Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

Милованчев: И сада може да се утврди број жртава Другог светског рата

Датум објаве: среда, мај 15, 2019
Величина слова: A- A+

У Словенији су средства за то одобрили и министарство правде и министарство рада; зашто не би могло да буде исто у Србији и Српској

Никола Милованчев (Фото: Јадовно 1941)

Захвалан сам проф. др Славици Гароња Радованац што је у „Политици” („Колико је било жртава у Јасеновцу”, 17. април) покренула питање утврђивања броја жртава у логору Јасеновац, али и шире у Југославији, за раздобље 1941–1945. На ову тему у „Политици” се затим осврнуо и историчар Ненад Лајбеншпергер („Тешко до тачног броја јасеновачких жртава”).

Верујем да се може доћи до броја жртава Другог светског рата, што су последњих година доказали Словенци, а то српска јавност не зна.

Троје историчара Института за новију историју Словеније латило се 1997. утврђивања броја жртава за период од 1941. до јануара 1946. и интензивно су, уз помоћ спољних сарадника, радили до 2012, али се подаци још допуњују (реч је само о умрлим становницима Словеније, без људи са других подручја Југославије страдалих у Словенији после краја рата 1945).

Какав је резултат, који је сравњен са регистрима умрлих? Последњи објављени податак говори о 99.865 страдалих. За поређење, државни (крњи) попис жртава Југославије из 1966. за Словенију наводи 40.510 жртава, а хрватски демограф В. Жерјавић (1989) заокружава тај број на 40.000.

Хумке масовних гробница у Јасеновцу (Фото Р. Крстинић)
Хумке масовних гробница у Јасеновцу (Фото Р. Крстинић)

По починиоцима је идентификовано око 78.000 жртава у Словенији: од немачких нациста страдало је 40 одсто, од победничке стране 31 проценат, а од осталих (Италијани, домаћи сарадници окупатора, Мађари, погинули од савезничких бомбардовања, несрећни случајеви, самоубиства, итд) око 29 одсто; ова структура страдалих може бити слична са Србијом, али не и са Хрватском и БиХ – тамо је уверљиво највише било жртава усташа и домобрана.

Дакле, Савезна комисија, која је 1966. побројала 657.101 убијеног у Југославији, у Словенији је тада избројала једва 40 одсто стварних жртава, а такву процену дао је и Жерјавић, умањујући број жртава.

А укупне жртве у Југославији? Др Животије Ђорђевић, који је био најреалнији у оцени за Словенију, овде наводи („Губици становништва Југославије”, Београд 1997, ст. 181) 1.838.000 убијених, уз 654.000 одсељених (највише Немаца – око 400.000, нап. Н. М.) и 333.000 нерођених – укупан демографски губитак 2.825.000 (од тога 1.780.000 у БиХ и Хрватској, од њих 68 процената Срби).

Данас је заборављено да је скоро исте бројке 1952. у „Статистичкој ревији” изнео и др Долфе Вогелник, професор статистике на економским факултетима у Београду и Љубљани, а 1944–1946. први директор Државног статистичког уреда у Београду: он је број усмрћених оценио на најмање 1.814.000, а укупне демографске губитке на најмање 2.854.000.

Међутим, по Вогелнику је то „минималан износ”, док је стварни број убијених „преко два милиона лица”, а сви демографски губици већи од три милиона.

Како је у неким проценама умањиван број жртава описао је Ж. Ђорђевић (исто, стр. 43–54): тако што је приказиван мањи природни прираштај становништва од стварног у раздобљу од 1931. до пописа 1948.

Број жртава у Јасеновцу? Др Јаков Гело, у Туђманово време (деведесетих година прошлог века) директор Државног завода за статистику Хрватске, навео је у свом докторату „Демографске промјене у Хрватској од 1780. до 1981. године” (Загреб 1987, стр. 153): „само Јасеновац преко 700.000… С. Градишка 75.000”.

А Владимир Дедијер је у писму Петру Стамболићу од 27. априла 1987. записао: „Зато ви не хајете за Јасеновац, где су власти забраниле свако научно испитивање колико је тамо мртвих. Савез бораца Босанске Дубице довео је и словеначке научнике, па су 1962. године у Градини отворили једну десетину гробова и утврдили да тамо лежи око 58.000 мученика”.

У истом писму Дедијер је оптужио руководство Србије (С. Милошевића и И. Стамболића), цитирајући своју сарадницу Љиљану Манојловић, секретара (касније угушеног) Одбора САНУ за истраживање геноцида: „Да је највише руководство Србије одлучило да се не дају новчана средства за одржавање симпозијума (о жртвама – нап. Н. М.) да се не би замерили Влади Хрватске.

Ако би се симпозијум одржао Влада Хрватске би правила тешкоће Влади Србије поводом предстојећих уставних промена.” Истина о броју страдалих Срба била је непожељна у време СФРЈ, а за многе је и данас.

Слажем се са г. Лајбеншпергером да попис броја жртава није посао неколико историчара: у Словенији су средства за то одобрили и министарство правде и министарство рада; зашто не би могло да буде исто у Србији и Српској – уз такву помоћ српски историчари би утврдили број жртава и у Србији и у НДХ.

У Хрватској је заувек избегнут попис српских жртава, јер је јануара 2012. тај попис преузела Католичка црква. Тада је, наиме, на заједничком састанку бискупских конференција за Хрватску и БиХ у Сарајеву, Католичка црква одлучила да попише жртве Другог светског рата, назвавши то „Хрватски мартирологиј” и сада пописује припаднике своје вере (у „Хрв. мартирологију” се пописују и католичке жртве других народности – Немци, Италијани, Мађари, Словенци и други); рад је већ далеко одмакао.

Уз мало разумевања и политичке воље могла би да се сазна истина и о свим српским, јеврејским, ромским и другим жртвама, у пуном опсегу трагедије која се догодила.

Правник и историчар

Аутор: НИКОЛ МИЛОВАНЧЕВ

Извор: ПОЛИТИКА

Oд истог аутора:

Никола Милованчев: Умањен број жртава у Југославији 1945.

Са 14 година у борбу за слободу – Војин Т. Радаковић и Давид Бурсаћ, два млада јунака из Лике

Никола Милованчев: О броју жртава у НДХ – чињенично а не емотивно

Никола Милованчев: Да ли постоје српске жртве логора Земун?

Никола Милованчев: О правницима у историографији и броју мученика старадалих у Јадовну

Никола Милованчев: Оправдано упозорење СПЦ

Фалсификати о логору Јасеновац и истина о геноциду над Јеврејима Срема 1942. године

Никола Милованчев: Упућивање 132 земунска Јевреја у логор Јасеновац – Стара Градишка јуна 1942.

Никола Милованчев: Хрватски проблем – чланак једног умног и честитог Хрвата из 1921.

Инцидент у Врбнику 2019. – последица захтева за прикључења острва Крк Србији 1943.

Никола Милованчев: Има нас који верујемо у Косовски завет

Никола Милованчев: О прогону др Владимира Димитријевића

Никола Милованчев: Зашто Н. Бакареца боли истина о Павелићу и усташама у вези са логором Земун?

Истина о логору Земун 1941-1944.

Милованчев: Да ли је потребан термин за именовање геноцида над Србима у НДХ?

Никола Милованчев: Милан Дукић – први глас о страдалима у Јадовном и извештај конзула НДХ у Београду о томе

Стрaдaлници Jeврeји и Срби 1941. у Бањoj Луци и рушење храма Христа Спаситеља

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top