Majka stradalog u NATO agresiji: Na Varvarinskom mostu cveće još zalivam suzama

Milanka Marinković (70), čiji je jedinac Zoran ubijen 30. maja 1999. godine, za „Novosti“. Ponosna na sina koji je prišao da pomogne povređenima i nesrećna zbog njegove dobrote koja ga je koštala života

Milanka Marinković (70) iz sela Varvarin kod istoimenog naselja u Rasinskom okrugu, muža Tomislava (57) je sahranila 3. jula 1998. godine, a samo 11 meseci kasnije, na današnji dan, izgubila je i sina jedinca, Zorana. Ona je jedna od majki čija su deca stradala u NATO bombardovanju mosta preko Velike Morave, koje je u trenu odnelo 10 nevinih žrtava. Živi ponosna na sina, koji je prišao mostu da pomogne povređenima i jednako nesrećna zbog dobrote koja ga je koštala života.

– Sećam se dobro da sam ćebadima prekrila staklo na letnjoj kuhinji kako mi se sin ne bi isekao ukoliko pukne od detonacija – priča nam Milanka i pokazuje na prostor gde se u vreme bombardoavnja nalazilo sklonište.

– Bio je pijačni dan, a ja sam tog jutra u dvorištu pila kafu sa poznanikom. Nudila sam Zoranu tek spremljeno slatko od jagoda. Spremali smo se da damo Tomislavu parastos, godinu dana. Sin je iz sela krenuo pre mene, na motoru, da obavi šta treba na pijaci.

Milanka ga je videla pre pogibije još jednom, u varoši, nakon što je svratila kod prijateljica. Zagrlio ju je i rekao majci „baš si mnogo umorna, molim te idi da se ispavaš“, a potom dodao i da misli da je kupovini na pijaci došao kraj. Bilo je tačno 12.30, 30. maj, 1999. godine. Sledeću vest koju je Milanka čula bila je da joj sina više nema. Kraj Velike Morave, bombe su mu otkinule levu stranu tela.

– Stavim torbe na bicikl, pa uz brdo. Sneg, mraz, kiša, upeklo sunce. Ništa ne može da me spreči. Bude mi bolje kad sam tamo s njima.

Za nepunih godinu dana, ova čestita žena izgubila je dva oslonca u životu.

Niko nije mogao da pretpostavi da će njen suprug Tomislav preminuti posle operacije debelog creva.

Sin, Zoran, imao je dvogodišnju ćerku iz prvog braka i planirao je drugu ženidbu kad ocu obeleži godišnjicu smrti. Od skromne penzije Milanka plaća dažbine i lekove.

Porodičnu kuću sa baštom mirisnom od cveća ova vredna domaćica održava sa mnogo truda, kao dok su joj sin i muž bili živi. Uredila je i alejicu na groblju gde počivaju Zoran i Tomislav. A cvetove u bašti, na groblju i na mostu još zaliva suzama.

PARASTOS ZA STRADALE

Deset ljudi je poginulo, a 17 teže ranjeno u bombardovanju mosta preko Velike Morave, na Svetu Trojicu, kada je u porti obližnje Crkve Uspenja Presvete Bogorodice bilo oko 200 meštana, a još najmanje 2.000 duša se nalazilo u neposrednoj blizini. U sredu će biti služen parastos za Zorana Marinkovića, Toleta Apostolovića, Stojana Ristića, oca Milivoja Ćirića, Dragoslava Terzića, Vojkana Stankovića, Ružicu i Ratobora Simonovića, Milana Savića i najmlađu Sanju Milenković (15), kod spomen-obeležja NATO žrtavama u Varvarinu biće obavljena komemoracija. Opština je organizovala i niz manifestacija koji još jednom treba da podsete svet na stradanje nevinih.

Autor: S. BABOVIĆ

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Kalendar genocida: 30. maj 1999. Godišnjica stradanja Srba u Varvarinu

Sećanje na vreme zmija i moralnih bogalja

Najgore izjave o nama za vreme bombardovanja: Srbi su bolestan narod; Molim se da se vatra nebeska obruši na Srbe; Narod sa težnjom ka prostakluku