национално ослобођење и социjални преображаj (1941-1945)”, „ Дубровник у народноослободилачкоj борби и социjалистичкоj револуциjи 1941-1945“, Сплит 1985, стр. 1050;

19.  Ј, ,,Врабац у ластавичином гњезду.”, „Дубровник”, бр. 8, Дубровник, 22 фебруара 1941, стр. 3-4;

 

 

Везане виjести:

Дубровник, место наjвећих хрватских фалсификата

НЕДЕЉКОВИЋ ДУБРОВАЧКИ СРБИ У 19. ВЕКУ

Лист ,,Дубровник” о борцима за ослобођење и уjедињење 1912 – 1918.

Сећања В. М. Вукмировића на борбе четника у Балканским ратовима

Саша Недељковић: Дубровачки Срби и Савез српских културних установа

Недељковић: Лист ,,Дубровник” о покушаjима похрваћења Срба католика и Буњеваца

Недељковић: Дубровачки Срби

Недељковић:Бокељи и Бока Которска у листу ,,Дубровник” од 1937. до 1941 године

Нова Југославиjа у Дубровнику




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top