Na ćirilici! Ovo je spomenik koji su Nemci podigli Srbima u Prvom svetskom ratu!

Iako su bili na suprotnim stranama, vojnici su se i te kako poštovali, a u prilog tome ide i činjenica da su pripadnici carske Nemačke vojske 1918. podigli spomenik preminulim srpskim zarobljenicima iz logora Kenigsbrik kod Drezdena. Nemci su nas tada poštovali zato što smo voleli svoju slobodu i ideju, a kakvi smo danas?
Veliki rat, koji se tako zvao kada je izbio, odneo je mnogo žrtava, ali je bilo i priča koje nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.
Iako su bili na suprotnim stranama, vojnici su se i te kako poštovali, a u prilog tome ide i činjenica da su pripadnici carske Nemačke vojske 1918. podigli spomenik preminulim srpskim zarobljenicima iz logora Kenigsbrik kod Drezdena.

Natpis na spomeniku je isklesan ćirilicom, a tu je i srpski kraljevski orao. Sigurno mnoge buni otkud takvo poštovanje prema neprijateljima kod Nemaca, a Bane Gajić daje odgovor:
– Poštovanje prema ratnim neprijateljima od strane Nemaca je nešto što je bilo ukorenjeno u kodeksu nemačkih (pruskih) aristokrata oficira, i taj duh je dominirao u nemačkoj carskoj vojsci u Prvom svetskom ratu.
Naročito poštovanje su pokazivali prema ratničkim narodima, koje su cenili prema borbenom duhu koji su imali, Englezi i Srbi su tu bili u vrhu. Postoji onaj čuveni govor Fon Makenzena gde on sprema svoju vojsku koju predvodi u napad na Srbiju rečima da oni ne polaze ni na italijanski, ni na ruski front, već na Srbe koji najviše cene svoju slobodu.

Kada je reč o militarističkim krugovima Carske Nemačke, stvari su stajale ovako kako prikazuje ovaj serijal fotografija, poštovanje i prema zarobljenima. Šta se kasnije izmenilo u nama , a šta u Nemcima, ostaje za duboko razmišljanje, ali sigurno je da u kasnijim epohama, sve do ove najnovije faze “domaćih zadataka”, tog poštovanja više nema.

Da li smo zaboravili da volimo sebe, svoju slobodu i svoju ideju, da li su Nemci zaboravili da poštuju male narode, ne znam, tek ovaj prizor nam ostavlja neke “domaće zadatke” – za opsežno razmatranje, rekao bih – završava Bane Gajić.
Ovako danas izgleda ovaj spomenik, a čini se da bi naše vlasti mogle da učine nešto i spreče dalje propadanje ovog veoma bitnog svedoka istorije.

(Telegraf)

Izvor: Patriot