Matija Bećković: Okupacija

Datum objave: subota, decembar 31, 2016
Objavljeno u Matija Bećković
Veličina slova: A- A+
Akademik Matija Bećković
Akademik Matija Bećković

Kad ste nas već okupirali
Kakav je problem
Da budete malo ljubazniji
Što mora svaku okupaciju
Da prati isti buđav izraz lica
I neskrivenog gađenja

Ako se sve na svetu promenilo
Zašto bi jedino okupacija
I u trećem mileniju
Izgledala kao u prva dva
Kao da niste ništa naučili
Ni od jedne prethodne okupacije

Zašto bi uz okupaciju na kraju istorije
Trijumfa ljudskih prava i demokratije
Bila obavezna nabusitost i arogancija
Zar već sebi ne možete priuštiti
Da malo predahnete i u sve unesete
Nešto malo lakoće
I koliko toliko stila i šarma

Što mora povodac da se vidi
I modrice po vratu
Kao da su ešarpe skupe
Ne može nas niko ubediti
Da nema boljih rešenja
I da sve mora biti do kraja ogoljeno
Makar na tribinama
O ljudskim pravima i slobodama

Zar je problem popustiti omču
Dok su kamere prisutne
Mora li u svakom kadru
Da se vide dugačke cevi
I čuje zveka sindžira
Zar vam nikad nije palo na pamet
Da najmite nekog dizajnera
Da sve lepo upakuje
U kakvu šarenu ambalažu
Iz njihovog bogatog repertora
Da sve deluje diskretnije  
Podnošljivije i prihvatljivije                                                                    
I za vas i za nas

Što ste uvek na kraj srca
I na ivici nerava
Da nas se podjednako gadite
I kad smo poslušni
I kad smo neposlušni

Kao da mi sami sebi
Nismo dovoljno odvratni
Pa morate da nam dajete na znanje
Podvlačite i naglašavate

Zar vas do sada nismo uverili
Da ne bismo mogli bez vas
I da vas nema
I da bismo ostali u ropstvu
I kad biste otišli
I pomakli cokulu s vrata

Ko je toliko neodgovoran
Da seče granu na kojoj sedi
I liši se nekog
Od koga mu zavisi život
I od njega sve bolje zna i ume

Čemu pretnje i ucene
Kao da ne znamo ko je jači
I da svakome nije jasno
Da ne može biti drukčije
Suvišni su nesporazumi
Kad je već kako jeste
Svak zna i gde mu je mesto
I šta mu je posao

Svesni smo svojih mana
I da nikad nećemo biti
Kakvi bismo želeli
Ma koliko se trudili
I davali sve od sebe
Robovi ne mogu biti idealni

Odrasli smo i odgovorni ljudi
Svesni da  mora biti
Tako kako je
I da je sve obavljeno odavno
Više nema ni među ludima
Nekoga ko se nečemu nada

Što bi vas bolela briga
Kad mi sebi u bradu gunđamo
I kobajagi pružamo otpor
Tobož postavljamo uslove
I ne pristajemo na sve

Čak se toliko zaboravimo
Da spominjemo milo za drago
I crvenu liniju
Preko koje nikad nećemo preći

A niko nema snage da ičim mrdne
Zar ne bi bilo i u vašem interesu
Na ovoj stopi rasta
I dostignutog standarda
Da nas i sami podstičete
Da se malo branimo
Što bi svaki naš šušanj
Dobijo razmere Principovog pucnja

Vama bi trebalo da bude simpatično
Da se ponekad raskomotimo
Kao da nismo okupirani
I nemamo pojma u kakvom smo položaju
Pa jedino mi moramo da štrčimo
S našom čuvenom hrabrošću
Iza bodljikavih žica

Vi najbolje znate da nemamo kud
I kad pričamo da imamo
Što biste se vi sekirali
Što smo suviše lak plen
I pravili pitanje
Od naših tikova i grimasa
Kao da nas niste proučili  bolje
Nego mi sami sebe

Nikad nam neće biti jasno
U čemu je stvar
I što vam smeta
Ako za trenutak zaboravimo
I na sebe i na vas
Pa se makar subotom i nedeljom
Tamo gde nas niko ne vidi i ne čuje
Razgaćimo i razgalamimo
Kao da smo gazde u svojoj kući

Kad je Bog već tako uredio
Da je vama dan
Kad je nama noć
I nije se potrudio
Da svima jednako svane
Što se ne biste opustili
Makar dok spavate u našoj vremenskoj zoni
I kiša vas uspavljuje
Dok mi po noćnom pljusku hitamo na posao
I ne vidimo u tome nikakvu nepravdu

Nije tačno da nikad nije bilo
Ljubaznih dželata
Naš najvoljeniji dželat
Bio je uvek dobro raspoložen
Čak i na džet legu
Kad tek doputuje
Sa puta oko sveta

Taj se nije zamarao sitnicama
Ni gubio kontrolu nad sobom
Dok odseca glave
Već ostajao savršeno spokojan
Ako je suština kako treba

Da je moglo biti bolje
Imalo je kad da bude
I kad već nema izbora
I nemamo kud
Što o tome otvoreno ne porazgovaramo
I iskreno se založimo
Za okupaciju sa ljudskim likom

Ne bi vam bilo ni u džep
Ni iz džepa
Da se za neki međunarodni praznik
Svi uhvatimo u kolo
I zagrljeni zapevamo kao braća
Kad već ravnopravni nikad biti nećemo
Ali da bar sve zamaskiramo
Da izgleda kako nije
Vatreno govoreći šta bilo
Kad već ne mora biti istina

Zar vam ne bi odgovaralo
Da svoje bogato iskustvo
Prenesemo na nekog drugog
Zar to nije smisao svake edukacije
Nemoguće da niste primetili
Kako bismo i mi voleli
Da se nad nekim natresamo
I lomimo štap
Pa ispade da smo poslednja stanica
I nemamo nad kim
A i ne treba nam niko
Dok imamo jedni druge

I kad padnemo u vatru
I ne znamo kud udaramo
Ne padamo zbog vas
Vi nemate ništa s tim
Sve će se slomiti na našoj deci
I na slučajnim nepoznatim prolaznicima

Naša kuća je vaša
Ako nas ne nađete
Ključ je kod vas
Ili pod otiračem
Mada su vrata odavno razvaljena
A brava obijena


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top