Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

„Млеко и крв” Слободана Пенезића Крцуна пред Ужичанима

Датум објаве: среда, октобар 10, 2018
Величина слова: A- A+

Породица је предала на коришћење грађу од које је формиран Крцунов лични фонд. – Одабрана документа и фотографије чине поставку врло посећене изложбе.

Срђа Пенезић, Крцунов син, пред фотографијом са оцем који га држи у наручју (Фото С. Јовичић)

Ужице – На Дан града у Ужицу јуче су појединости из живота и рада контроверзног Слободана Пенезића Крцуна – партизана, начелника Озне, министра, председника српске владе у Титово доба – први пут изашле пред лице јавности. Веома посећена изложба о Крцуну „Млеко и крв” ужичког историјског архива, финансирана средствима Министарства културе и града Ужица, отворена је у свечаној сали градске куће.

Поставку, која Крцуна углавном приказује као партизанског команданта, послератног функционера, пажљивог супруга и оца, а тек у кратким цртама као начелника Озне, отворио је помоћник министра културе Дејан Масниковић. Уз њега су на отварању говорили и Крцунов син Срђа Пенезић, градоначелник Ужица Тихомир Петковић, као и аутор изложбе Жељко Марковић, директор ужичког архива. Присуствовали су и Славко Штимац и Весна Голубовић, представници градова збратимљених са Ужицем (међу којима и руског Курска), архива из Србије, многи гости.

„Млеко и крв” је изложба Крцунових докумената и фотографија припремљена од архивске грађе о његовом животу која се од прошле године чува у ужичком архиву. Ту заоставштину Крцунова породица предала је овој установи на чување и коришћење у марту 2017. године. Од те грађе формиран је Крцунов лични фонд, чији су делови сада изнети пред јавност.

На паноима се налазе Пенезићеве изјаве, записи, фотографије, лична документа. Има ту призора из рата, Крцунових слика са Титом, загрљен са Ранковићем у тек ослобођеном Београду, са светским државницима, из његовог Ужица чијем урбанистичком и привредном развоју је много допринео, породичних фотоса… Па и слика аутомобила у коме је Крцун страдао уз коју је стављена новинска вест „Узрок несреће блато”.

Од Пенезићевих изјава одабраних за ову поставку, једна гласи: „Могу да кажем да бих веома радо поново радио у Служби безбедности. Године проведене у њој за мене су можда лепше него ратне године.” Нема, међутим, појединости о суровим акцијама Озне коју је предводио, а на ту тему у изложеном документу пише:

„Један од веома тешких задатака састојао се у ликвидацији наоружаних одметничких група. На састанку са другом Марком (Александром Ранковићем коме Крцун придаје пресудне заслуге за организовање Озне, изградњу и васпитање њених кадрова) у Аранђеловцу одлучено је да београдска Озна буде везана за Озну Југославије. Први начелник Озне у Београду био је Милош Минић. Нарочито бих желео да нагласим да смо у извршавању наших задатака уживали веома велику подршку народа у Србији.”

У писму супрузи Зини, на пример, наводи како је с Титом био у лову где је „царски смештај, а дивљачи много”. „Сада баш стиже Стари (Тито). Убио је четири антилопе. Врло је задовољан, јер то њега одмара.”

Говорио је Крцун и о Космету па наглашавао колико је тај крај, где је било 80 одсто неписменог становништва, веома напредовао: „Зато су илузорне наде, сметње и покушаји из Албаније да се осталом свету покаже тобоже тежак положај шиптарске националне мањине у Југославији.” Године 1959. на партијском пленуму је предложио да би најбоље било на Косову оформити два среза – један за Косово, један за Метохију.

Говорећи емотивно на отварању Срђа Пенезић је захвалио на овој изложби. „Мој отац је на неки начин живео за Ужице, у којем је рођен. Из Београда је долазио кад год је могао. На крају је и погинуо на путу за Ужице – казао је Крцунов син, изјавивши потом за медије да је мало и изненађен што и сада постоји интересовање за живот његовог оца.

Према речима помоћника министра културе Дејана Масниковића, ова изложба је један од најбољих примера како архив у једној држави треба да поступа са грађом коју чува, да буде доступна свима и да се у односу на њу равнамо и усавршавамо. „Историја Југославије је део историје Србије и треба да будемо поносни што смо као мали народ створили једну велику државу и нашу државност и слободу поделили с другим народима. Слободан Пенезић Крцун има значајно место у историји Србије”, рекао је Масниковић.

Ужички градоначелник Тихомир Петковић је подсетио да је захваљујући Крцуновој истрајности и спремности да се заложи за свој родни крај у Севојну изграђена Ваљаоница бакра, која је поставила темеље савременог Ужица и омогућила му да од касабе постане модеран град, по много чему први у тадашњој Југославији. „Савременици кажу да је Крцун тада изговорио чувену реченицу: ’Или ћемо добити комбинат, или поново идемо у шуму.’ И тако запретио свима онима који су ваљаоницу видели на неком другом месту”, казао је Петковић, додајући да је Крцун, врло одан револуцији, чинио и дела која ће му тешко опростити неки Срби.

Аутор изложбе Жељко Марковић захвалио је Срђи Пенезићу што је препознао ужички историјски архив као установу којој је указао поверење и предао на чување ову архивску грађу. „Још у 19. веку у доба књаза било је замисли да Ужице буде јак урбани центар, а Крцун је наставио ту идеју и трудио се да га овде створи”, нагласио је Марковић.

Аутор: Бранко Пејовић

Извор:Политика

Везане вијести:

Крцун, Дража и другови са Бриона

Срђа Пенезић: Не могу да поверујем да су мог оца Крцуна убили

Исповест бившег обавештајца: Било би превише да је и Ранковић страдао у судару




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top