List ,,Dubrovnik” o borcima za oslobođenje i ujedinjenje 1912 – 1918.

Datum objave: sreda, septembar 5, 2012
Veličina slova: A- A+

ned.jpgList dubrovačkih Srba ,,Dubrovnik” pisao je o svim događajima vezanim za borbe za oslobođenje i ujedinjenje i ličnostima koje su u njima učestvovali.  Povodom smrti Pavla Popovića list ,,Dubrovnik” je istakao da se u Dubrovniku  upoznao sa inteligencijom dubrovačkog starijeg i mlađeg naraštaja.  U svojim sjećanjima u listu ,,Dubrovniku” V. M. Vukmirović je istakao : ,,Davno, još pre Balkanskih ratova, običavali su dolaziti Dubrovniku u posjetu mnogi ugledni Srbijanci. Mi, ondašnji dječaci, u njima smo gledali Srbiju Kralja Petra, koja ima da povede krvavo kolo oslobođenja. … Međutim Pavle nije dolazio u Dubrovnik jedino zbog našeg Arhiva. … Dolazio je on k nama i tražio žive ljude. Dum Ivan kanonik Stojanović, Fabris, Pasarić, … Od mlađih je dvojicu naročito volio. Bili su to Frano Kulišić i Pero Kolendić. … Kada sam mu kazao da sam došao da nastavim školovanje na beogradskom univerzitetu, bilo mu je rijetko milo : ,,Neka i ovdje kod nas neko bude iz dubrovačke gimnazije”! … Naime beogradski univerzitet je već bio prikupio dosta veliki broj Srijemaca, Ličana, Bosanaca i Hercegovaca, a da i ne pominjem dosta jake grupe onih koji su dolazili iz Stare Srbije i Maćedonije”. Student Vlada M. Vukmirović je na preporuku Đilda Joba i Jovice Perovića priman u Narodnoj Odbrani sa najvećim povjerenjem.  U svojim sjećanjima  V. M. Vukmirović je istakao : ,,Dolaze ljudi iz svih krajeva današnje Jugoslavije na vijećanje, savjetovanje. Kuriri, naročito iz južnih krajeva, dolaze i odlaze. Kapetani Milan Vasić i Milan Pribićević vrše danonoćno dužnost sekretara. Potrebno je svakoga primiti. … Kao i sve ranije, i ovu sam odluku donio brzo. … I za to jednoga dana saopštim kapetanu Vasiću da sam mišljenja da bi bilo potrbno da i ja napustim Beograd i da se prebacim u Staru Srbiju, pošto bih, prije toga svršio potrebni kurs ,,baratanja oružjem” u Vranji”. Vukmirović je hteo da se pozdravi sa svojim profesorom Pavlom Popovićem. O tom razgovoru zabeležio je : ,,Nimalo se nije začudio kada sam mu kazao gdje idem. ,,Znam, kazao mi je tom prilikom, ako skoro ne krenemo dolje, pola će nam univerziteta opustjeti!”.(1) Kozjački odred Vojina Popovića (vojvoda Vuk)  je u Kumanovskoj bitci na Srtevici sprečio obuhvat levog krila srpske Prve armije i time obezbedio uspeh operacije. Vukmirovića je rat 1912. zatekao na terenu. Njegov odred je formirao prethodnicu Prve armije. Vodili su borbu na Kumanovu, prvi ušli u Prilep, pregazili Crnu Reku, ušli u Bitolj i odande krenuli u Albaniju.(2) List ,,Dubrovnik” preneo je iz Almanaha ,,Jugoslavija” za 1939, u Čikagu članak V.M. Vukmirovića tada savjetnika Ministarstva  Inostranih Poslova, koji kao jedan od najmlađih četnika sudelovao četničkom odredu Vojvode Vuka. Opisao je ulazak četničke patrole u Ohrid noću. Sreli su se sa opštinskim stražarima i izljubili. Stražari su ih poveli kod učitelja Tasića, prvog predsednika oslobođene ohridske opštine. On ih je pozdravio : ,,Ne po šubarama, i po odijelu i obući, već po brzometnim vašim puškama vas poznajem, braćo moja, oslobodioci naši … “. Dok je govorio istrgao je jednu pušku iz ruku najbližeg četnika i poljubio je. Pozvao ih je u trpezariju rekao domaćici : ,, … sve što imaš, iznesi pred goste, … koje je Markov Ohrid pet stotina godina čekao, da bi ih danas dočekao !  — I voštanicu onu iz Svetog Nauma, što je donesosmo, baš one nedjelje, kada stiže vijest da su Kraljevi Bijeli Orlovi prešli granicu, jer je ovo prva slobodna Slava posle Kosova !”. U ranu zoru stigao je Vojvoda Vuk na čelu odreda.(3) Vukmirović  se sa svojim odredom borio u Prvom svetskom ratu. Posle Suvobora, pri gonjenju austrijskih trupa, sreo se sa svojim profesorom Pavlom Popovićem koji mu je rekao: ,,Do viđenja u Dubrovniku, ali ovoga puta  sigurno.”(4)

Pero Goce-Gučetić bio je kao đak kotorske gimnazije  izbačen iz svih škola monarhije zbog uvrede ćesara. Preselio se u Beograd i tu svršio gimnaziju. Za vreme balkanskih ratova borio se u redovima crnogorske vojske. Zajedno sa Jobom, Midžorom i drugim dobrovoljcima borio se u četi Voje Tankosića. Prelaz preko Albanije uništio mu je zdravlje.  Po preporuci Nikole Pašića Gučetić je poslan u Francusku na oporavak. Vratio se i 1921. umro u Herceg Novom gde je u to doba radio njegov otac. Posmrtni ostaci preneti su 30 januara 1938. u Dubrovnik, u obiteljsku grobnicu na Mihajlu brigom pokojnikovog brata Vlaha Goce Gučetića, upravitelja Banovinske bolnice u Dubrovniku. U listu ,,Dubrovnik” istaknuto je da se građanstvo Herceg Novog na čelu sa predsednikom opštine Mirkom Komnenovićem sa mnogo iskrene sućuti, pažnje i poštovanja, oprostilo od posmrtnih ostataka ,,ovog izglednog predratnog omladinca i nacionaliste.” (5)

Spomenik prvih regruta u Skoplju

Vukmirović je svoj nacionalni rad nastavio i posle rata. Odbor za podizanje spomenika kralju Aleksandru na Udbini iz Čikaga u svojoj rezoluciji istakao je : ,, Nacionalni i patriotski rad, kojeg je ovdje među nas, za pune tri godine u svojstvu generalnog konzula, četnik i ratnik za narodnu slobodu, vodio g. Vlada M. Vukmirović, … Odbor u svojoj rezoluciji od 21 decembra, 1937.  … kaže da g. Vukmirović nikada nije žalio truda i vlastite svoje žrtve, da poduhvat odbora bude uspješniji. U interesu sakupljanja priloga za podizanje spomenika  g. Vukmirović je o svom trošku putovao po raznim naseljima Amerike, da živom rečju zainteresuje naš svijet.” U Odboru za podizanje spomenika u Udbini bili su: Počasni predsednici Nikola Tesla, Konstantin Fotić (poslanik u Vašingtonu), Vlada M. Vukmirović (bivši generalni konzul u Čikagu). Izvršni odbor predsednik Božo S. Basta, podpredsednik Đorđe Diklić,  tajnik Mane Knežević, računovođa Nikola P. Radaković,  blagajnik Jovo V. Dopuđa. Odbornici Tomo Galović, Milan Basara, Šimo Knežević, Milan Radaković i Stevo Kalanj. (6)

Krajem oktobra 1937. održane su proslave Kumanovske pobjede i oslobođenja Skoplja. List „Dubrovnik” od 23 oktobra 1937. podsetio je da je tog dana i narednog (23 i 24) 25-godišnjica  bitke na Kumanovu. Podsetio je da je 90.000 srpskih boraca izvojevalo pobedu odlučnu za ishod celog rata na makedonsko-kosovskom bojištu. Komandant I srpske armije bio je prestolonaslednik Aleksandar.  List „Dubrovnik” istakao je značaj te pobede za Primorje:  „Kumanovska pobjeda silno je bila odjeknula i sve nas ispunila čvrstom nadom oslobođenja od mrske tuđinske vlasti, te i ujedinjenja sa našim slavnim  Pijemontom herojskom Srbijom. Sad nam obnavlja uspomenu one goleme radosti i oduševljenja koje je onako silno bilo obuzelo u ono doba Dubrovčane, a koje sada ispunja srca najdubljim poštovanjem i zahvalnošću prerano otrgnutoj najvećoj našoj uzdanici, neprežaljenom Viteškom Kralju našem Aleksandru I Ujedinitelju. … te i sačuvati prekrvavu našu tečevinu od svih unutrašnjih i vanjskih dušmana i zlotvora !”(7)

Slet u Beogradu 1930 Borci iz Hercegovine i iz Crne Gore

U listu „Dubrovnik” Vukmirović je pisao o proslavi: „Tako jutros, kada sam iz carskog Skoplja preko Kumanova stigao na Srtevicu da obiđem grobove mrtvih drugova i da im sa srodnicima zapalim voštanicu sjećanja, … kao da sam ih juče posljedni put bio posjetio, dok je međutim punih dvadeset i pet godina od dana kada smo baš tu sačekali bili napad Kara-Said pašinih armija, tukli ih i potukli. … na Srtevici, gdje je legendarni Vojvoda Vuk sa svojim, neumrlim u slavi, četnicima sačekivao napade turskih tabora i sam prelazio u napad, bez predaha 36 sati, … pjevale pjesmu naše mladosti : „Krvav se barjak razvio, Maćedonijo!” … velebni spomenik kojeg bivši ratnici podigoše mrtvim drugovima na Zebrnjaku. …. Zebrnjak i spomenik na njemu, vidi se iz daljine od nekoliko desetina kilometara.  Zebrnjak već je sav prekriljen od naroda. Sva sela kumanovska i ona iz Skopske Crne Gore slegla su se jutros tu. … „Zdravo, živo !” — jedini je pozdrav jutros.”   (8)  Proslava kumanovske pobede nastavila se u Skoplju. List „Dubrovnik” preneo je iz lista „Agrarna Misao” iz Beograda opis proslave u Skoplju : „Velika, … povorka našeg življa iz Južne Srbije sutradan u Skoplju, bila je dostojan nastavak onog duhovnog slavlja na Kumanovu. Ogromna je to bila povorka omladine, veterana, invalida, četnika, žena sa djecom na grudima, sokola, mladih djevojaka u narodnoj nošnji …”.(9)

List dubrovačkih Srba ,,Dubrovnik” pisao je o svim događajima vezanim za borbe za oslobođenje i ujedinjenje i ličnostima koje su u njima učestvovali. Povodom smrti Pavla Popovića list  je istakao njegovu saradnju sa nacionalnim radnicima Dubrovnika. Takođe istakao je značaj Kumanovske pobede za Primorje. List ,,Dubrovnik” štampao je  sećanja  Vlade Vukmirovića iz Dubrovnika, koji kao jedan od najmlađih četnika sudelovao u četničkom odredu Vojvode Vuka. Njegov odred je formirao prethodnicu Prve armije. Kozjački odred Vojina Popovića je u Kumanovskoj bitci na Srtevici sprečio obuhvat levog krila srpske Prve armije i time obezbedio uspeh operacije. Vodili su borbu na Kumanovu, prvi ušli u Prilep, pregazili Crnu Reku, ušli u Bitolj i odande krenuli u Albaniju. Sa svojim odredom borio se  u Prvom svetskom ratu. Vukmirović je svoj nacionalni rad nastavio i posle rata. Krajem oktobra 1937. održane su proslave Kumanovske pobjede i oslobođenja Skoplja. U listu „Dubrovnik” Vukmirović je pisao o proslavi  25-godišnjice  bitke na Kumanovu.

Saša Nedeljković

član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

 

Napomene :

1.,,Žalost za pok. Prof. Pavlom Popovićem”,  „Dubrovnik”,  Dubrovnik, 10 juna 1939, br. 23,str. 4; V. M. Vukmirović, ,,Sjećanja na Pavla Popovića”, „Dubrovnik”, br. 35, Dubrovnik, 2 septembra 1939, str. 3, 4;

2.Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912-1918 njihovih potomaka i poštovalaca, Beograd, str. 7; V. M. Vukmirović, ,,Sjećanja na Pavla Popovića”, „Dubrovnik”, br.36, Dubrovnik, 9 septembra 1939, str.3;

3. V. M. Vukmirović, ,,Ulazak prve srpske patrole u Ohrid dvanaeste godine”, br.4, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 27 januara 1939, str. 3;

4. V. M. Vukmirović, ,,Sjećanja na Pavla Popovića”, „Dubrovnik”, br.36, Dubrovnik, 9 septembra 1939, str.3;

5. ,,Dubrovačke vijesti”, „Dubrovnik”, Dubrovnik,5 februara 1938, br. 5, str. 3;

6.,,Rezolucija Odbora za spomenik na Udbini”, „Dubrovnik”, br. 4,   Dubrovnik, 29 januara 1938,  str. 2;

7.„Sjetimo se”, „Dubrovnik”, br. 39, 23 Oktobar 1937, Dubrovnik, str.3;

8.Vlad. M. Vukmirović, „Na mladom Nagoričanu poslije dvadesetpet godina”, „Dubrovnik”, br. 43, 20 Novembar 1937, Dubrovnik, str.2,3;

9.„Proslave u Kumanovu i Skoplju”,„Dubrovnik”, br. 43, 20 Novembar 1937, Dubrovnik, str.2;

Vezane vijesti:

Sećanja V. M. Vukmirovića na borbe četnika u Balkanskim ratovima

Saša Nedeljković: Dubrovački Srbi i Savez srpskih kulturnih ustanova

Nedeljković: List ,,Dubrovnik” o pokušajima pohrvaćenja Srba katolika i Bunjevaca

Nedeljković: Dubrovački Srbi

Nedeljković:Bokelji i Boka Kotorska u listu ,,Dubrovnik” od 1937. do 1941 godine

Nova Jugoslavija u Dubrovniku




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top