fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

НАЦИОНАЛНИ РАД НИКА БАУЛЕ СА ОСТРВА ШИПАНА КОД ДУБРОВНИКА

После Уjедињења 1918. Срби католици сматрали су да jе њихово национално питање решено уjедињењем са Србиjом и стварањем Југославиjе. У листу „Дубровник” о том времену истиче се: „Католичко Српство, коjе jе циjелу ову борбу изводило, циjенило jе након рата борбу завршеном и да ће оно мирно без борбе и без запрека моћи, у jединству и слободи, наставити и довршити велике замисли свог великог учитеља Меда на спас и напредак заjедничке домовине …” (1)

Шипанска лука - Šipanska Luka

Прва годишњица Дана Уjедињења 1919. прослављена jе у Луци Шипанскоj свечано. Село jе било окићено заставама и саговима, а становништво, одазвавши се општинском позиву, обуставило jе сав рад и дошло на свечано благодарење у цркву. Касниjе на свечаности у општинском дому истакнуто jе значење ове прославе. Уз опште одушевљење и клицање, те певање народних химни одобрено jе слање телеграфских поздрава краљу Петру и регенту Александру под чиjим вођством бели орлови зададоше смртни ударац столетним неприjатељима нашег народа и остварили завjетну мисао нашег народа. Брзо су увидели да jе Југославиjа оптерећена многим сукобима. У Луку Шипанску стигла jе 30. jуна 1921. вест коjа jе у први мах ожалостила цело место, да jе извршен напад на регента Александра. На вест да ниjе повређен окитило се цело место заставама. У вече у 7 сати било jе у цркви свечано благодарење, на коме су били заступани : општина, сви уреди, друштва и школе, те велики броj становника. Жупник jе говорио присутнима ,,тумачећи узрок, ради коjег смо се вечерас у храму ненадно сабрали, те рече, да имамо захвалити Свевишњему на толиком дару, коjег нам jе овом пригодом подао, ослободивши од погибли смрти нашег будућег владара. Такођер препоручи да молимо Провидност, да и унаприjед чува од сваке несреће нашег љубљеног Краљевића заjедно са циjелим преjасним Домом, а на срећу и понос наше миле домовине Југославиjе.”(2)

Срби католици  сматрали су да jе соколство  цемент у темељима Југославиjе. Соколско друштво  Дубровник jе радило на  оснивању  соколских чета по  острвима. Насупрот соколима била jе сепаратистичка Хрватска сељачка странка и франковци. У извештаjима за скупштину соколског друштва Дубровник одржану 28. фебруара 1937. истакнуто jе : „тихи и незапажени ситни рад поjединаца соколских радника, … савjесно и предано вршили своjу соколску дужност. Показали су труд и преданост оних коjи су по бури, мразу, киши и жези одлазили у наше крше или на неки усамљени оток  и обављали jедан важан народни и соколски посао.” Лист дубровачких Срба   „Дубровник” обавештавао jе о соколским активностима и пратио jе од оснивања 1937. рад Ника Баула и соколске чете у Луци Шипањскоj.  На острву Шипану од 1933. деловала jе соколска чета Суђурађ  са 101 чланом.  (3)

Соколска чета у Суђурђу на Шипану прославила jе краљев рођендан 1937.  У очи  рођендана изведена jе расвjета обале и околане и неколико околних кућа. На Кули Скочибуха, освиjетљеноj, постављен jе транспарент : Петар II и Живjела Југославиjа !. Програм прославе завршен jе пjевањем химне.  Сепаратисти су током пjевања химне дизали ларму лупом и виком у гостиони Горавице, лупаjући по клупама и свираjући уз тамбуре. Соколи и родољуби нису реаговали jер им jе било до тога да свечаност буде озбиљна и покраj оваквих изазова. Опћински органи су 1 jануара 1937. запленили копље и државну заставу коjа jе била постављена на Суђурскоj Плаци. Лист ,,Дубровник” jе истакао : ,,то копље и застава ниjе ни до данас повраћено власнику, већ се и ове године на дан Божића истакла племенска застава са стране опћинског повjереника, коjи се ниjе обазирао ни на протесте нити jе водио рачуна о могућности каквог евентуалног сукоба међу мjештанима. Исти таj повjереник ниjе хтио да извjеси заставу ни на Рођен-дан Њ. Вел. Краља а ни на дан Ослобођења. Инициjативом соколске чете мjесто jе прославило краљев рођендан 1938. Дан пре, увече била jе илуминирана обала, лукобран и два оточића у мjесноj луци. Илуминирана jе мjесна школа, соколана и двиjе стародневне куле, на коjима,уз расвjету и заставе, истицали су се транспаренти инициjала : П.II. и Ж.Ј. Илуминиране су поjедине куће у мjесту, чиjи су власници одгоjени у националном духу, духу братске љубави и слоге. Соколство, уз пратњу своjе музике, дефиловало jе кроз мjесто уз певање и клицање: краљу, Дому Карађорђевића и Југославиjи, те се вечерње славље завршило химном, након чега jе била игранка. На дан прославе, 6 септембра, била jе свечана сjедница, на коjоj jе прочитана посланица Савеза Сокола. Старешина сокола одржао jе говор о Соколскоj Петровоj Петољетки. Ученице основне школе рецитовале су о младом краљу. (4)

У Луци Шипањскоj у кући Балда Смрдеља одржан jе 14. фебруара 1937. састанак ради оснивања соколске чете. Састанку jе присуствовало око 100 особа. Састанку jе присуствовала и делегациjа матичног друштва Дубровник од 7-8 чланова на челу са старешином Ником Шутићем. У име промицатељног одбора састанак jе отворио Нико кап. Бауле, коjи jе поздравио делегате Соколског друштва Дубровник и чете Суђурад. Нико Шутић jе  истакао значаj оснивања чете у данашње време, када се са свих страна „пуца на Соколство и Југославенство”. У управу чете изабрани су : старjешина Бауле кап. Нико; замjеник Вуковић Антун; таjник Стjеповић В. Марко; благаjник Матић Перо; начелник Горjанц Петар; просвjетар Стjеповић Иво; књижњичар Бороjе Перо;  статистичар Винцетић Жељко; повj. за штедњу Иванковић Викториjа; повj. за пољопривреду Злокић Петар; домаћин Алабаш Иво; ревизори Стjепковић Нико и Копорчић Здравко. Кап. Бауле позвао jе чланство да прионе на рад без обзира на претње коjих не треба да се боjе. Мато Урђевић, старjешина чете Суђурађ, преко свог изасланика поздравио jе новосновану чету и обећао им пуну помоћ и сарадњу у почетцима њеног рада. Нико Шутић jе говорио о жртвама коjе су пале за стварање Југославиjе, те о значаjу соколске Петрове Петољетке. У чету се одмах на скупштини  уписало око 80 чланова и чланица. Због оснивања Соколске чете у Луци Шипањскоj неколико локалних хрватских сепаратиста претило  jе оснивачима. Они су се обратили листу „Дубровник” : „Ми се сада налазимо у тако тешком положаjу, да морамо тражити заштиту код власти … Обраћамо се уjедно  и Вама да нас jавно узмете у заштиту, као чланове наjjаче националне установе у држави,”. (5)

Соколска чета у Луци Шипањскоj 4. априла 1937. одржала jе своjу прву академиjу на коjоj jе позоришна секциjа извела веселу игру „Два Глуха“. Вежбе подмладка и женског нараштаjа задивиле су гледаоце што jе била заслуга Петра Горjанца. Академиjа jе приређена у пространоj дворани виле ,,Катино” Ива Стjеповића. У листу „Дубровник“ истакнуто jе : „Кроз непуна два мjесеца што jе ова чета основана много се урадило у сваком погледу. Оваквом изведбом програма могла би се поносити и већа варошица а не село од 700 душа. Оваj велики успjех jе толико разjарио противнике народног jединства, да су у свом немоћном бjеснилу исте ноћи уништили лиjепи чамац власности старjешине чете, коjи jе био усидрен пред његовом кућом. Има ли тко да заштити ове борце за народно jединство од напада разбjешњелих изрода ?“.(6)

Соколска чета у Луци Шипањскоj 7.6.1937. положила jе камен темељац свог соколског дома. На свечаности биле су соколске музике из Стона, Орашца и Дубровника, око 600 сокола и око хиљаде других излетника. Дошли су соколи и народ из околине : Стона, Орашца, Затона, Мокошице, Суђурђа, Колочепа, Бабинопоља, Говеђара, Дубровника и Жупе дубровачке. У листу „Дубровник” о  томе : „Сви предратни родољуби искитише своjе куће jугословенским заставама, само ниjесу они предратни вjерне слуге. Мjесто се спремало већ неколико дана, да што боље прими своjу браћу и госте….Музике, соколске чете и народ сврставаjу се у веома дугу поворку у коjоj jе узело учешћа преко 1500 душа, те уз свирку музике и клицање: Краљу, Југославиjи, jугословенскоj воjсци, jугословенском Шипану и Соколству …Свечаности су завршене са соколским вjежбама … Соколи и излетници срдачно опростише од своjих милих Шипањана, коjи су показали да их никакви терори одоздо, нити икакви хушкаши могу смести или скренути са пута националног рада. …Смиjешан,… био jе долазак заступника професора Рока, … Био jе окружен са своjом тjелесном гардом, „елитом” из Дубровника. Ступивши на тло Шипана викне: хрватски народе за мном! Али се jаднику а ма баш нико не одазове, већ са њиме пођоше само они са
коjима jе и дошао. Да би уобразио, у своj успиjех када су се касниjе, иза свршене свечаности, враћали, пуцали су из барке револверима у море”. (7)

Соколска чета у Луци Шипанскоj одржала jе скупштину 30. jануара 1938. у jош потпуно недовршеном соколском дому. У име матичног друштва Дубровник присуствовао jе скупштини старешина Нико Шутић са делегациjом. Нико Шутић jе поздравио сакупљено чланство „истакнувши како сложан рад и пожртвованост управе и чланства може да ствара чуда и подиже Дом за неколико мjесеца, а главна jе то заслуга пожртвованог и енергичног старjешине кап. Ника Бауле”. У нову управу ушли су: старjешина Нико Бауле, подстарjешина Антун Вуковић, таjник Иво Стjеповић, благаjник Алабаш, просветар учитељица Мурати. После подне одржана jе забава у Дому. Изведено jе пар патриотских декламациjа и два шаљива комада „Миш” и „Изборна туберкулоза”. Забави jе присуствовала соколска чета из Суђурђа са своjом музиком предвођена старjешином Урђевић Матом, старим 80 година. На забави jе било око 200 посетилаца (8).

На Ускрсни Понедељак 1938. приредили су излет нараштаjци дубровачког Соколског друштва у Луку Шипанску. У новом соколском дому одржали су приредбу. Пространа дворана Дома била jе дупком пуна тежака и рибара са острва Шипан, коjи су аплаузом награђивали ритмичке вjежбе нараштаjаца и нараштаjки. На програму су биле и патриотске песме Воjислава Илића и Силвиjа Крањчевића, коjе jе народ са сузним очима пратио и живим аплаузом одобравао. У чланку о овоj прослави у листу ,,Дубровник” истакнут jе поступак мjесног жупника, коjи jе по наговору функционера jедне политичке странке заказао процесиjу за кишу баш у три сата поподне за коjи сат jе била наjављена Соколска приредба. Узалуд су му 12 наjугледниjих мjештана послали писмену молбу да одржи процесиjу после мисе, како jе био обичаj на Шипану. Жупник jе са уврjедама одбио да изађе у сусрет великом броjу добрих католика чланова соколских чета у Луци и Суђурђу. Ради овог поступка жупника приредба jе наступила два сата касниjе него jе била наjављена. Жупник Анте Д. Макљанчић одговорио jе у клерикално-мачековскоj „Народноj Свиjести” дописнику „Дубровника” истакавши : „Будући видим, да озбиљне особе са села не одговараjу на типичне дописе у „Дубровник-у” jа ћу након опетовних обjеда против мене тек приговорити
дописнику само оваj пут, … особито ме мрчи што сам одредио процесиjу тога понедjељка у 15 с. jер да jе то био сат њихов ! Дакле господин дивни не мисли на право пука у своме мjесту, нити онда када пук страхуjе од глада. … тек сат приjе св. Мисе 10 потписника (уз увредљиве тврдње) умолили”.  (9)

Почетком августа 1938. у присуству краљевог изасланика отворен jе  соколски дом на отоку Шипану. Благослов заставе извршио каноник дон Нико Ђивановић из Дубровника, jер jе шипански жупник одбио. Соколска чета у Луци Шипанскоj прославила jе 14. августа 1938. отварање свог соколског дома. Међу гостима били су чланови чете Бабинпоље и народ из других мjеста на отоку Мљету; затим чете из Сланога, Мравинца, друштво из Стона са музиком, чета из Орашца са музиком и чета из Мокошице. Са два пароброда стигло jе матично друштво из Дубровника са делегатима друштва у Требињу и чета из Жупе дубровачке. Из листа „Дубровник”: „Хиљаде народа у живописним народним ношњама прекрило jе пространу плацу на Луци. ….Нека jе свака част и признање оноj шачици рибара и тежака, коjи ниjесу галамили, пjевали и виjали заставе него, како се доликуjе Соколима, марљиво радили и откидаjући од свог грла кроз годину дана саградили красну зграду коjом би се и jедан град поносио“. Старешина чете Нико Бауле одржао jе говор у коме се захвалио присутнима на тако броjном одазиву, а затим jе каноник дон Нико Ђивановић извршио благослов заставе. Заставу jе даровао и кумовао jоj члан чете Нарцис Пухиера. Кума jе била соколица Иванка Бауле. Старjешина Бауле jе предаjући заставу барjактару у свом говору истакао : ,,Заставо Света Ти си симбол животне снаге народа нашега. Ти си резултат свих крвавих борба кроз вjекове, коjе jе наш народ водио и сретно до побjеде довео. Тебе су у своjим срцима дониjели наши прадjедови иза Карпата и засадили на обалама овога нашег плавог мора. У
твоjоj сjени су лежали љешеви Косовских jунака … Тебе су у своjим срцима носили сви они знани и незнани jунаци, коjи су кроз вjекове своjе животе за
тебе полагали. С тобом jе сиjеди Краљ прешао албанску Голготу. … Тебе су послиjе 13 вjекова тешке борбе биjели Орлови и jунаци jугославенских легиjа дониjели на своjим баjунетама и засадили по други пут за увиjек на обалама нашег Јадрана. Чуваjте сестре и браћо ову нашу светињу, поносите се њоме и предаjте jе часно у насљедство вашим потомцима.” Старешина матичног друштва Дубровник Нико Шутић нагласио jе у свом говору да се на све стране граде Соколски Домови што jе наjбољи доказ озбиљног и стваралачког рада Соколства. У свом говору описао jе значаj ове прославе и рад Соколства у Петровоj Петогодишњици. На то се непрегледна поворка упутила пред нови дом. Послиjе благослова капетан фрегате Вилфан, изасланик краља, извршио jе чин отварања дома.  Наjугледниjи Шипањанин Марко Мурат, осим новчане помоћи, даровао jе „наjљепши урес новог Соколског Дома,”  двиjе слике краља Александра и краљице Мариjе (10).

Соколско друштво Дубровник упутило jе 28. jула 1938. представку М. Стоjадиновићу : „Да би омели напредак соколства у срезу Дубровник, коjе jе броjало 26 соколских чета, са олтара се проповедало против соколства и претило пакленим мукама онима, коjи ступе, или остану у соколскоj организациjи. Чак, штавише, претило се и животом и имовином. Неки су наши чланови били заиста тучени, а некима jе упропашћена имовина. У години 1936. паљени су стогови сена и ишчупано на стотине чокота лозе нашим члановима, потпаљена jе соколана у Орашцу. Године 1937. запаљен jе соколски дом соколске чете Поповићи (Конавле). Исте године jе руља сепаратиста полупала излоге на дућанима наших чланова, а пре неколико дана, под кућу у коjоj се налази соколска чета у Пострењу, подметнут jе динамит.” Услед оваквих притисака соколске чете у Мрцинама, Витаљини, Плочицама, Комолцу и Осоjнику сасвим су престале са радом. (11)  И соколи на Шипану били су на удару хрватских сепаратиста, али упркос томе наставили су са радом. За време избора исписала су катраном непозната лица на фасади дома, „израђеноj од финог корчуланског камена, разне партиjске и протусоколске пароле”. Разне пакости и штете учињене су старешини чете Ники капетан Бауле.  (12)

Поводом 80 рођендана Мате М. Урђевића, неколико чланова соколске чете на челу са музиком националне омладине у Суђурђу 3. jануара 1939. изненадило jе старешину дошавши му изненадно пред кућна врата где су отсвирали марш Нашем соколу”. Старешина соколске чете у Суђурђу примио jе честитке од К. Паскоjевића, док му jе члан чете Антун Паскоjевић предао дар. Позоришна секциjа чете Суђурађ 8. jануара 1939. приредила jе у Луци Шипањскоj, у четном дому претставу „Сцена из 1918” и вежбе мушког нараштаjа. Пространа дворана Дома била jе пуна. Главна годишња скупштина соколске чете у Суђурђу одржана jе 22. jануара 1939.  у просториjама Дома. Скупштини су присуствовали скоро сви чланови. Био jе присутан друштвени делегат  С. Зечевић. После завршене скупштине музика националне омладине свирала jе на игранци. (13)
Приликом прославе Видовдана 1939. у Луци Шипанскоj била jе увече осветљена  Соколана и обала. Свечаност jе одржана у Соколани, где jе предавање о значаjу Видовдана одржала  Анка Добуд. На краjу предавања отпjевана jе државна химна. (14)

Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. Дубровник и околина одвоjени су од Зетске бановине и припоjени новоснованоj Бановини Хрватскоj. На подстицаj из Херцеговине и помоћи присталица Народне одбране, чланства Сокола и Јадранске страже, а под руководством  Мирка Станковића, одржан jе 16. децембра 1939. „jавни договор” у циљу „окупљања српства као народа” и подстицања „националне акциjе” у циљу „бескомпромисног одржавања свих установа коjе су битне за чување и одржавање народног jединства”. (15)

ХСС jе у Бановини Хрватскоj искористио своjу власт да jош више прогони Србе католике, jугословенске националисте и соколе. Хрватским сепаратистима соколи су били сметња у остварењу њихових циљева. Лист „Дубровник” пренео jе 1939. писање клерикално-мачековског листа „Народна Свиjест” да jе њен као и свих оних коjи мисле као она, главни задатак уништење сокола. По њоj свакога ко jе био члан сокола требало jе не само анатемисати већ уништити, истерати из службе и бацити на улицу. Лист „Дубровник” од 3. фебруара 1940. обjавио jе да jе на Соколском дому  са Шипана разбиjено све што се разбити могло. Староста  шипанског сокола изjавио jе  „да га таj злочин
нимало не изненађуjе“. (16)

Поморски капетан Нико Бауле био jе изабран за потпретсjедника у Управном одбору Обласног одбора Јадранске страже у Дубровнику 1940. Обласни одбор Јадранске страже у Дубровнику прославио jе 31. октобра 1940. Јадрански дан одржавши свечану седницу на коjоj jе предсjедник Душан Башић у поздравном говору истакао историjску важност Јадранског дана. У извештаjу у часопису “Јадранска стража” се истицало : „Других приредаба ниjе било због садашњих тешких прилика. Тога дана на друштвеним просториjама  виjала  се друштвена застава“. (17)

После Априлског рата 1941. НДХ jе преузела власт у Дубровнику и  околини. Усташки терор ниjе сломио Србе католике.   У Дубровнику jе  деловао „Покраjински национални комитет за Херцеговину, Боку и Дубровник”, а Срби католици уписивали су се у Дубровачку бригаду Југословенске воjске у Отаџбини, под командом резервног капетана др. Нина Свилокоса. Начелник штаба бригаде био jе Нино Бурић. У Дубровачкоj бригади били су : Иван (Нино) Свилокос, Вељко Бурић, Воjо Чеjовић, Ђуро Змаjић, Стеван Какариџи, браћа Митровићи, браћа Цигановићи, Кулишићи, Милишићи, Враголови и други. (18) По изjави Николе Милованчева поморски капетан Нико Бауле, Србин католик, родом са Шипана био jе први организатор илегалног Равногорског покрета у Дубровнику. Ухапшен jе у усташкоj провали марта-априла 1944. у Дубровнику и завршио jе у  логору Јасеновац. Са њим су ухапшени Др. Морети, Спавенти и Грбавчић.

Национални прегалац Нико Бауле, Србин католик, родом са Шипана био jе старешина соколске чете у Луци Шипањскоj од оснивања 1937. Због оснивања соколске чете  хрватски сепаратисти претили су оснивачима. И касниjе jе његова имовина страдала због његовог соколског рада. Рад чете од оснивања и нападе на соколе и њиховог старешину пратио jе лист Срба католика „Дубровник”. Шипански жупник  ометао jе  рад соколске чете у Луци Шипанскоj. Са стварањем Бановине Хрватске ХСС jе користећи власт jош више прогонио Србе католике и њихова друштва. Као признање  за своj национални рад капетан Нико Бауле био jе изабран за потпретсjедника у Управном одбору Обласног одбора Јадранске страже у Дубровнику 1940.  За време НДХ био  jе први организатор илегалног Равногорског покрета у Дубровнику. Ухапшен jе у усташкоj провали марта-априла 1944. у Дубровнику и завршио jе у  логору Јасеновац.

 

Саша Недељковић члан Научног друштва за здравствену историjу Србиjе

 

Напомене :

1. „Успомени Меда Пуцића дубровачког властелина о 55-годишњици његове смрти“,„Дубровник”,  3 jули 1937,  Дубровник, бр. 23, стр. 1;   

2.Б.Г. ,,Шипањска Лука”, „Рад”, Дубровник, 6. децембра 1919, бр. 3, стр. 3; Шипањанин, ,,Из Луке Шипањске”, ,,Narodna Svijest”, Дубровник, 12. jула 1921, бр.28, стр. 2;

3. „Једна потреба и jедно право Срба католика”, „Дубровник”, 1.jула 1939, Дубровник, бр. 26, стр. 1;„Главна годишња скупштина Соколског друштва-Дубровник”, „Дубровник”, 6 марта 1937, бр.5, стр.3 ; „Рад Соколске жупе Мостар у години 1933”,  Сараjево, 1934, стр. 202;

4.„Прослава Краљева  рођендана у Суђурђу на Шипану”, ,Дубровник”,  11 Септембар 1937, Дубровник, бр.33, стр.2,3; „Пишу нам из Суђурђа на Шипану”, „Дубровник”, 6 Јануара 1938,  Дубровник, бр. 1, стр.3; „Прослава у Суђурђу”, „Дубровник“, 17 септембра 1938, Дубровник,  бр. 37, стр. 4;

5. В.Л. „Нова соколска jединица”,  „Дубровник“, 20 фебруара 1937, бр. 3,Дубровник, стр. 2; „Пишу нам са Шипана”, „Дубровник“, 27. фебруара 1937, бр. 4, Дубровник, стр. 7;

6. „Лука Шипањска, априла 1937“, „Дубровник“, 17. априла 1937, Дубровник  бр. 11,  стр.3;

7. „Лука Шипањска 7-VI”,  „Дубровник”,  12 Јуни 1937, Дубровник, бр. 20, стр. 2;

8. „Примамо из Шипана”, „Дубровник”,
12. фебруара 1938,  Дубровник,  бр. 6, стр. 2; „Дописнику  „Дубровника” тек приговор”, „Narodna Svijest”, 11. Свибња 1938, Дубровник, бр. 19,стр. 2;

9. „Пишу нам са Шипана”, „Дубровник“,  30 априла 1938, Дубровник, бр. 17, стр. 3; 10. „Отворење сокол. Дома и благослов заставе”,  „Братство”, 15. септембра 1938,  Осиjек, бр.9, стр. 184; „ (Велико Соколско славље)”, бр. 32, „Дубровник”,  20 августа 1938, Дубровник, стр. 3;

11. Никола Жутић, „Соколи”, Београд, стр. 127;

12. „Иста песма, исти глас”, „Братство”, бр. 1, Осиjек, 15. jануара 1939, стр. 14;

13.„Из Суђурђа на Шипану”, „Претстава у Луци”, „Годишња скупштина чете”, „Дубровник”, 27.jануара 1939, Дубровник, бр. 4, стр. 4;

14.  „Лука Шипанска.”, „Дубровник”, 8. jула 1939, Дубровник, бр. 27, стр. 4;

15. „Дубровник у народноослободилачкоj борби и социjалистичкоj револуциjи 1941-1945”, Сплит, 1985, стр. 1051;

16. „У том грму зец лежи”, „Дубровник”, Дубровник, 30 септембар 1939, бр. 39, стр. 3; Civis Ragusinus, „Тодоре, Тодоре…“, „Дубровник”, 3. фебруара 1940,  Дубровник, бр. 5, стр. 2-3

17.   Јадранска стража, jануар 1940, бр.1, стр.33; стр.508, 509, Децембар 1940, бр.12, Сплит;

18. Фикрета Јелић-Бутић, „Четници у Хрватскоj 1941-1945”, Загреб, 1986, стр.169, 236, 237; Богдан Радоjичић, „Устанак у невесињском срезу”, Споменица Организациjе српских четника „Равна Гора”, Крагуjевац, 2008, стр. 129,1.036, 1.037; Милослав Самарџић, „Борбе четника против Немаца и усташа 1941-1945”, Други том, Крагуjевац 2006, стр. 102;

 

Везане виjести:

Недељковић: Судбина сокола у Орашцу код Дубровника

Лист ,,Дубровник” о борцима за ослобођење и уjедињење 1912 – 1918.

Сећања В. М. Вукмировића на борбе четника у Балканским ратовима

Саша Недељковић: Дубровачки Срби и Савез српских културних установа

Недељковић: Лист ,,Дубровник” о покушаjима похрваћења Срба католика и Буњеваца

Недељковић: Дубровачки Срби

Недељковић:Бокељи и Бока Которска у листу ,,Дубровник” од 1937. до 1941 године

Нова Југославиjа у Дубровнику

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: