Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Пођимо на Јадовно 01. јула 2017. и покажимо да нисмо заборавили!

(КУРИР ТВ) С ЈУНАЦИМА С КОШАРА ОЧИ У ОЧИ: Албанци су увек бирали да нас нападају на велике српске празнике… Почели су на Велики петак

Датум објаве: субота, јун 10, 2017
Величина слова: A- A+
Фото: Александар Радонић
Фото: Александар Радонић

БЕОГРАД – Препуна Велика сала Дома Војске у Београду била је мала да прими све који су желели да присуствују промоцији књиге „Зов карауле“ и уживо виде јунаке са Кошара из рата са албанским терористима 1999. године.

Фото: Александар Радонић
Фото: Александар Радонић

Аутор књиге Ненад Милкић угостио је на промоцији јунаке са Кошара Ђуру Елчића и Ивана Дражића, ћерку погинулог капетана прве класе Крунослава Иванковића Синди, као и новинара Михаила Меденицу.

Промоција је почела уз извођење химне државе Србије „Боже правде“ вокалног састава Косовски божури. Потом је песму јунака са Кошара извела Милица Бараћ. Тада су устали сви у сали и громогласним аплаузом испратили извођење.

Фото: Александар Радонић
Фото: Александар Радонић

Роман „Зов карауле“ настао је по истинитим догађајима, где се описује битка са албанским терористима која је у рејону карауле трајала од 9. априла до 9. јуна. Први се публици обратио Ђура Елчић, Цицибан из књиге, један од јунака са Косова. Тада момак од 19 лета, данас зрео човек, описао је осећања своје генерације.

Фото: Александар Радонић
Фото: Александар Радонић

– Нећете чути од граничара са Кошара да им је било тешко. Истицао нас је колектив и дух генерације. Ми нисмо из приче „ја сам био на Кошарама“, да стално говоримо о томе. Драго ми је што се млади интересују за ову нашу тему. Захваљујући Ненаду наша прича ће остати у животу, а они који се нису вратили овако су добили макар неко признање. Немојмо да дозволимо негативну селекцију, немојмо да се стидимо наших хероја – рекао је Цицибан.
Још један од учесника битке са Кошара Иван Дражић, имао је занимљиву поруку.

– Окупили смо се овде да бисмо погинуле другове отргли од заборава. Драго ми је због младих који желе да чују истину о Кошарама. Ми смо тамо били младићи од 18 година. Никада ова држава, ни она пре ње, ни она пре, није се одужила овим херојима. Слава палој браћи, за крст часни и слободу златну. Ми на Косову и Метохији нисмо поражени – поручио је Иван Дражић.

Синди Иванковић, ћерка капетана прве класе Крунослава погинулог у априлу 1999. била је дете када је остала без оца.

Фото: Александар Радонић
Фото: Александар Радонић

– Сећања ће живети само ако их чувамо кроз овакве сусрете и ако их стављамо у књиге. Оца сам последњи пут видела када сам имала седам година. Памтићу га као хероја који је свој живот за ову земљу дао на Кошарама.

Михаило Меденица, први Србин који је крочио на караулу Кошаре после 1999. године објаснио је кроз какав је тада пакао рата прошла млада војска.

– Говорили су хероји са Кошара, шкрти на речима и широке душе, нису свесни шта су све урадили за ову државу. Мање од 100 момака, деца од 18 и 19 година, држали су фронт од 10 километара. На њих је јурнуло више од 2.500 албанских терориста потпомогнути артељеријом војске Албаније и НАТО бомби. Њихово херојство равно је Кајмакчалану, Косовском боју… Како рече један писац, на Кошарама су бранили Србију, а данас смо принуђени да у Србији бранимо Кошаре. Нажалост, то је наш усуд! Не смемо заборавити хероје с Кошара, јер да су оне пале, терористи би ушли у Србију до Ниша. Отишао сам горе јер су су Косово и Метохија били и биће довека Србија. Е, зато сам отишао доле, иако су Албанци рекли да српска нога тамо неће крочити – рекао је Меденица.

Ненад Милкић аутор капиталних дела о херојима са Кошара објаснио је мотиве да јунаке спасе од заборава.

Фото: Александар Радонић
Фото: Александар Радонић

– Глас ми дрхти јер ми кроз главу пролази сав материјал који сам данима скупљао, сећање свих мајки и сестара, бораца које сам посетио. Данас су пуна уста свима Кошара, па се питам где су сви они били тада. Јер они који су бранили Кошаре су овде са нама. Имао сам 14 година када је злочиначки НАТО пакт бомбардовао нашу земљу. Најважнија битка вођена у модерном добу српске државе вођена је баш на Кошарама. Први најтежи напад био је на Велики петак 1999.године. Албанци су увек бирали да нападају на велике српске празнике мислећи да је наша војска неспремна. Војнике са карауле Кошаре поразио је мир потписан у Куманову. Када се то десило они су питали ко их мења. У нашим срцима морамо подићи споменик овим херојима који су бранили нашу кућу. Зато треба причати о њима и молим све да то чинимо – поручио је Милкић.

Парастос херојима са Кошара, њима 108 палих у рејону карауле, биће одржан у суботу у 11.00 сати у цркви Светог Марка на Ташмајдану.

Роман „Зов карауле“ представља наставак трилогије „Ми смо бранили Кошаре“.

У првом делу трилогије „Последња стража“ описан је животни пут у последњих месец дана живота редовног војника Владимира Радојичића, који је са још четворицом припадника Војске Југославије страдао у заседи на југословенско-албанској граници септембра 1998. године.

Роман „Зов карауле“, говори о догађајима након погибије чланова Војске Југославије 1998. године, све до напуштања Косова и Метохије, јуна 1999. године. Детаљно је описано стање на терену, размишљања, осећања граничара и њихових претпостављених, херојства, рањавања и погибије јунака са Кошара.

(Александар Радонић/Фото и видео: Александар Радонић)

Извор: КУРИР

Везане вијести:

Сећање на битку за Кошаре | Јадовно 1941.

Сјећање на подвиг бораца погинулих на Кошарама не смије …

Јесте ли, можда, чули за Кошаре? | Јадовно 1941.




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top