Mržnjom do poslednjeg Srbina u Hrvatskoj

SERIJA: SRBI U HRVATSKOJ, POLOŽAJ, PRAVA, ŽIVOT (4) 

Piše: Zdravko Elez

„Ubi Srbina“, „Ubi i zakolji da Srbin ne postoji“, „Srbe na vrbe“, „Četnici selite se“!  Ovo su samo neke od poruka upućenih srpskom narodu u Hrvatskoj na kraju druge decenije 21. veka. Poruke mržnje ne jenjavaju iako je od rata prošlo skoro dve i po decenije.

Srbi su svedeni na, kako je to Franjo Tuđman, želeo i govorio, na „statističku grešku“ i od gotovo 600 000, koliko ih je živelo pre rata, brojka je pala na oko 186 000 Srba (4,36 odsto). Prognani se ne vraćaju, niti za to postoje uslovi, a veliko je pitanje koliko će Srba biti u bliskoj budućnosti imajući u vidu činjenicu da su na svojim ognjištima ostala uglavnom staračka domaćinstva. Oni koji su se i vratili, a reč je uglavnom o starcima, došli su na svoje vekovno ognjište da umru.

I pored očigledne genocidne politike zagrebačkog režima Srbi imaju još većinu u 17 opština. To su: Dvor i Vrginmost u Sisačko-moslovačkoj županiji, Vojnić i Krnjak u Karlovačkoj županiji, Donji Lapac i Vrhovine u Ličko-senjskoj županiji, Erdut, Jagodnjak i Šodolovci u Osječko-baranjskoj županiji, opštine Biskupija, Civljane, Erdevik i Kistanje u Šibensko-kninskoj županiji i Borovo, Markušica, Negoslavci, i Trpinja u Vukovarsko-sremskoj županiji. Najveći broj Srba u Hrvatskoj živi u Zagrebu, na Baniji, Kordunu, Lici, Severnoj Dalmaciji, Slavoniji, Zapadnom Sremu i Baranji. Manji broj ih je u južnoj Dalmaciji, Bilogori, Moslavini, Gorskom Kotaru i Istri.

Srpski narod u Hrvatskoj koliko god je to moguće pokušava da zaštiti svoj kulturni i nacionalni identitet, uključuju se u politički život Hrvatske, osnivaju svoja udruženja i političke stranke. Centralna organizacija Srba u Hrvatskoj je Srpsko narodno vijeće, na čijem čelu je Milorad Pupovac, koji je konstantno izložen verbalnim napadima, prorežimski mediji ga razapinju i kače na stub srama, a letos je usred Zagreba čak i fizički napadnut.

Od srpskih partija u Hrvatskoj deluju Samostalna demokratska srpska stranka i vanparlamentarne stranke Demokratski savez Srba, Srpska narodna stranka, Partija podunavskih Srba, Nova srpska stranka, Demokratska partija Srba i Naša stranka.

Značajnija udruženja su Srpsko privredno društvo Privrednik, Srpsko kulturno društvo Prosvjeta i Srpski demokratski forum iz Zagreba koje deluju na teritoriji cele Hrvatske, te Zajedničko veće opština iz Vukovara, Društvo  Đurđevdan iz Drežnice i Zajednica Srba Rijeka. Značajan faktor u očiuvanju srpskog nacionalnog biće, njegovog identiteta, kulture i vere, je Srpska pravoslavna crkva. Na teritoriji Hrvatske nalaze se Mitropolija zagrebačko-ljubljanska, Eparhija dalmatinska, Eparhija gornjokarlovačka, Eparhija slavonska i Eparhija osječkopoljska i baranjska. Pod pokroviteljstvom Srpske pravoslavne crkve u Hrvatskoj i Zagrebačke mitroploije 2005. godine u Zagrebu je utemeljena Srpska pravoslavna opšta gimnazija Kantakuzina Katarina Branković.

Sve su to neminovni potezi kako bi se sačuvalo što se sačuvati može i stvorili uslovi za povratak prognanih na svoja ognjišta. I pored želje i volje hrvatske vlasti su te koje sve čine, ne samo da onemoguće povratak nego i da poslednjem Srbinu u Hrvatskoj vide leđa. Podatak da se od 250.000 proteranh na svoju zemlju, kuće, i stanove vratilo svega oko 1.600 građana sprske nacionalsti, dovoljno govori sam za sebe. Ali, gotovo da nema dana, da mediji ne jave, o uništavanju srpske imovine, napadu na povratnika, da se ne pošalje neka preteća poruka.

Osim tih, kako ih hrvatski državni mediji krste, bezazlenih incidenata, Srbima se uskraćuje izdavanje ličnih dokumenata, sticanje državljanstva, za neverovati je podatak da još oko 200 srpskih sela nema struju, a oni koji su izbegli godinama se bore za svoja imovinska prava. Postoji oko 50 hiljada srpskih zahteva za vraćanjem stanova u Hrvatskoj, ali proces vraćanja je spor i teško ostvariv u praksi. Još su na delu tajne optužnice za navodne ratne zločine protiv onih koji su izbegli, pa niko ne zna kad krene put Hrvatske da li će biti uhapšen. Tajne optužnice postoje i protiv onih koji godinama žive u Hrvatskoj i nikada nisu sigurni da li će im i kada hrvatska policija pokucati na vrata i uhapsiti ih.

U Hrvatskoj je od završetka rata do današnjih dana ubijeno više od 90 Srba, a nijedan ubica nije uhapšen nitije priveden pravdi. Nije rešeno ni pitanje upotrebe ćiriličnog pisma u sredinama gde su Srbi u većini i svako postavljanje tabli sa ćiriličnim ntpisom završava se njenim lomljenjem i uklanjanjem. Za neverovati je i podatak da je u Hrvatskoj uništeno skoro tri miliona knjiga pisanih ćirilicom, među kojima su i one od neprocenjive vrednosti.

Nabrajanje svega onoga što je upereno protiv srpskog naroda u Hrvatskoj odvelo bi nas daleko zato ćemo se u narednim redovima usredsrediti na nekoliko najsvežijih primera i izjava srpskih zvaničnika o flagrantnim kršenjima ljudskih prava srpskog življa.

Pre svega nekoliko dana, tačnije rečeno 22. decembra, na porodičnom imanju Bogoljuba Popovića u selu Čista Mala ispisan je velikim slovima grafit sa jasnom porukom „Četnik, seli se“ uz simbolično slovo „U“. Bogoljubova supruga Boja, koja je grafit prva uočila, u to vreme sama je boravila u kući pa je, zbog straha za svoju sigurnost, istog dana napustila porodično imanje i otišla sinovima u Banjaluku.

Javnost je o poruci, sa elementima klasičnog fašizma, obavestio Bogoljubov sin Goran, koji je rekoa da ovo nije prvi put da dobija pretnje i izlive mržnje, koji ne prestaju.

-Nakon porodične slave Svetog Nikole, koju smo zajedno proslavili prošle nedelje, otac je ostao u Banjaluci, a majka otišla nazad u selo. Dogovarali smo se kako ćemo se za naš Božić svi okupiti u očevoj kući, u Čistoj Maloj, pa je ona požurila  da sve pripremi za naš dolazak. U noći između petka na subotu čula je neko šuškanje, lupkanje vani, ali kako je kuća blizu glavnog puta za Vodice, nije tome davala na značaju. Kada je u subotu ujutro,ustala i izašla iza kuće imala je šta videti. Čitavom dužinom zida, nekadašnje štale, ali i na samom ulazu u dvorište, bio je ispisan grafit na kojem nam je jasno poručeno da se selimo i da nismo dobrodošli u svojoj kući i u svom selu. Kako to nije prva neprijatnost koju je doživela nakon rata, u strahu za svoju sigurnost i sva isprepadana, potražila je prevoz i isti dan se vratila kod nas u Banjaluku.  Ja sam nazvao policijsku stanicu i prijavio slučaj ali su mi rekli da će uviđaj napraviti tek kada neko od nas dođe dole – osetno uzrujan ispričao je Goran Popović.

On je podsetio na nemilu scenu i prvih dana nakon povratka njenih roditelja u svoju kuću.

-Prvih godina nakon povratka, majku je vozač izbacio iz autobusa kojim je putovala uz selo. Reči koje su joj i tada upućene, jasno su ukazivale da se radi o nacionalnoj mržnji i netrpeljivosti. I tada sam prijavio slučaj svima za koje sam smatrao da trebaju biti upućeni šta se dešava. Nedugo potom dobio sam odgovor od nadležnog autoprevoznika da to nije bio jedini slučaj žalbe ljudi iz istih razloga – rekao je Goran Popović.

Ljubav prema dedovini i ognjištu i pored svega, dok su živi, neće odvratiti Popoviće od namere ostatak života provedu u selu Čista Mala. Ipak, to im je pokvarilo planove da sa decom i roditeljima porodično proslave Božić u rodnom selu.

Ovo je jedan od primera, koji jasno govori o tome šta čeka Srbe koji žele da se vrate i one koji su se vratili, a ima sličnih kojima se ni broj ne zna. Jasno je da ako se ovako nastavi da će Hrvatska ostati bez Srba. Još je drastičniji primer hapšenje petorice u akciji koja je sporvedena pod pristiskom onih koji su polovinom oktobra ove godine organizovali proteste u tom gradu.

Srđan Milaković, predsednik Demokratskog saveza Srba, nakon hapšenja petorice Srba osumnjičenih da su činili ratne zločine tokom poslednjeg rata na području Vukovara, ocenio je da je jasan rukopis ljudi koji žele osvetu a ne pravdu i koji žale što se u Vukovaru nije desila druga Oluja i etničko čišćenje Srba.

-Ti isti ljudi, a reč je o veteranima rata su vodili kampanju protiv dvojezičnosti u Vukovaru i dvojezičnosti danas nema uprkos zakonu. Njima je ova vlast dozvolila da pred masom, po medijima i u javnom prostoru prozivaju, upiru prstom u pojedine Srbe bez ikakvih pravno relevantnih dokaza. Vlast im je dozvolila da javno pozivaju na nacionalnu mržnju i nasilje  – kaže Milaković.

Petroica pritvorenih Srba već godinama žive u Vukovaru i bili su dostupni pravosudnim organima , ali sve do današeih dana nisu protiv njih pokretani krivični postupci. I Samostalna demokratska srpska stranka, koja podržava aktuelnu vladu Andreja Plenkovića, i Zajedničko veće opština (ZVO), izrazili su zabrinutost zbog akcije policije. Da je položaj Srba u Hrvatskoj nazadovao tvrdi i jedan od vodećih srpskih lidera Milorad Pupovac, ali on ne misli  da to može da se poredi sa Hitlerovom Nemačkom. Njegovi pokušaji smirivanja strasti samo su mu se obili o glavu napadom u centru Zagreba.

Miodrag Linta ispred Vlade Srbije uglavnom se oglasi i reaguje na sve te hajke i lov na Srbe po tajnim opružnicama i druga kršenja elementarnih prava, ali zagrebačke vlasti uglavnom su gluve na sve te ocene i perfidnom politikom gledaju da zagočraaju život svakom Srbinu, koji želi da opstane i ostane u svojoj kući.

Tu i tamo pojavi se i primer nekog čestitog Hrvata kome se probudi savst na svu mržnju prema Srbima poput Zadranina Jure Zubčića, koji je na jednoj zgradi u ovom gradu nedavno prepravio grafit „ubi Srbina“ u „ljubi Srbina“ što je za kratko postalo pravi hit na durštvenim mrežama. Njegov gest u najvećem broju slučajeva propraćen je negativnim komentarima, čak i osudama.

Onda ubrzo stiže vest da je grupa Hrvata u srpskom selu Babići posekla jednom Srbinu 112 stabala maslina starih 10 godina, pa onda da je u Biljanima Donjim opljačkano nekoliko srpskih kuća i tako u nedogled. Sve to začini i hrvatska vlast donošenjem raznih odluka, zakona, konkursa, oglasa, a najnoviji „biser“ je da se u zakup daje na 30 godina srpska imovina, pre svega odmarališta, koja su srpska preduzeća imala na Jadranu. Iako sporovi nisu završeni, iako srpska preduzeća traže povrat imovine, sada će svi morati da sačekaju tri decenije kako bi ponovo vlasnici mogli doći do onoga što im je devedesetih oduzeto?! Reč je, pre svega o radničkim odmaralištima u Gradcu kraj Makarske, na Rabu, u Biogradu na Moru i Slanom.

Ni hrvtski „umetnici“ nisu baš naklonjeni Srbima. Evo najnovijeg primera! Grafičko rešenje filma „Sto godina srbijanskoga terora u Hrvatskoj 1918–2018“, slično je američkom spomeniku „Maunt Rašmor“, na kojem se iznad hrpe požutelih lobanja nalaze likovi Aleksandra Karađorđevića, Svetozara Pribićevića, Milorada Pupovca i Aleksandra Vučića. Uz to treba pomenuti i knjigu „Mit o Jasenovcu“ u kojoj se relativizuje fašizam, umanjuje broj žrtava logora i pokazuje simpatije prema ustaškom pokretu i NDH.

I na kraju u moru primera antisrpstva, mržnje i jasnih poruka srpskom narodu u Hrvatskoj, je i priprema i, bez sumnje, skoro usvajanje zakona kojim se uklanjaju spomenici sa natpisima koji propagiraju ideje na kojima se temeljila „oružana agresija na Hrvatsku“, kao i natpisi kojima se „veliča sama agresija ili velikosrpstvo“. Spomenicima se navodno veliča „velikosrpska agresije“, a kao povod za ovaj nerazumni potez navodi se primer spomenika Vukašinu Šoškočaninu u Borovom selu, na kome se između ostalog navodi „I sada gledam Borovo rođeno moje selo, braću, sestre i srpske borce moje, bitke biju žestoko, ponosno dižu čelo i srpske zastave visoko i tvrdo na srpskoj zemlji stoje“.

Uvredama, pretnjama, napadima, lažnim i tajnim optužnicama i montiranim procesima, lovom na nevine ljude, uništavanjem imovine, zakonima, odlukama, protestima, mržnjom, ustaštvom i ko zna čime sve, do posednjeg Srbina u Hrvatskoj. To je ono što čeka srpski narod, koji se na ovim prostorima pominje još pre punih 13 vekova.

Kraj

Serijal „Srbi u Hrvatskoj, položaj, prava, život“ u okviru projekta Položaj Srba u zemljama regiona pomogla je Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Vlade Srbije

Izvor: Portal „Tamo daleko“