Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

Милановић у веселом и ресетованом Београду

Датум објаве: субота, јануар 19, 2013
Објављено у Ратко Дмитровић
Величина слова: A- A+
Ратко Дмитровић
Ратко Дмитровић

Ниjе  прошло ни десетак дана од како jе председник Хрватске Иво Јосиповић поновио раниjи став да ће односи Србиjе и Хрватске остати на замрзнутом нивоу – jер, казао jе Иво, да би дошло до сусрета наjважниjих фактора у тим државама челни људи Србиjе, пре свих Томислав Николић, мораjу да промене нека мишљења и ставове – а у Београд jе доспео премиjер Хрватске Зоран Милановић. Изненада, мора се признати. Ко га jе послао? Јосиповић, извесно, ниjе, а ниjе дошао ни сам од себе.

СВЕЧАНО КРОЗ СВОД ЕУ

Хрватска првог jула ове године постаjе равноправни члан Европске униjе, а та дружина не прима у своjе одаjе оне коjи са комшиjама воде парнице или имаjу друге проблеме. Између Загреба и Београда географски нема ни брежуљка, све jе испеглано, равно као тигањ, али баш ту, на пољима Славониjе, Посавине и Срема лежи за око невидљива, а у свести Срба као Велебит велика планина од људских костиjу. Ниjе за хвалу, касно jе и за плакање, али те кости увек и наново морамо спомињати jер су опомена, саставни део страшне судбине Срба у односима са Хрватима и хрватском државом. И оном усташком и овом Туђмановом. Обе су оставиле крваве трагове на српском бићу, буквално сатрле више од пола милиона припадника српског народа и  протерале са „своjих териториjа“ преко 400 хиљада Срба. Ови протерани књиже се у „демократскоj Хрватскоj“.
Хрватска дакле, мора пре проласка кроз свечане сводове ЕУ да сравна рачуне са Београдом, а то пре свега значи договор о међусобним тужбама за геноцид пред Међународним судом у Хагу. Ногу jе, као што знате, повукла Хрватска, оптуживши Србиjу за наjстрашниjи ратни злочин – геноцид, а онда jе Београд реаговао противтужбом, такође за геноцид. Озбиљни правници тврде да ниjедна од тужби нема шансу за успех, мада jе, кажу исти, она српска озбиљниjа и аргументованиjа. Али, на страну садржаj тужби, садржаj никада за Србе, у односима са Хрватима, ниjе био важан; Срби су срљали у форме, државне и остале, и те своjе заблуде плаћаjу без престанка ево већ стотину година.
Главни амерички дипломата за Балкан Филип Рикер слетео jе средином недеље у Брисел, а пре тога, ово тврде дипломатски извори у Београду, телефоном разговарао са Милановићем и Дачићем. Првом jе рекао да се спакуjе и крене према Београду, а другог обавестио о томе и сугерисао да припреми кафу и слатко. У постоjећоj констелациjи односа, на потезу од Охридског jезера до Алпа, jасно jе као кристал шта значи мисиjа хрватског премиjера у Србиjи. Онима коjи су иоле упућени у српско-хрватске односе, све jе обjаснио Ивица Дачић, рекавши дан уочи Милановићевог доласка да би односе између Срба и Хрвата требало ресетовати. По компjутеризованом енглеском jезику то значи вратити хардвер на почетну позициjу, односно, у овом случаjу заборавити, избрисати из свести оба народа све што се догађало и кренути од нуле, од почетка.

ПАМЋЕЊЕ КОЈЕ СЕ БРИШЕ

Али где jе та нула, где почетак; у 1918. годину сигурно се нећемо враћати; искључена jе и 1945, свакако и 1991. година…Па где онда?
Са коjе то линиjе Американци хоће да граде нове српско-хрватске односе?
Са Тадићеве. Дачић jе обавештен из Вашингтона да ће будући односи Срба и Хрвата ићи сокаком у коjем су jош видљиве стопе Иве Јосиповића и Бориса Тадића. Отуда ова цика и дрека, са певањем и поскакивањем, у строго контролисаним београдским медиjима (ту jе све исто као и за време Тадића) коjи Милановићев долазак виде као добар, велики и значаjан корак у односима Србиjе и Хрватске. Таквима Дачићева наjава ресетовања савршено одговара. У ствари, њима таквима све одговара; одавно се српско новинарство (част зна се коме) свело за jурцање за новим владарима, пристиглим кроз изборе, прескакање пуне линиjе и тараба иза коjих се криjу нове кошуље.
Има ли у овоj причи разлога и за српско радовање? Ниjедног. Волео бих да jе другачиjе, али ниjе. Све ово jе у корист Хрватске. Та држава рекох горе, мора пре уласка у Европску униjу да опере сав прљави веш, а у случаjу да то ниjе изводљиво, а овде ниjе, онда таj веш би требало закопати у туђем дворишту. Српском. Београд, видели смо у среду, нема ништа против. Да jе другачиjе онда би Дачић у Палати Србиjе, на конференциjи за новинаре (било их jе око 200) после разговора у четири ока са Милановићем бар у jедноj реченици споменуо оно што у свакодневним разговорима међу собом спомињу Срби – блокиран повратак Срба протераних из Хрватске, 35.000 отетих српских станова у Хрватскоj, стара девизна штедња протераних Срба, константан и све перфидниjи притисак на Србе коjи данас живе у Хрватскоj, што резултира све изражениjом асимилациjом, претапањем Срба у Хрвате… Ништа од свега тога ниjе споменуто. У праву су изгледа они коjи тврде да су много пре сусрета Дачић-Милановић у суманутоj нагодби – постигнутоj у соби препуноj српског страха, незнања, и малоумности, нагодби коjа то ниjе – жртвовани Срби из Хрватске. Заувек. Београд заузврат ниjе добио ништа. У ствари, добио jе обећање да ће Хрватска, кад уђе у ЕУ, Србиjи дати превод свих неопходних докумената. Превод jе на хрватском. Ако неко зна неки други, већи добитак, ред jе да каже.

ДА, ПРЕДСЕДНИЧЕ, ТРЕБАЛО ЈЕ

Двоjица премиjера на конференциjи за новинаре нису могли да избегну питање међусобних тужби за геноцид. Милановић jе казао да се тражи решење, а Дачић како ниjе добро чекати 2014. годину са тим тужбама. Јасно: решиће се то до почетка лета, свакако пре уласка Хрватске у ЕУ, истовременим, обостраним одустаjањем од тужби. У образложењу ће стаjати да Србиjа и Хрватска сматраjу како jе боље вансудско решење, а ту ће – даj Боже да грешим – Србиjа направити нове уступке. Међу оптерећењима за добре односе ове две државе – кад те односе већ не оптерећуjу болна српска питања – нашла се за Хрватску спорна граница на Дунаву. Загреб брани став да jе хрватски териториj и преко реке, у Општини Апатин, без обзира на то што се по међународном праву овакви спорови решаваjу „природним путем“, односно граница се утврђуjе средином тока реке. Немоjте се изненадити ако Србиjа испуни и оваj захтев Хрватске.
Да ли jе политика данашње Србиjе према Хрватскоj усаглашена на свим нивоима или смо сведоци сумануте jурњаве раздраганих тркача намерених да се изборе за што чвршћи стисак руке и загрљаj Рикера, Ештонове, Филеа…?Да овде нешто ниjе у реду jасно jе ставио до знања председник Томислав Николић казавши, некако у исто време док су разговарали Дачић и Милановић, да посета председника Владе Хрватске ниjе ваљан ред потеза у сређивању односа две државе. Ваљда jе, казао jе Николић, наjпре требало да дође до мог сусрета са Јосиповићем. Да, председниче, требало jе. Али ниjе. Овде од самог почетка шкрипи на релациjи влада-председник. У коjоj мери ће то додатно погоршати српску позициjу у односима са Хрватском, видећемо већ до пролећа. Ниjе спорно да хоће.

Извор: ПЕЧАТ

 

Везане вијести: Ратко Дмитровић

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top