Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

Лица (анти)фашизма

Датум објаве: субота, новембар 1, 2014
Објављено у Ратко Дмитровић
Величина слова: A- A+
Ратко Дмитровић
Ратко Дмитровић

Да будем потпуно jасан: какве везе данашњи гласни, самозвани, већ досадни београдски антифашисти имаjу с антифашизмом? Ако им jе до борбе, не треба да иду далеко као што су ишли њихови идоли, довољно jе да оду на Косово и Метохиjу и ту представе, докажу своj антифашизам. Без пушке у руци, далеко било.

Пре НАТО напада на Србиjу, 1999. године, а таj напад jе Албанцима подарио другу националну државу, у Ђаковици jе живело на хиљаде Срба. Службени подаци кажу да их jе данас тамо свега 17. Живот каже да их нема ни десет; троше суморне дане иза затворених прозора, закључаних врата, не излазе на улицу. Чекаjу смрт.

Пре неки дан у центру Ђаковице срушено jе пет српских кућа, напуштених здања у коjима власници одавно не живе. Ено их разбацаних по свету, разнетих страхом за голи живот. Албанци знаjу да jе и даље на снази одлука светских сила да се злочин над Србима не санкционише и зато против Срба раде шта им падне на памет. То што раде (руше куће, туку и протеруjу људе, пале њихова имања, отимаjу) зове се фашизам, али како рекох, антисрпски чин ниjе грех, не кажњава се, фашизам нико не спомиње.

У Београду постоjи двадесетак невладиних организациjа, покрета, удружења, неколико медиjа, бар хиљаду поjединаца…чиjе jе декларативно, jавно промовисано утемељење – антифашизам. Тако кажу. И сви они ових дана ћуте. Једну jедину реч нису изговорили у знак протеста због рушења пет српских кућа.

Антифашизам jе начин живота, скуп вредносних поставки, принципиjелност и борба коjа не познаjе границе, нациjе, веру… Сваки од београдских антифашиста рећи ће вам да су jугословенски добровољци у Шпанском грађанском рату били див-хероjи, особе пред чиjом се одлуком да пођу у Шпаниjу и боре се против фашизма пада на колена. Могу да се сложим, али какве везе данашњи београдски антифашисти имаjу с „шпанцима“ чиjе биографиjе стављаjу као светионике?

Да будем потпуно jасан: какве везе данашњи гласни, самозвани, већ досадни београдски антифашисти имаjу с антифашизмом? Ако им jе до борбе, не треба да иду далеко као што су ишли њихови идоли, довољно jе да оду на Косово и Метохиjу и ту представе, докажу своj антифашизам. Без пушке у руци, далеко било.

Зашто их нема у Ђаковици, на оном месту где су до пре четири дана биле српске куће? Што тамо не изводе перформансе у црном, с плакатима на коjима су имена Срба протераних из Ђаковице, бар имена власника срушених кућа? Што тамо тим поводом не сазову конференциjу за новинаре?

Што не оду у Призрен и бар jедан дан проведу малу Милицу Ђорђевић, jедино српско дете у том граду, путем од стана до учионице у Храму Светог Ђорђа, где jе чека Вуко Даниловић, учитељ у седмоj децениjи живота? Око храма су воjници међународних снага с дугим цевима. Испред њих мржња, иза њих светиња у коjоj последњи призренски Срби у молитви траже спас и утеху. Ако то ниjе фашизам, шта jе фашизам?

На краjу, да све буде замршениjе, или да све буде савршено jасно: у Београду наjгласниjи заговорници одваjања Косова од Србиjе управо су ови што нам свакога дана пуне уши о потреби неговања антифашистичких традициjа. Такве биљке успеваjу jедино на српскоj њиви.

Пише: Ратко Дмитровић

Извор: НОВОСТИ

 

Везане виjести:

Ратко Дмитровић: „Седло белог коња“ – Jadovno 1941.

Права мета jе Ратко Дмитровић и свако ко … – Jadovno 1941.

РАТКО ДМИТРОВИЋ: Господо из УНС-а, НУНС-а и НСПМ …

Ратко Дмитровић: Уместо да одговара за злочин, Хрватска …




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top