Манастир Крупа: Седам векова трајања и обнове српске светиње(ФОТО/ВИДЕО)

Манастир Крупа, подно Велебита, обележава вредан јубилеј свог постојања. Најтежи период-после последњег рата када су Лика и Далмација остале без народа. Паљен је више пута, али никада није био срушен

Кo год је крочио у манастир Крупа осетио је несвакидашњи опојни мирис. Али он не допире од разнобојног цвећа из порте манастира или неког парфема, већ је то мирис седам векова страдања, буђења, обнове, живота и трајања једне од највећих српских светиња.

Подно Велебита у северној Даламцији, поред истоимене реке, темеље манастира Крупа, посвећеног Успењу Пресвете Богородице, поставили су давне 1317. године монаси из манастира Крупа на Врбасу уз помоћ српског краља Милутина. Као најдрагоценији бисер крајолика, који је права оаза у горштачком камењару и кршу, манастир је за све ово време преживео бројне ратове између Турака, Млетака, Аустријанаца, налете хајдука, ускока, време комунизма, „Олују“…- Манастир Крупа је све то морао да преживи. Манастир је живео добро са својим народом и успевао да одоли и зубу времена и свим недаћама које су га сналазиле. Паљен је неколико пута, али никада није био срушен, те је успешно обнављан. Тако смо га и од 2000. до сада у великој мери обновили, те је он данас лепши но што је икада био – почиње причу архимандрит Гаврило. – Најтежи период је од последњег рата. Сам манастир је био зарастао у шуму, полупаних прозора, са кровом који спада, без струје и воде, све куће у околини спаљене… Али Господ је послао благослов и послао људе, те је, корак по корак, манастир добио садашњи изглед.

Упркос честим пустошењима у прошлости, иза својих зидова манастир Крупа чува изузетно вредна духовна и културна сведочанства. Шездесетих година прошлог века откривене су фреске у манастирској цркви које је још 1622. године фрескописао хиландарски монах Георгије Митрофановић. И данас се чувају четири иконе итало-критске школе, рад Јована Апаке. Чува се и честица моштију Светог Јеротеја, кивот из манастира Рмња, који је донесен у Крупу у току босанско-херцеговачког устанка 1875. године. Манастирска ризница чувала је и три антиминса – јерусалимског патријарха Теодосија, патријарха Арсенија Шакабенте из 1743. и Крупски из 1739. године. Ту су била и 22 турска фермана, али се сада у манастиру налазе само три.

– Некада је било више од две хиљаде књига, а сада је ту око три стотине, од чега је десетак рукописа, међу којима је минеј из 15. века за месец новембар. Посебно се поносимо пергаментом из 18. века на грчком језику, који је недавно рестауриран, као и Јеванђелистаром, даром руске царице Јелисавете Петровне – објашњава игуман, показујући раскошну књигу. – Ту је и сребрни сервис за кафу из 18. века из Русије, као и царске двери Герасима Зелића из 1779. године

Док туристи не пропусте прилику да обиђу манастир, српског народа који редовно долази на службе је веома мало. Изузетак су велики празници Божић и Васкрс, када у цркви буде више од 80 људи, као и Велика Госпојина када је ту и неколико хиљада људи.

– Зато кажемо да је најтежи период од распада бивше Југославије, када је после „Олује“ крај остао без народа. То се никада у историји овог манастира није догодило. Никада није записано да је манастир остао без народа – одмахује главом отац Гаврило. – Ово су вековима били српски крајеви, који су сада опустели. Вратило се врло мало људи, оснивају породице и верујем да Бог има неки промисао за овај манастир и да ће бити народа. Никада се ништа у овом манастиру није уништило, па верујем да неће ни народа нестати.

ДОМ ПОЗНАТИХ

У прошлим временима манастир је био дом Доситеја Oбрадовића, Симе Матавуља, путописца Герасима Зелића, који је пред крај живота био и игуман манастира.

– Надамо се да ћемо успети да објавимо и његово житије, које је веома значајно штиво. Он се трудио да народ описмени, продао је златну кочију и купио много књига, како би људи у манастиру имали из чега да уче. Ту су и здравица коју је држао на венчању Наполеона и многе друге занимљивости – открива игуман.

СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА

Велики јубилеј манастир ће обележити бројним активностима. У плану је издавање велике монографије, ауторки Снежане Орловић и Радана Филиповић. Уз помоћ „Беседе“ одржаће се свечана академија и велика архијерејска литургија.

ЗАВРШЕТАК ЗВОНИКА

Средствима министарства културе Републике Хрватске манастир је обнављан, а од 2013. до 2015. године комплетно, од темеља до крова конструктивно је обновљена црква, наравно под будним оком и одобрењима Завода за заштиту споменика културе. По пројектима конзерватора из Задра и Новог Сада скинут је балкон са припрате, која је потом иконописана. Покрајински завод за заштиту споменика културе помогао је рестаурирање иконостаса и царских двери Герасима Зелића.

– Желимо да завршимо звоник, који је започет после Другог светског рата, желимо да обновимо објекте поред манастира и направимо неки етно музеј – најављује отац Гаврило. – Волели бисмо да повратимо земљу која нам је одузета, да ту покренемо пољопривредну производњу и пружимо прилику нашим људима да раде.

Аутор: Јелена Лемајић

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Истина о манастиру Крка | Јадовно 1941.

Не бледи сећање на Крајину | Јадовно 1941.

Хрвати дугују Србима 7.000 икона | Јадовно 1941.