Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

Логор Рибарска колиба

Датум објаве: недеља, новембар 18, 2018
Објављено у Билогора
Величина слова: A- A+

Логор „Рибарска колиба“ jе био jедно од броjних мучилишта у систему хрватских логора за Србе, коме су хрватске паравоjне снаге ЗНГ и специjалне jединице хрватске полициjе „Јесење кише“ под командом Томислава Мерчепа, мучиле цивиле српске националности у мотелу „Рибарска колиба“, у близини Мариног Села (на путу између Пакраца и Кутине), у периоду 11. октобра 1991. до 29. марта 1992. године. Кроз оваj логор jе прошло више од 300 Срба, а наjмање 100 Срба jе убиjено.

Мапа логора за Србе у западном делу СФРЈ 1990-их

Мапа логора за Србе у западном делу СФРЈ 1990-их

ОСНИВАЊЕ ЛОГОРА

Оваj логор jе основан од специjалне jединце МУП-а Хрватске „Јесење кише“, коjом jе командовао Томислав Мерчеп. 11. октобра 1991. године у мотелу „Рибарска колиба“ у Марином Селу доведени су први цивили. Већина ликвидираних и мучених Срба коjи су доведени у оваj логор jе са подручиjа Пакраца, Дарувара, Кутине, Бjеловара, Гарешнице, Мославине и Загреба. Сви коjи су доведени у оваj логор су незаконито ухапшени и доведени без судског налога. Довођени су у малим групама 10-20 људи.

Логор „Рибарска колиба“ у Марином Селу био jе део у систему хрватских логора за Србе у другоj половини 1991. године.

Мерчеп са саборцима
Мерчеп са саборцима

УСЛОВИ У ЛОГОРУ

Затвореници у овом логору су били смештени у jедну подрумску просториjу, док у другоj просториjи поред ове су били изложени тешким психо-физичким тортурама на разне начине, коjу многи логораши нису преживели. О овом логору као и свим видовима мучења затвореника постоjе аутентична сведочанства и документациjа. Оваj логор jе даноноћно обезбеђивало више од 30 припадника ЗНГ.

Ликвидациjа логораша из логора „Рибарска колиба“ углавном jе извршавана на обали реке Илове, недалеко Лоња. Други логораши су морали да копаjу раке да би се сахрањивали убиjени Срби, у плитким и необележеним гробницама. Обимну документациjу о овим ужасним злочинима jе прикупио Информациони центар Српског сабора, коjи jе 21. децембра 1991. године обавестио ширу jавност о постоjању оваквог логора на териториjи СР Хрватске, у Марином Селу. Обавештен jе и тадашњи хрватски председник, Фрањо Туђман, али ниjе ништа предузето да се оваj логор затвори, а логораши пусте. Наређено jе од хрватских власти да се гробнице у коjима jе било 100 српских лешева откопаjу, а затим остаци пренесу на друге непознате локациjе, у околини Мариног Села. Касниjе 19.2.1992. Хрватски хелсиншки одбор jе ово потврдио. Исто jе урађено и за други логор Стара Циглана у Пакрачкоj Пољани, где су такође довођени српски цивили, мучени и убиjани од припадника ЗНГ и специjалних jединица МУП-а Хрватске.

НАЛОГОДАВЦИ И ИЗВРШИОЦИ

  1. Дамир Ширац, командант jединице ЗНГ коjа jе обезбеђивала логор
  2. Гоjко Врзић, заменик Дамира Ширца.
  3. Томислав Мерчеп, командант специjалне jединице МУП-а Хрватске.
  4. Миро Баjрамовић, заменик Томислава Мерчепа.
  5. Томица Полето, припадник 72. батаљона ЗНГ
  6. Жељко Тутић, припадник 72. батаљона ЗНГ
  7. Дамир Куфнер, припадник 72. батаљона ЗНГ
  8. Павле Ванцаш, припадник 72. батаљона ЗНГ
  9. Антун Ивезић, припадник 72. батаљона ЗНГ
  10. Давор Шимић, припадник 72. батаљона ЗНГ

ИМЕНА ЖРТАВА

  1. Благоjе Ћулибрк (1955),
  2. Браниша Ћулибрк (1961),
  3. Раде Татомировић (1956) из даруварског села Благородовица,
  4. Бранко Бунчић (1954),
  5. Миjо Даноjевић (1938),
  6. Филип Гоjковић (1933),
  7. Гоjко Гоjковић (1937),
  8. Миjо Гоjковић (1928),
  9. Никола Гоjковић (1927),
  10. Раде Гоjковић (1940),
  11. Саво Гоjковић,
  12. Јово Т. Поповић (1934),
  13. Јово С. Поповић (1920),
  14. Милан Поповић (1929),
  15. Петар Поповић (1944),
  16. Петар Новковић (1940) из даруварског села Кип,
  17. Слободан Кукић (1949),
  18. Јосип Цицвара (1914),
  19. Саво Максимовић (око 1950),
  20. Јово Жестић (1930), из Пакрачке Клисе,

ПРЕЖИВЕЛИ МУЧЕЊА

  1. Бранко Станковић, из даруварског села Кип
  2. Краjновић Миjо, из даруварског села Кип
  3. Краjновић Јово, из даруварског села Кип
  4. Бунчић Милка, из Пакрачке Клисе
  5. Јека Жестић, из Пакрачке Клисе
  6. Никола Ивановић, из Пакрачке Клисе

ПОСЛЕДИЦЕ
Преживели логораши у логору „Рибарска колиба“ су сведочили испред државних органа Републике Српске Краjине и СР Југославиjе о томе шта се дешавало у овом логору, како су доведени тамо и шта су све преживели. Информациони центар Српског Сабора jе прикупљао доказе и документовао сведочења логораша Рибарске колибе, коjи су касниjе и обjављени.

Краjем марта 1992. у селу Јакшић (општина Славонска Пожега), чланови ХДЗ, коjе су предводили Илиjа Шутало и Славко Калаш, спалили су неколико десетина кућа и привредних обjеката, чиjи су власници Срби. По наредби тзв. Кризног Штаба села Јакшић, те запаљене куће нико ниjе смео да их гаси. У насељима Западне Славониjе долази до велике акциjе минирања српских кућа, чак и када су укућани унутра. То jе организовано и извршавано од припадника Вировитичке бригаде ЗНГ, коjом jе комадновао Ђуро Дечак.

У Хрватскоj се наставља исељавање српског становништва, jер су били у страху за своjу личну сигурност и сигурност своjе имовине.

Марино Село на карти Западне Славониjе
Марино Село на карти Западне Славониjе
СУЂЕЊА И ПРЕСУДЕ
1992. године хрватско тужилаштво подиже оптужницу против неколико припадника Јединице за посебне намене МУП-а Хрватске „Јесење кише“. Међутим, када jе Владимир Шекс дошао на место Јавног тужиоца, сви су ослобођени, према хрватском Закону о опросту.

2005. године, Жупаниjски суд у Загребу jе правоснажно осудио 5 припадника МУП-а Хрватске на казне од 3 до 12 година затвора због убиства у Пакрачкоj пољани 4 Срба, а поступак jе покренут тек када jе Миро Баjрамовић, jедан од осуђених, jавно проговорио о тим злочинима 1997.

2008. године хрватско правосуђе jе процесуирало 6 припадника воjне полициjе Хрватске: Томица Полето, Жељко Тутић, Дамир Куфнер, Павле Ванцаш, Антун Ивезић и Давор Шимић, припадника 76. батаљона ЗНГ. То jе учињено тек на инициjативу Хашког Трибунала, коjи jе доставио доказе и сведочења преживелих Срба. Марта 2009. године Жупаниjски Суд у Славонскоj Пожеги jе оптуженим припадницима хрватске воjске изрекао у првостепеноj пресуди казне од 1 до 16 година затвора.

Врховни суд Хрватске jе 23. марта 2010. због грешака у вођењу предмета укинуо ову пресуду Жупаниjског Суда у Славонскоj Пожеги. Па jе предмет „Рибарска колиба“ пребачен на Жупаниjски Суд у Осиjеку где jе поновљено суђење оптуженима. Јуна 2011. године, Жупаниjски Суд у Осиjеку доноси пресуду коjом jе осуђено 2 припадника хрватске воjске: Томица Полето (44) на 15 година затвора и Жељко Тутић (42) на 12 година затвора. Док су Дамир Куфнер, Павле Ванцаш и Давор Шимић ослобођени због како jе наведено „недостатака доказа“, а Антун Ивезић jе такође ослобођен због „застарелости“ кривичног гоњења.

9. децембра 2010. године Хрватско тужилаштво на инициjативу међународне организациjе Амнести интернешенел, хапси Томислава Мерчепа, оснивача Јединце за посебне намене МУП-а Хрватске „Јесење кише“, коjа jе и основала више логора за мучење Срба, међу коjима и „Рибарска Колиба“. Суђење Мерчепу и данас траjе. У његовоj оптужници стоjи да jе оптужен за незаконито хапшење 53 Срба од чега jе 43 убиjено, троjе се води као нестало, а седмеро jе преживело мучење и злостављање.

САКРИВАЊЕ ЛОГОРА

Мисиjе европских посматрача и Међународног Црвеног крста, за време рата у Хрватскоj 1991-1995, никада нису дошле у логор „Рибарска колиба“ у Марино Село.

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!

Извор: Злочини над Србима

 

Везане виjести:

ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ ОД ЛИКВИДАЦИЈЕ СРБА У … – Jadovno 1941.

Подсjећање: Потресна свjедочења избjеглица из западне …

Genocid nad Srbima u Hrvatskoj počeo „Otkosom“ novembra 1991 …

не заборавити завичаj и страдале србе из западне славониjе

Јадовно – Бљесак

 


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top