Lažni sukob uvod u masakr

Datum objave: četvrtak, januar 11, 2018
Veličina slova: A- A+

Kapetan Marton Zeldi, između Doma „Levente“ i novosadske Banovine, inscenirao je sukob „pobunjenika“ i honveda. Na „poprištu“ su ostavljeni leševi civila ubijenih prethodnih dana

Prozor iz Miletićeve ulice u Novom Sadu
Prozor iz Miletićeve ulice u Novom Sadu

Gledano iz ugla njenih naredbodavaca i kreatora, prvi dan Novosadske racije nije dao očekivani rezultat. Zbog toga je pukovnik Jožef Graši, komandant Drugog oružanog odreda formiranog za njeno izvršenje, obilazeći u više navrata zaleđeni i zamukli grad, nezadovoljstvo iskalio na podređenim starešinama. O tome svedoči njegov dijalog u jednoj od zavejanih novosadskih ulica sa kapetanom žandarmerije Martonom Zeldijem, o kojem smo pisali u prethodnom nastavku.

Sve prodavnice u gradu bile su zatvorene, saobraćaj potpuno zaustavljen, a varoški sokaci sablasno pusti. Oko Vladičanskog dvora bila je postavljena mađarska straža, a Episkop bački Irinej Ćirić bio je u njemu. On je, kako su čitaoci već videli, 8. januara, kada se zahuktavala krvava racija u Šajkaškoj, u kojoj je surovo pobijeno 2.345 nevinih ljudi, odbio zahtev generala Ferenca Feketehalmi-Cajdnera da objavi jedan proglas sa osudom komunizma i pozivom narodu na mir i pokornost.

Feketedžalmi mu je, već napisani proglas, u Vladičanski dvor lično doneo tog dana, tražeći da ga potpiše i objavi kao svoj. Prvog dana Novosadske racije, u sredu 21. januara 1942, istovetan zahtev vladici je isporučio posredno. U Dom „Levente“, u kojem je bio operativni štab racije, njegovi honvedi priveli su Ćirićevog sekretara, protoprezvitera Nikolu Dragojlova.

„Ako vaš vladika proglas koji sam od njega već tražio meni da, to će mnogo ublažiti sudbinu vašeg naroda. Ovo ćete reći i naglasiti vašem vladici“, rekao mu je Feketehalmi.

Insistirao je da to bude istog dana, što je Dragojlov, uz navedeno generalovo upozorenje, preneo Ćiriću.

„Eto vidiš, sad ja moram da priznam ono u šta nisam uveren, ali kad će to ublažiti sudbinu našega naroda, ja moram da mu dam ono što traži“, rekao je očajni Ćirić svom sekretaru.

Hronologiju događaja Dragojlov je detaljno opisao u iskazu pred Komisijom za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomaga u Drugom svetskom ratu, objavljenom u knjizi dr Aleksandra Kasaša „Stenografski zapisnici sa suđenja glavnoodgovorima za raciju u Južnoj Bačkoj 1942.“ Ćirićev proglas će se, na srpskom i mađarskom, u gradu pojaviti 22. januara ujutru.

„Dužnost je moje smirenosti da podsetim na opasnost koja preti onima koji bi se dali zavesti. Zadaća je moja da održim vašu svetu veru u čvrstoti koju nikoji ne mogu pokolebati. Zato poznavajući opasnost koja preti od rušilačkih sila, očinski preporučujem blagočastiju vašem, da se ne date zavesti na krivi put, nego da u pokornosti zakonima ove zemlje, u vršenju svojih dužnosti prema Bogu i državi, otklonite sva zla i sve teškoće, koje današnje vreme donosi“, stajalo je, uz ostalo, u proglasu.

Sadržaj teksta koji je episkop Ćirić potpisao nije zadovoljio Feketehalmija. U proglasu nije bilo dovoljno osude opasnosti od komunističkog ustanka, a time ni dovoljno pokrića za raciju koja je već bila u toku. To će potvrditi i na poratnom saslušanju, nazvavši ono što je Ćirić napisao „proglasom u jednom deformisanom obliku“.

Još manje je, međutim, bio zadovoljan razultatima racije u gradu koji je i sam, prvog i drugog dana u više navrata lično obilazio. Članovi 240 žandarmerijsko-policijskih patrola praćeni honvedima jesu čašljali ulice i kuće. Dom „Levente“ jeste bio prepun lica koja su označena kao sumnjiva. Na plaži Štrand jeste bilo ubijeno više desetina lica. Jesu stizali i izveštaji o pojedinačnim ubistvima, poput umorstva žene, dveju kćeri od 15 i 21 godine i sina od svega tri meseca jevrejskog trgovca Rajha. Ali prave, masovne odmazde, onakve kakva je sprovedena u Šajkaškoj, a kakvu je zahtevao i u Novom Sadu, nije bilo.

UBISTVA I PLjAČKE

Surova ubistva i pljačke koje će 23. januara dobiti masovan karakter, događala su i dan ranije. Tako je mađarska istražna patrola, u Ulici Martina Lutera 12, ubila Jevreje Aleksandra Rozenberga i njegovu ženu Ilonu Haperfled, pa čak i svog sunarodnika Ferenca Nemeta koji ih je do te kuće doveo. Razlog je bio Ilonin nakit i 40.000 penga novca koji je Aleksandar držao u kući.

Odmazda će se, ipak, dogoditi, a uvod će biti Feketehalmijev slučajan susret sa kapetanom Martonom Zeldijem, zapovednikom pitomaca Žandarmerijske škole iz Skesarda. Ranije se nisu lično poznavali, a kratak dijalog vođen u Domu „Levente“, u četvrtak 22. januara oko pet popodne, Zeldi će opisati u iskazu datom istražnim organima 11. oktobra 1946. u Novom Sadu.

„Kako ide racija“, upitao je Feketehalmi, izlazeći iz jedne od kancelarije, Zeldija koji je u dom došao da trebuje materijal za svoje ljudstvo.

„Prilično teško, gospodine generale. Mnogi ovde ne znaju mađarski, pa ih je teško legitimisati“, odgovorio je Zeldi.

„Ovde se ni ne radi o legitimisanju nego o vaspostavljanju nacionalne časti i odmazdi. Zar ne vidite šta se događa“, oštro je reagovao Feketehalmi.

„A šta će biti ako i ovde bude leševa po ulicama kao u Prikarpatskoj Ukrajini“, upitao je Zeldi.

„Pa baš o tome je reč“, odgovorio je general.

Čoveku kakav je bio Zeldi dodatna objašnjenja nisu bila potrebna. On je, naime, bio jedan od 30.000 pripadnika mađarske Karpatske grupe, kojom je komandovao general Ferenc Sombathelji-Knaus i koja je, boreći se u leto 1941. zajedno sa Nemcima na Istočnom frontu, upravo u selima i gradovima Prikarpatske Ukrajine ostavila krvav trag.

„Zeldi je bio oficir pod mojom vrhovnom komandom koji je u jednom selu pobio sveštenika i 13 građana za vreme službe u crkvi, koji je pljačkao manastire i nekažnjeno ubijao po okupiranoj teritoriji“, rekao je, opisujući to vreme, Sombathelji-Knaus na poratnom suđenju u Novom Sadu.

Bilo kako bilo, Zeldi je shvatio da je ponovo došlo njegovih pet minuta, pa je u noći između 22. i 23. januara, posle detaljnog dogovora sa potpukovnikom Oskarom Litomerickim, inače načelnikom štaba za raciju, zajedno sa kontraobaveštajnim majorom Ferencom Fotijem, na tada praznom prostoru između Doma „Levente“ i novosadske Banovine, inscenirao sukob „pobunjenika“ i honveda. U ulozi prvih bili su žandarmi potpukovnika Jožefa Harkaija, a među drugima i dvojica „režisera“ lično.

Gradom je, kroz noć, odjekivala žestoka vatra iz automatkog oružja, a bačeno je i nekoliko bombi. Na „poprištu“ su ostavljeni leševi dvojice civila ubijenih prethodnih dana, sada tobožnjih ustanika, i nekoliko takođe ranije pripremljenih bombi i pušaka jugoslovenske proizvodnje.

Pucnji, u vazduh naravno, iste noći odjekivali su i oko kasarne u Futoškoj ulici, a u ledeno jutro 23. januara pred trupe je izvedena nekolicina žandarma „ranjenih“ u sukobu sa „pobunjenicima“. Svi su bili u krvavim zavojima koje je, za ovo vešto maskiranje, Zeldi istog jutra uzeo u novosadskoj Žandarmerijskoj školi, od njenog komandanta potpukovnika Lajoša Gala. Obavio ga je lično.

Dejstvo je bilo očekivano: bes je pokuljao, sve kočnice su popustile, a kada su tog ledenog prepodneva gradom počele da kruže i poljske kuhinje iz kojih je, u neograničenim količinama, deljen vruć čaj sa velikom dozom alkohola, više niko, čak i da je hteo, a nije, nije mogao da ih zaustavi.

Odmazda kakvu je Feketehalmi-Cajdner od početka želeo je, najzad, počela.

Izvor: NOVOSTI

 

Vezane vijesti:

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (1)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (2)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (3)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (4)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (5)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (6)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (7)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (9)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (10)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (11)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (13)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (14)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (15)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (16)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (17)

Feljton: Mađarska racija u Novom Sadu i Južnoj Bačkoj 1942. (18)

 


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top