Латиновић: Сваки доказ буди наду у хрватско суочавање са мрачном прошлошћу

Масовни злочини над Србима у систему усташких логора Јасеновац су одавно позната чињеница у цивилизованом свијету који не негира геноцид, али је стање савременог хрватског друштва такво да је и откривање само једног у низу доказа потребно да би стање макар мало било доведено у реални однос према сопственој прошлости, оцијенио је проректор за научно-истраживачки рад и развој Универзитета у Бањалуци Горан Латиновић.

Он је истакао за Срну да стога проналажење ваздушних снимака Јасеновца не треба предимензионирати, али да то буди бар мало наде да је нека катарза хрватског друштва могућа.

„То није никакав `кључни` доказ да се у Спомен-подручју Доња Градина код Козарске Дубице налазе масовне гробнице Срба пострадалих у систему усташких логора Јасеновац“, рекао је Латиновић.

Он је истакао да је у Хрватској од 1991. године присутно негирање геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945. године, које је пролазило кроз разне етапе.

„Они који су то чинили и још чине у јавном животу, кроз медије и књиге показују спремност да саучествују у злочину НДХ и да толеришу сличне покушаје у будућности. Прикривање геноцида који је НДХ починила над Србима за вријеме Другог свјетског рата има за циљ да у коријену сасијече расправу о погромима над Србима од 1991. до 1995. године, који су били наставак раније почињеног геноцида“, рекао је Латиновић.

Он је додао да треба имати у виду да је бивши предсједник Хрватске Фрањо Туђман уочи августовског погрома над српским народом 1995. године наредио својим генералима да Србима треба нанијети такве ударце „да практично нестану“.

„Таква наредба представља органску цјелину, односно историјску вертикалу, са изјавама, наредбама и размишљањима идеолога истребљења Срба и починилаца геноцида из ранијег периода“, рекао је Латиновић.

Он сматра да се у позадини свих активности негирања злочина над Србима, па у одређеном смислу и негирања постојања Срба на такозваном хрватском историјском подручју налази намјера да на ријеци Дрини буде успостављена граница између два свијета – римокатоличког и православног.

Хрватски историчар Горан Хутинец открио је у архиву Националне збирке ваздушних фотографија у Единбургу заборављене снимке концентрационог логора Јасеновац, снимљене прије уништавања доказа о масовним злочинима због страха усташа да ће након рата морати да одговарају.

Ријеч је о фотографијама које је из ваздуха снимио амерички пилот у јануару 1945. године, а објавио загребачки „Национал“.

Фотографије показују масовне гробнице из којих су усташе пред сам крај рата вадили лешеве и спаљивали их, али и рушили зграде, све како би прикрили стравичне злочине које су направили у том логору.

Осим пронађених широкоугаоних фотографија, уз помоћ додатних камера пилот је снимио и низ детаљних фотографија, али су оне нестале.

Извор: РТРС