Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

Лидице и Пребиловци

Датум објаве: уторак, новембар 7, 2017
Објављено у Пребиловци
Величина слова: A- A+

Лидице су тешко пострадалe после убиства Хитлеровог протектора Чешке Раjнхарда Хаjдриха. У спровођењу плана геноцида над српским народом у Независноj Држави Хрватскоj, Пребиловци су тешко пострадали у августу 1941. Упоредни приказ дешавања везаних за ова села, од Другог светског рата до данас, говори много о доносу друштава према прошлости.

ЛИДИЦЕ

Лидице – село у средњоj Чешкоj, 20 км западно од Прага и 8 км од рударско- металуршког центра Кладна, до 10. jуна 1942. имало jе 503 становника, у 167 породица и 106 кућа.

Лидице су тешко пострадалe после  убиства Хитлеровог протектора  Чешке Раjнхарда Хаjдриха.  Атентат jе извршен 27.  маjа 1942, а Хаjдрих jе умро од задобиjених рана 4. jуна исте године. После сумње за везу села са атентаторима, коjа ниjе потврђена, Немци  су одлучили да над Лидицама изврше стравичну одмазду. Њено извршење започело jе већ  10. jуна када jе сво становништво села ухапшено, да би мушкарци затим били одвоjени од жена и деце. Тога и наредних дана стрељано jе, без икакве кривице, 199 Лидичана, 192 мушкарца и 7 жена.  Попсле три дана од хапшења Немци су одвоjили маjке од деце.  Жене су одведене у логор у Равенсбрику, а деца, претежно, у логор у Хелмну у Пољскоj. Ту су поубиjана у камионима- душегупкама.  Дио деце jе предат немачким породицама на усваjање и понемчење.Смртно jе страдало 98 лидичке деце.  После рата пронађено jе и враћено маjкама или другим сродницима 18-еро деце из села. Према доступним подацима укупно jе страдало или нестало око 320 становника Лидица, односно 63, 5% становника.

Село jе спаљено и експлозивом сравњено са земљом и тако потпуно уништено 1. jула 1942. Немци су селу посекли воћке и липе, уништили пут, померили поток  ван села и затрпали рибњак. Преко рушевина кућа насуто jе 70 цм земље и у њу jенаредне године посеjано жито. Настоjао се уништити сваки траг о постоjању села па су конфиковане и географске карте околине Прага у коjима су биле уцртане Лидице.

За трагедиjу Лидица свиjет jе сазнао веома брзо и одмах jе у САД почела и кампања да амерички народ уништено насеље васкрсне. Само месец дана од злочина, 12. jула jедан заселак у држави Илиноис преименован jе у Лидице. Слично се дешавало и многим другим земљама. Градови су добиjали Лидичке улице, селу су подизани споменици по многим градовима, броjни медиjи су писали о трагедиjи Лидица у чиjу су успомену и част штампане публикациjе и  одржавани многи скупови.

Уништавање Лидица - Uništavanje LidicaЛидице мемориjализациjа - Lidice memorijalizacijaЛидице мемориjализациjа - Lidice memorijalizacija

Влада Чехословачке jе 6.  jуна 1945. године донела одлуку о изградњи нових Лидица. Кључеве првих кућа Лидичке жене су добиле 1949, на Божић. Поред савременог насеља изграђен и уређен и мемориjални део. Од самих ружа изграђен jе врт приjатељства и мира. Руже су дошле из Хирошиме, Нагасакиjа, Лењинграда,  Кореjе, Сад, Бразила, Аустралиjе…   Лидице посjећуjу многе делегациjе, екскурзиjе, државници…Чехословачка и свиjет су се достоjно пониjели према Лидицама. Селу jе обзебjеђен нови живот и траjно поштовање. 

ПРЕБИЛОВЦИ

Кости Мученика из Доње Херцеговине пред полагање у крипту Храма у Пребиловицма - Kosti Мučenika iz Donje Hercegovine pred polaganje u kriptu Hrama u Prebilovicma

Пребиловци су село у jужноj Херцеговини /Босна и Херецеговина/, на ободу долине реке Неретве, 35 км jужно од регионалног центра Мостара, 5 км источно од општинског средишта Чапљине, око 20 км северно од обале Јадранског мора. До 4. августа 1941. Пребиловци су имали 1002 становника српске националности и православне вере, у 120 домаћинстава и око 25 становника муслимана, у три домаћинства.

У спровођењу плана геноцида над српским народом у Независноj Држави Хрватскоj, створеноj после капитулациjе Краљевине Југославиjе, уз помоћ Хитлера  и Мусолиниjа, Пребиловци су тешко пострадали у августу 1941. Убиjено jе тада  826 српских становника на наjмонструзниjе начине, уз садистичко мучење.  Злочин над Пребиловцима извршили су њихови суседи Хрвати /римокатолици/ и муслимани, припадници нерегуларних формациjа усташа / екстремних хрвастких националиста и клерикалаца/. Убиjене су скоро све жене, девоjке и деца из села. Наjвише њих jе страдало у крашкоj jами дубокоj 66 метара, код Међугорjа, тако што су њу живи гурнути од стране локалних хрватских сељака. Живот jе потпуно угашен у 57 српских пребиловачких породица.  Хрватске власти и Римокатоличка црква су Пребиловце биле населиле  католичким породицама, коjима су доделиле српске куће и земљу, а селу jе промењен назив у „Ново Село“. Настоjало се  да се затре све што jе подсећало на Пребиловце,  чиjи су српски становници убиjани свуда где су се затекли па и у болницама у Мостару и Сараjеву. Покољ jе преживело око 170 Срба из Пребиловаца, углавном одраслих мушкараца и 15 жена, девоjака и деце. Наjвише њих jе преживело скриваjући се у оближњоj мочвари.  Неки од преживелих мушкараца, коjи су остали без породица, поново су се женили и добиjали нову децу.  Тако jе село наставило да живи.

Послератна комунистичка власт на челу са Јосипом Брозом Титом, настоjала jе да прикриjе или умањи злочине Независне државе Хрватске над српским народом па тако и стравичан злочин над Пребиловцима. Есхумациjа и сахрана жртава ниjе дозвољена. Над jамом jе подигнут бели камени стуб на коме ниjе било података о броjу, националности и месту из кога потичу жртве. У самим Пребиловцима жртвама ниjе подигнут никакав споменик. Већини злочинаца ниjе уопште суђено, а делу оних коjи су били оптужени изречене су мале временске казне.

Комунистичке власти су пребиловачким сељацма одузеле наjплодниjу земљу поред река Брегаве и Неретве и од ње створиле државни пољопривредни комбинат „Хутово блато“, касниjе назван „Хепок“. Због недостатка генерациjа рођених од  1930- 1941, броj деце се у селу смањивао што су власти искористиле да 1971. године затворе сеоску школу у Пребиловцима, из коjе jе 1941. убиjено 120 ђака, заjедно са учитељицом.  Због свега, млађи људи су се са своjим породицама исељавали из села, чиjи се броj становника од 1961. до 1971. смањио за око 30%.

На 40-ту годишњицу страдања Срба у Чапљини, фрањевачки ред Римокатоличке цркве jе у жупи Међугорjе обjавио поjављивање Госпе. Она jе по њима изjавила: „ Ову сам жупу посебно изабрала!“ Ова жупа на чиjем jе простору више jама у коjима су убиjани Срби, међу њима и она где су пострадале пребиловачке маjке са децом, коjе су побиjали парохиjани те жупе, постала jе светско католичко ходочасничко место коме су се поклониле десетине милиона католика из целог света. Претходне, 2013. године, општина Чапљина jе усвоjила посебан проjекат развоjа туризма у селу Шурманцима, делу међугорске жупе у чиjоj jе jами поубиjана пребиловачка неjач.

Када jе власт Савеза комуниста пала 1990. године Пребиловчани и други Срби из околних села су отворили jаме, над коjима су 1961. биле постављене бетонске плоче. Из њих су изнели кости жртава из 1941. и пренели их све у Пребиловце. Жртве су сахрањене у крипту православне цркве коjа се градила у селу. Власти Републике Хрватске, у садеjству са хрватским и муслиманским паравоjним формациjама из Херцеговине су 1992. године поновиле злочин над Пребиловцима и српским народом у долини Неретве, недовршен у Другом светском рату, и  тихо настављен после њега. У офанзиви воjске Републике Хрватске, покренутоj у jуну те године, после повлачења jугословенске воjске из Босне и Херцеговине, део Срба jе убиjен, а сво српско становништво jе присиљено да напусти своjа насеља коjа су потом потпуно уништена заjедно са црквама, манастирима, културним, друштвеним и привредним обjектима. Опет jе посебан злочин извршен над Пребиловцима, овога пута над мртвим у крипти храма и сеоском гробљу. Храм jе заjедно костима миниран пластичним експлозивом, са намером да се потпуно униште и тако избришу докази злочина над децом у Другом светском рату. Многе гробнице на сеоском гробљу, коjе jе потпуно девастирано, су отворене,  а покоjници у њима спаљени. На месту где се налазио храм терен jе поравнат и на њему засновано сметлиште, коjе jе ту било до 2002.

Сметљиште на мjесту разрушеног спомен храма у Пребиловцима - Smetljište na mjestu razrušenog spomen hrama u PrebilovcimaПорушено гробље у Пребиловцима -Porušeno groblje u PrebilovcimaПорушени Пребиловци, 2012. годна - Porušeni Prebilovci, 2012. godina

У спаљене и разорене Пребиловце вратио се део становника у jесен 1999. године. Међутим, обновљено jе свега 20% предратних стамбених обjеката што jе онемогућило већину становника да се врати у Пребиловце, коjи су сада jедино српско село у долини Неретве са 60 сталних становника. Пребиловци су и даље у суштини велика рушевина, а власти тихо раде да тако и остане и да се село коначно угаси. Његов простор ставља се у план парка природе везан за мочвару Хутово блато и ловиште ловачког друштва „Галеб“ из Чапљине.  Државно земљиште одузето Пребиловцима у време власти Савеза комуниста jе додељено Хрватима коjи су у Херцеговину колонизовани из средње Босне.

Пребиловце неки називаjу симболом страдања српског народа. Власти Београда, главног града Републике Србиjе, кога неки називаjу српском престоницом, нису 2006. године прихватиле предлог удружења потомака пребиловачких жртава да jедна улица у тоj метрополи добиjе име по Пребиловцима.

Као и 1941. настоjи се да се сваки знак о постоjању Пребиловаца уништи или сакриjе. Пребиловци су вероватно jедино насеље на свету коме се ускраћуjе табла са називом села на путу испред њега, и то месту коjе jе наjстрадалниjе село у Европи и четврто по страдању на планети земљи у Другом светском рату, коjе jе изгубило више 85% своjих становника!

 

Пребиловци

Везане виjести:

СТРАНИЦА НА НАШЕМ САЈТУ ПОСВЕЋЕНА ПРЕБИЛОВЦИМА




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top