Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

Milijana Baletić: Nema kamera za Smilju Avramov

Datum objave: subota, oktobar 13, 2018
Veličina slova: A- A+

I nemoguće je i neozbiljno – dati sebi za pravo – da veličinu i značaj profesorice Smilje Avramov – obuhvatimo jednom kolumnom! Zato – ovo i nije kolumna o njoj – o nama je?! Njen odlazak nije samo odlazak jednog ljudskog života ispunjenog skoro 101 godinom – to su mere za nas obične smrtnike, po kojima procenjujemo – da li smo mogli još, ili je bilo vreme da odemo! Ovo je odlazak simbola jednog vremena…

Foto: Vidovdan

U sto prvoj godini života, 2. oktobra u 22:19 časova, upokojila se profesorica i naučnik Smilja Avramov – preneli su retki – i to samo štampani – mediji u Srbiji?! Ispraćaj na večni počinak, uz opelo, održan je 6. oktobra u 14 časova na Novom groblju u Beogradu. Uz njen odar stajale su njene dve ćerke, uvaženi univerzitetski profesori, jedna u Kanadi, druga u Belgiji.

Unutrašnjost kapele – uz neznatan broj, uvek prisutnih „profitera“, koji nepogrešivo prepoznaju ciljano mesto i udenu se – bila je ispunjena srpskom intelektualnom elitom, patriotski orjentisanom – koju odavno ne možete videti u medijima države Srbije!

Ono što su prisutni videli, videli su, a – država Srbija – ni jednom-jedinom kamerom, novinarom, fotoreporterom – nije se udostojila da zabeleži i pokaže srpskome narodu trenutak odlaska  na večni počinak najznačajnije žene koju je u istoriji iznedrio njen rod?!

Ne samo ispraćaj – ni vest o smrti – ni  jedan elektronski medij – RTS, nacionalna državna televizija – to nije imala u svojim informativnim emisijama i dnevnicima?!

Po ovome, ako nikog drugog, ono ime direktora „naše“ televizije – RTS-a – Dragana Bujoševića – mora biti večno upamćeno!!! Za razliku od gomile novinara i izprepletenih kamera pred ovom kapelom, koje nam iz dana u dan beleže i po 24 časa, a i duže pune ekrane, novinske stupce, radio talase… ispraćajima političara, estradnih umetnika, tajkuna, sve do kriminalaca – Smilja Avramov nije se našla „na rasporedu“ njihovih kamera i uređivačke politike?! Ovaj čin takvog besprizornog davanja sebi za pravo, da – samim tim što ste u ovom trenutku imali moć odluke – biće – na sramotu svih nas – zabeležen u istoriji!

Ovo neće umanjit veličinu – velike Smilje Avramov –  štaviše, odslikaće samo vreme u kojem je na odlasku ostavila Srbiju!

I nemoguće je i neozbiljno očekivati da značaj njenog dela stane u jednu kolumnu! Zato – ovo i nije kolumna o njoj – o nama je?! Njen odlazak nije odlazak jednog ljudskog života ispunjenog skoro 101 godinom – to su mere za nas obične smrtnike po kojima procenjujemo – da li smo mogli još, ili je bilo vreme da odemo!

Ovo je odlazak simbola jednog vremena – obeleženog traganjem, borbom, principijelnošću, vrednosnim sudovima, veličinom snage ličnosti, jednostavne gospostvenosti, topline, intelekta, sabranog znanja, svedočenja, upornosti, neodustajanja…,a što sve zajedno staje u dve reči – Smilja Avramov! TO je otišlo – a ne samo jedan život od 101 godine!

Ono što je ona u svojim naučnim radovima, udžbenicima, razotkrivenim najstravičnijim svetskim zaverama moćnika, njihovih centara okupljanja, dogovora, planova, za kojima je tragala i skupljala podatke po svim arhivima sveta, od Vatikana pa nadalje, i kao dokaz stavila u svoje knjige – ostalo je!

Svakom je dostupno: „Opus Dei – Novi krstaški pohod Vatikana“; „Trilateralna komisija: Svetska vlada ili svetska tiranija“; „Genocid u Jugoslaviji 1941-1945,1991…“ ; „Postherojski rat Zapada protiv Jugoslavije“…! Ali, njena intimna porodična priča – koja je svojevrsna priča srpskoga naroda – izgubljena je zauvek?!

Imala sam tu čast da više puta budem u njenom društvu, i kod nje u njenom stanu u Beogradu nedaleko od Svetosavskog hrama, i slušam priču iz privatnosti nje i njene porodice u Pakracu, gde je i rođena na Sretenje 1918. Kada pomislim šta iz te riznice dragocenih podataka ovde navesti – shvatam da bi trebalo sve – a sve je nemoguće!

Otkad sam 2009. sudskom odlukom vraćena na posao novinara u RTV, više puta, sve do pre godinu dana – tražila sam, kod svih urednika koji su se smenjivali – od Ljubiše Nikolina, Slobodana Arežine, Blaža Popovića… da napravim portret Smilje Avramov!

Mada sam bila svesna, pošto mi ne daju da radim, da će mi to teško proći, pokušavala sam, čak i sa ubeđivanjem da samo uradim, pa se ne mora objaviti ni za moga života, ali – samo da to imamo, da ostane zabeleženo, sačuvano! I – od svega je ostao samo trag u arhivi televizije, i u mojoj ličnoj, da sam to uporno tražila!

Neprocenjivi kapital njenog svedočenja o životu i istoriji njene porodice, obrazovanju, bogatstvu, svetonazoru, stradanju, izprepletenom krvnom srodstvu sa porodicama koje su ostavile dubok i plemenit trag u vertikali našeg naroda – svojevrsna je istorija Srba jednog doba! E – to je – bespovratno otišlo?!

Na jednoj privatnoj televiziji 11. novembra 2004. sa njom sam uradila intervju „Novi svetski poredak, pravo ili sila“ (postavljen je na mom sajtu, a ima ga i na You Tube) u kojem, tako jednostavno, a do kraja suštinski sagledan poredak svetskih moćnika – pred njenim argumentima ostaje potpuno razotkriven! Ovaj intervju je bio – tek samo jedna – od toliko tema, koje ste sa njom mogli obraditi!

A negde s početka ’90-te na jednom neformalnom skupu, na kojem sam imala čast da budem prisutna, od mnogo toga što se od nje čulo i upijalo, šta je sve otkrivala po svetskim arhivima i ostavila zapisano u svojim knjigama – objašnjavala je hipokriziju politike zapadnih saveznika zasnovanu na Atlanskoj povelji (1941.), po kojoj su – jedno zastupali na javnim međunarodnim konferencijama, a – tajno, iza zatvorenih vrata, planirali zaveru i pogrom?!

Tada mi je duboko ostalo u sećanju da je još 1971. godine (što je preteča onog jugoslovenskog Ustava iz 1974.) u Vatikanu zaključen tajni sporazum između tadašnjeg pape, predsednika Amerike i nemačkog kancelara, po kome „treba razoriti Jugoslaviju kao remetilački faktor“, a – „Srbe satanizovati i proglasiti krivim za genocid“?! Ondašnja tajna služba Jugoslavije, presretnutim razgovorom je snimila svaku izgovorenu reč ovog tajnog skupa i – do u detalj izvestila Broza i njegov najuži rukovodeći krug!

Međutim – ne da nisu ništa preduzeli da to spreče – naprotiv – žmurili su, čak i pomagali obnavljanje ustaškog pokreta, uklanjajući svaku smetnju njegovom uzdizanju?! Kao reporter sa ratišta, a i radeći političke emisije u studiju, mnogo puta sam koristila ovaj podatak i, ne samo zbog toga, dobijala posprdne komentare kako se bavim „izmišljanjem zavera“?!

Smilja Avramo rođena je u Pakracu, u bogatoj intelektualnoj, fakultetski obrazovanoj, srpskoj porodici. Po završetku Gimnazije, školovanje nastavlja u Beču, koje biva prekinuto Drugim svetskim ratom u kojem su joj, kako sam od nje čula, 22 člana porodice, među kojima – 11 najbližih, zajedno sa ocem – ustaše zaklale u Jasenovcu! Desetkovanje njene porodice – opredelilo je da zločin genocida bude jedna od centralnih tema i interesovanja njenog naučnog opusa, i uzdizanja u sam svetski vrh među stručnjacima za ovu problematiku! O snazi njene ličnosti govori i profesionalizam objektivnog naučnika, kojim se odlikuje njen rad, uprkos ličnoj porodičoj tragediji!

Nakon rata nastavila je studije, magistrirala u Londonu, doktorirala u Beogradu, ali ne na doktorskoj tezi genocida, kako je i htela, jer je rukovostvo fakulteta to strogo zabranilo, uz preteće upozorenje: „Jesi li ti svestna šta činiš!

Pa to je direktan atak na bratstvo i jedinstvo“?! Kada je, ubrzo nakon doktorata, postala predavač – napisala je i jednu skriptu u kojoj su pobrojane sve konvencije, pa i Konvencija o genocidu, gde je uz nekoliko rečenica objasnila definiciju i odgovornost, zbog čega je – odbačena cela skripta, uz obrazloženje da to „u udžbenik ne može ući!

To je politika! Pripada prošlosti! Mi moramo gledati u budućnost“?! E – ova rečenica nas i dan-danas prati?! Ona je kasnije, i pored svega – zbog dubokog osećanja obaveze da to uradi –i dve knjige o genocidu objavila!

Po njenom kazivanju, osnovni razlog za takav odnos prema Srbima je bio ideološki. „Komunistička partija i Josip Broz, koji je dobijao nervni slom kad se pomene genocid, bio je – duboko srbofobičan i – sve dok komunisti budu imali ikakvu moć i reč – to se pitanje neće postaviti“?!

Mada ovo za neupućene deluje neverovatno, ali – koliko samo, još uvek, ekranima Srbije tutnji potomaka Brozu odanih kadrova – koji sebe vole da smatraju, čak, elitom – samo zato što su odrasli u materijalnom blagostanju – koje su im obezbedili roditelji – zasluživši to odanošću Brozovoj srbofobiji?! Koliko ih je samo u diplomatiji, medijima, nevladinom sektoru, politici…?! Ali – zato Smilje Avramov – nije bilo?!

Iz života Smilje Avramov, toliko je „zanimljivosti“, koje nisu deo njenog naučnog opusa, ali su – snažan argument koji upotpnjava mozaik istine o njenom srpskom rodu! Kada je 1947. tražila od šefa tri dana odsustva sa posla u Javnom tužilaštvu u Beogradu, kako bi u Zagrebu – kao jedina od porodice koja je preživela ustaški pokolj u Jasenovcu – rešila pitanje nasledstva – dočekalo je: „Dosta o Jasenovcu! Da tvog oca nisu zaklale ustaše – mi bismo ga ubili, jer je bio buržuj“?! Ipak je otišla, a po povratku – sačekao je otkaz?!

Interesantna je priča i o tom „buržuju“! Kada je otišla u Beč na školovanje, srela se sa drugim jezikom, pismom, običajima i nakon izvesnog vremena latinicom je napisala svojim roditeljima pismo o svom životu, hvalila se svojim uspesima, iteresovala o svojima u Pakracu.

Stigao je i odgovor! Sa nestrpljenjem je otvorila kovertu i videla pismo koje je ona napisala, a na samom dnu, na malom čistom prostoru koji je preostao – bila je stisnuta – očeva poruka – ispisana ćirilicom: „Nismo te poslali u tuđinu da zaboraviš ko si i kome pripadaš – nego da stekneš znanje i doneseš ga na polzu svome rodu“?! Nakon ovoga, više nikada, ništa nije napisala latinicom!

Taj „buržuj“, koji – da je izmakao ustaškom nožu, komunističkom metku ne bi – bio je i jedan od osnivača moćnih srpskih institucija koje su tamo pomagale i na okupu držale srpski narod, kao što je Savez srpskih zemljoradničkih zadruga, Srpska banka, Srpsko privredno društvo „Privrednik“…!

Od 1897.  još u Austrougarskoj, pa sve do 1946. u Kraljevini Jugoslaviji – „Privrednik“ je bio jedan od najznačajnijih privredno-prosvetnih institucija srpskoga naroda! Preko njega je za tih 49 godina, samo na školovanje poslato preko 40.000 srpske dece, kojima porodice to ne bi mogle priuštiti!!! Prvi sekretar „Privrednika“ bio je njen otac i „za tih 20 godina dok je bio na tom mestu, kroz našu kuću prošla su brojna ‘Privrednikova deca“!

Profesorica Avramov usavršavala se na Harvardu i Kolumbija univerzitetu. Na Pravnom fakultetu u Beogradu izabrana je za asistenta 1949. Od 1960. je profesor, vanredni pa redovni, a od 1973. pa sve do odlaska u penziju 1985. bila je šef Katedre za Međunarodno pravo i međunarodne odnose.

Bila je i dugogodišnji predsednik Jugoslovenskog udruženja za međunarodno pravo, a kao neko, ko se – s tolikom lakoćom i oštroumnošću kretao kroz ovu oblast – izabrana je 1980. na dve godine za predsednicu svetskog Udruženja za međunarodno pravo! Kao uvažena svetska naučnica, koja je, kao svoj srpski, govorila više svetskih jezika – bila je i predavač po pozivu na univerzitetima u Evropi, Aziji i Americi.

Od 1991. do ’92. učestvovala je na međunarodnim konferencijama o raspadu SFRJ, kao stručni konsultant predsednika Srbije Slobodana Miloševića (čiji je bila i profesor), a 1996. bila je jedan od osnivača Odbora za zaštitu Srba od Haškog tribunala!

Predsednika Miloševića je cenila, ali mu je, između ostalog, zamerala „mekanost“! Kao njegov savetnik, žestoko se usprotivila insistiranju tadašnje Evropske zajednice da se izvrši sukcesija (podela imovine) između Hrvata i Srba, zahtevajući od njega da „odlučno odbaci sukcesiju i na sto postavi odštetni zahtev i odgovornost eN-De-Ha prema Srbima, kao što su to Jevreji uradili prema Nemačkoj“!

Naravno – to niko – nijedna vlast u Srbiji – do dan-danas nije uradila?! A, evo Poljaci su nedavno postavili zahtev za reparaciju prema Nemačkoj u visini od 850 milijardi dolara – pri tome smatrajući da je to samo simbolična nadoknada, jer – plansko istrebljenje poljskog naroda je – nenadoknadiv gubitak?! Šta onda reći za nekažnjeni genocid Hrvatske – jasenovce, jadovna, jame, bljeske, oluje, lore, medačke džepove…?!

Uz njeno neprocenjivo naučno delo – stoji i ogromna želja i zalaganje – da se u Beogradu izgradi veliki Memorijalni centar srpskim žrtvama 20. veka – kao što su Jevreji izgradili Jad Vašem u Jerusalimu, jer je – „greh na duši čitavim generacijama, pa i mojoj – da se tim žrtvama nismo ni na koji način odužili“?!

I pored svega ovoga – ili baš zbog svega ovoga – Smilja Avramov – Ikona među Srbima –  nije ni član  SANU bila i nije za nju bilo državnih kamera u Srbiji do ’90-tih – ni nakon petooktobarske okupacije 2000.?!

Bila je član Međunarodne slovenske akademije u Rusiji, čiji predsednik Sergej Baburin je rekao: „Doprinos akademika Smilje Avramov nauci međunarodnog prava, izgradnji dostojnih i ravnopravnih međunarodnih odnosa, kao i borbi srpskog naroda za jačanje svoje nacionalne samosvesti se ne može proceniti – on je ogroman…

I za nas, njene ruske kolege i saborce, smrt Smilje Avramov je ogroman gubitak aktivnog borca za pravedan svetski poredak“!

Ovaj odnos prema Smilji Avramov – neodbranjivi je sramotni šamar, koji je – zauvek – primio srpski narod! Prodane duše podaničkog mentaliteta, koje interes zapadnog okupatora dovodi na poziciju odlučivanja u Srbiji – nemanje obraza – „spasava“?! Gospode dragi… – kada će već jednom – doći vreme da svi ti, opskurni likovi, za svoja nedela budu kažnjeni lično ili stubom srama – koji će sačekati pogani trag koji za sobom ostavljaju?!

Autor: Milijana Baltić

Izvor: Vidovdan




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top