fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Моја прабака, српски Шиндлер

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/orden-carice-milice.jpg

Леонард Рашица, потомак хероине Диане Будисављевић, Аустриjанке коjа jе спасла 12.000 деце из усташких концентрационих логора, примио jе у петак Орден царице Милице из руку патриjарха Иринеjа. Рашица jе дошао из Бразила како би у име прабабе примио ордење, али и даље истраживао њено хероjство, када jе у сред наjжешћих злочина усташа током
Другог светског рата, из Јасеновца и осталих логора спасла децу чиjа би судбина
наjвероватниjе била усташка кама.

 

Картотека и у Загребу

Подаци о деци спасеноj
из усташких логора и даље постоjи. То су данас већ старци и старице у поодмаклоj
доби, од коjих већина нема поjма о свом пореклу. Како каже Рашица, комунистичке
власти након отимања картотеке коjу jе водила током рата, нису jе уништили. Према
подацима до коjих jе дошао, она се и даље налази у архиву у Загребу.

 

„Луда жена“ за
Гестапо

 

Храну за децу прикупљали
би код њеног супруга на клиници. Људи коjи су хтели да помогну правили су се да
иду код њега на преглед и онда остављали храну, одећу, новац.

– Једном jе клинику претресала усташка полициjа, а други пут Гестапо. Ништа међутим
нису нашли, jер су стицаjем околности храна и одећа послати неколико сати раниjе.
Диана jе правила Летке са своjим подацима и делила jе по возовима коjи су водили
Србе, Јевреjе и Роме у логоре, како би обавестили преживеле логораше где да jе контактираjу
ако преживе како би нашли децу.

 

– Гестапо jе jедном питао
шта ради, али су закључили да jе у питању „луда жена“ и оставили jе на
миру – каже Рашица.

 

Мистериjа у породици

Чланови породице храбре
Аустриjанке децениjама нису желели да говоре о њеном делу. И дан-данас влада постоjи
вео мистериjе око тога. Након рата породица се расула широм света, а Дианина стариjа
ћерка Јелка, чиjи jе Рашица потомак, отишла jе да живи у Бразил. Силвиjа, ћерка
друге Дианине ћерке Илзе живи у Загребу и она jе обjавила дневник своjе баке коjи
jе водила током рата и коjи jе jедини документ коjи jе сачувао сећање на драматичне
догађаjе и спасавање деце.

 

Она међутим неће да прича
о овим догађаjима из Другог светског рата, али ни да се види са осталим члановима
породице. То jе, како каже Рашица, нека таjна у породици о коjоj неће да причаjу,
па децениjама нико у породици ниjе говорио о подвигу ове храбре жене. Рашица jе
до првих података дошао када jе његова баба, а Дианина ћерка Јелка доживела мождани
удар 2002. године. Тада jе међу њеним стварима нашао исечак из загребачких новина
из 1980. године на тему Дианиног храброг подвига.

Након рата, Диана jе са супругом остала да живи у Загребу и ниjе причала о томе
шта jе радила током рата. Они 1972. године напуштаjу Загреб и враћаjу се за Инзбрук
одакле jе она родом, где заборављена од свих умире 1978. године.

 

Гробнице пуне безимене деце

У свом дневнику 10. jула
1942. године, поводом посете логору Стара Градишка, Будисављевићева jе записала
да су нека деца већ пре била предвиђена за транспорт у Горњу Риjеку, а онда су због
болести морала остати у логору те да су умрла тамо као непозната, безимена деца.

„А свако jе имало маjку коjа jе за њим горко плакала, имало jе своj дом, своjу
одећу, а сад jе трпано голо у масовну гробницу. Ношено девет месеци, у болу рођено,
с одушевљењем поздрављено, с љубављу неговано и одгаjано, а онда – Хитлер треба
раднике, доведите жене, одузмите им децу, пустите их да пропадну. Каква неизмерна
туга, каква бол“, писала jе Диана.

Прво jе покушала да спаси
децу из логора преко важних људи у НДХ, Еугена Дида Кватерника, доглавика Анте Павелића
и Андриjе Артуковића, министра у НДХ.


– Била jе упорна, звала их jе, долазила у њихове канцелариjе, али jе нису примили.
Претили су jоj хапшењем ако са тим настави. Тек jе код Камила Бреслера, министра
здравља НДХ, нашла нешто разумевања. Пробала jе и код надбискупа Алоjзиjа Степинца
да организуjе спасавање деце, али никакву помоћ ниjе добила. Од немачког официра
Алберта фон Коциjана jе добила дозволу да може ући у концентрационе кампове НДХ
– обjашњава Рашица.

 

 

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/djeca-diana.jpg

Тада почиње права
борба за животе малишана. Команданте усташких логора почела jе да убеђуjе да jоj
предаjу српску децу како би им обезбедила смештаj. Вjекослав Макс Лубурић, злогласни
командант Јасеновца, остављао би jе по цео дан да га чека, али jе своjом упорношћу
успела да га некако убеди да му повери српску децу из логора.

– За њега jе
у дневнику написала да jе био врло зао човек. Давао jоj jе по 50, па по 20 деце.
Бреслер jе обезбедио да буду смештени на Институту за глуву децу и донарао jе кревете.
Она jе скупљала новац како би им се купила храну и гардеробу. Нешто помоћи пружио
jе и хрватски Црвени крст. Била jе свесна да може бити убиjена због тога што чини,
али ниjе одустаjала – препричава драматичне догађаjе њен праунук.


Храбра Аустриjанка jе, како би после рата деца могла да поново нађу родитеље, правила картотеку за сваког од њих, а укупно их jе спашено око 12.000. Свако од њих jе било фотографисано, обележени лични подаци и знакови распознавања, после чега су давани хрватских хранитељским породицама или послати у домове.

 

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/diana-sa-cerkama.jpg

 

Одмах после рата, 1946. године тадашња Озна и и Министарство социjалне политике Хрватске одузимаjу од ње картотеку са подацима.


– Била jе врло узнемирена када су jоj узели податке о деци. Колико знамо, родитељи деце нису од власти обавештени где се она налазе. Чак и десет година после рата долазили су jоj родитељи коjи су jе питали да ли нешто зна о њиховоj деци, али на
жалост ниjе могла да им помогне. Ја сада желим да нађем неку од деце коjе jе моjа прабаба спасила – завршава Рашица.

 

Извор: ВЕСТИ

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: