Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Наша је дужност и обавеза да код Шаранове јаме на Велебиту, подигнемо капелу Јадовничким новомученицима.

На Гаравицама данас парастос и комеморативни скуп

Датум објаве: субота, август 6, 2016
Величина слова: A- A+

garavice-stratiste.jpg

У Гаравицама, код Бихаћа, данас ће пригодним програмом бити одата пошта Србима, Јеврејима и Ромима које су убиле усташе у тадашњој Независној Држави Хрватској /НДХ/.

У 11.00 часова биће одржан историјски час, а у 11.15 часова служен парастос за српске, јервејске и ромске жртве.

У 12.15 часова планирано је обраћање званичника, а у 12.30 часова обилазак хумки, прислуивање свијећа и полагање вијенаца.

Организациони одбор овогодишњег традиционалног помена гаравичким жртвама, позива грађане Бихаћа и бихаћког краја, као и народ сусједних општина Лике, Баније и Кордуна, представнике свих нивоа власти, вјерске службенике и медије, са основним циљем да након 75 година од почињеног злочина, одамо помен, како гаравичке жртве и заслужују са поруком:

ДА СЕ НИКАДА НИКОМЕ ГАРАВИЦЕ НЕ ДОГОДЕ

Предсједник Одбора „Гаравице 1941.“                                   Предсједник удружења „Уна“

Небојша Куштриновић                                                                Бошко Стојисављевић

Предсједник Извршног одбора удружења „Уна“

Бошко Кантар

 

ГАРАВИЦЕ

Гаравице су спомен подручjе коjе се простире на 15 ha површине. Налази се с обjе стране магистралног пута Бихаћ – Загреб на удаљености од 3 до 4 км од центра града Бихаћа. У склопу спомен парка налази се Хумачка главица, узвишење у чиjем су подножjу три гробнице: Гаравице, Делибарице и Уљевите баре. Све три гробнице су масовне, без видљивих обиљежjа и мочварни су терен.

Гробница Гаравице налази се с десне стране магистралног пута Бихаћ-Загреб. Послиjе II Свjетског рата у близини ове гробнице, а у саставу спомен парка подигнута jе хумка за коjу многи и данас сматраjу да jе jедна од гробница. Хумка jе подигнута накнадно као дио мемориjалног парка.

Делибарице су гробница коjа се налази сjевероисточно од Хумачке главице према улици Ирфана Љубиjанкића, односно према магистралном путу.

Уљевите баре су трећа масовна гробница западно од Хумачке главице с обjе стране тока риjеке Клокот.

На Гаравицама су се до маја 1941. године налазили природни канали рјечице Клокот, које су за неколико мијесеци крвници напунили лешевима Срба,Јевреја и Рома.

Тачан број настрадалих никад није утврђен.

Према британским (независним) изворима, на Гаравицама је за само три мјесеца убијено 14.500 цивила, што ово стратиште ставља на друго мијесто по броју жртава у БиХ у Другом Свијетском рату.

Истраживачи тврде да постоје бројни подаци да овдје постоје масовне гробнице, у које су људи закопавани живи у усправном положају,а затим посипани кречом и земљом. Убијања је било сваког дана, на сваком мјесту. Људи су живи спаљивани у црквама, кућама и шталама, бацани у јаме и бездане.

Већина жртава је довучена у затвор у Бихаћку кулу гдје су пребијани, а затим полуживи одвожени на стратишта, којих је на подручју Бихаћа било четрдесетак.

Највећи број је скончао на Гаравицама гдје се од 28. јула до 04. аугуста догодио велики покољ ,када је убијено око 10.000 цивила.

По великом покољу се у тим временима рачунало вријеме, јер се говорило -,,то је било по великом покољу на толико и толико дана…“

Сам град Бихаћ, у то вријеме није могао да има толико становника, колико је на Гаравицама побијено људи.

27. јула 1949. године на Гаравицама је постављен скроман споменик на којем је писало:

,,Народ Среза и града Бихаћа подиже овај споменик, као трајну успомену на 12.000 невиних, звијерских убијених Срба од усташких зликоваца у времену јуна 1941. г. до септембра 1941. године. Нека је слава и трајна успомена палим жртвама,“

У периоду 1960-1980. године, бихаћка општина доноси одлуку и Гаравице уређује као споменк парк жртвама фашистичког терора. Просторно, архитектонско и умјетничко рјешење израдио је Богдан Богдановић из Београда.

Овај споменик је откривен 1981. године, а састојао се од великог броја камени скулптура, израђених од камена, које су постављене далеко од мјеста масовних гробница, управо на мјесту гдје су били постављени митраљези зликоваца.

На улазу у спомен подручје, 1986.године постављена је камена громада, обликована од стране Владе Херељенића из Загреба, на којој више није писало Срба, већ жртава. Споменик, који је био подигнут 1949. године, уклоњен је и постављен у близини злогласне Бихаћке куле.

У посљедњем рату знатно је оштећен. Прије двије године поново је демонтиран и одвезен на спомен подручје гдје у таквом стању пропада у шибљу и трави.

Везане вијести:

Седам деценија прикривања истине о крвавом стратишту

Стратиште НДХ: Гаравице

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top