Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Крвави Божић у Чуругу

Датум објаве: петак, јануар 5, 2018
Величина слова: A- A+

Масовна убиства у Чуругу ће трајати све до ноћи између 9. и 10. јануара. У једном магацину митраљеским рафалима убијено је 400 људи. Куће убијених пљачкала мађарска руља, војници и жандарми

Жртве покоља у Шајкашкој
Жртве покоља у Шајкашкој

ПРЕМА званичним подацима, у мађарској рацији у Шајкашкој која је спроведена по наредби из Будимпеште, а под командом генерала Ференца Фекетхалмија-Цајднера, у јануару 1942. године убијено је 2.345 невиних људи. Све то је урађено под изговором да бунтовне Србе заувек треба научити послушности и показати им да је међуратна Југославија била само пролазна епизода о којој више не треба ни да сањају.

ВИШЕ од трећине од укупног броја жртава, њих 893, страдало је у Чуругу. То је, иначе, била готово петина тадашњег броја житеља тог места. Још 4. јануара увече, пошто су мађарски жандари на Пустајићевом салашу надомак Жабља разбили Шајкашки партизански одред, 25 највиђенијих чурушких Срба је ухапшено, побијено и бачено под лед Тисе. Масовна убиства у том месту ће, готово без предаха, потрајати све до ноћи између 9. и 10. јануара. Ипак, свој крвави крешендо она ће достићи на сам Божић, 7. јануара страшне 1942. године.

ЧУРУЖАНИ који су током претходна два дана хапшени по налогу локалног одбора за рацију, на чијем челу је био председник чурушке општине Ђула Варга, а зао дух локални свештеник Балинт Дуп, убијани су одмах, углавном у згради општине, или су затварани у неколико житних магацина у самом месту. Највећи од њих био је „Топалов магацин“ у којем се данас налази чурушки Музеј жртава рације 1942.

– Површина магацина је отприлике 150 метара квадратних, а 5. и 6. јануара 1942. у тај простор било је натискано више од 400 мушкараца, жена и деце – каже оснивач и руководилац музеја и председник чурушког Меморијалног друштва „Рација 1942.“ Милан Радомир.

ПОШТО су џелати за њих већ били донели смртне пресуде, а појединачно убијање је, како је сведочио један од егзекутора Петер Телеки, било исувише споро и заморно, или због могућности покушаја бекства, што је доцније тврдила мађарска пропаганда, они су у том магацину, кроз врата и прозоре, побијени митраљеском ватром.

– Рафали и крици жртава су се мешали у језиве звуке који су се, како су причали преживели мештани, чули у свим деловима села. На зидовима магацина се и данас виде трагови крви и рупе од митраљеских метака. Приликом преуређења у музеј, оставили смо их као немо и страшно сведочанство једног нељудског времена – преноси своја сазнања Милан Радомир.

ВЕРЗИЈУ покушаја бекства, позивајући се на мађарске изворе, наводи неименовани немачки обавештајац који је о злочину у Чуругу, почетком марта 1942, Министарству унутрашњих послова у Берлину доставио опсежан извештај. Део тог извештаја који се односи на 7. јануар 1942, у књизи „Рација у јужној Бачкој 1942.“ преноси новосадски историчар Звонимир Голубовић.

„Увече тог дана кажу да су хапшеници покушали бекство. Под овим изговором отворена је митраљеска ватра на њих, а што је остало живо, побијено је секирама. Ноћу су лешеви натоварени на сељачка кола и одвезени на Тису. Ово убијање је трајало пет до шест дана.“

ТЕЛА жртава ће из Тисе, махом на банатској обали, испливати тек на пролеће, а у истом извештају, описују се и прве егзекуције од 4. јануара које су се догодиле у општинској згради у Чуругу:

„У току вечери ухапшени су имућни Срби и интелектуалци од наоружаних грађана (два српска лекара, два јеврејска лекара, три српска свештеника, више учитеља, три апотекара итд.) и одведени у општину где су свучени и затворени у једну просторију. У тој су просторији, како су појединачно улазили, једноставно побијени кундацима и секирама.“

МАДА се то не слаже са бројем чурушких жртава евидентираних после рата, у извештају немачког обавештајца, наводи се да је у акцијама у Чуругу убијено чак 2.000 лица, међу којима је, како се прецизира, било и 40 Јевреја.

„Тиме су убијени скоро сви Јевреји у Чуругу, сем неколико жена. Од Срба су поглавито убијани интелигенција, имућнији сељаци и занатлије заједно са женама и децом. У кућама из којих су становници присилно одведени, вршене су одмах систематске пљачке. Те пљачке вршила је мађарска руља, као и војска и жандарми“, додаје се у извештају немачког обавештајца Министарству унутрашњих послова Трећег рајха.

СТРАДАЊЕ ДЕЦЕ

ПРЕМА подацима Меморијалног друштва „Рација 1942“, само у Чуругу је у јануару 1942. зверски уморено 86 девојчица и дечака млађих од 15 година. Деца до тог узраста убијана су и у другим шајкашким местима, па их је у Ђурђеву страдало 59, у Жабљу 56, у Госпођинцима 12…

НИЈЕ, међутим, „Топалов магацин“ чији власник Бранислав Новаков је, узгред, убијен још 18. априла 1941. године, приликом уласка мађарских окупационих снага у Чуруг, био једино место заточења и егзекуције невиних Чуружана. На исти начин део њих је уморен и у нешто мањим магацинима породица Лемпел и Шегуљев.

У драгоценом зборнику докумената „Рација – III група масовних злочина“ који је приредио историчар др Драго Његован, као једно од места мучења и убијања наводи се и чурушка основна школа. У њој је четири дана била заточена и Чуружанка Велинка Доловац.

У ПОРАТНОМ сведочењу пред Државном комисијом за утврђивање злочина окупатора и његових помагача, пренетом у Његовановом зборнику, она је, уз остало, испричала и како су, на њене очи, локални Мађари убили скретничара Жарка Стеванова и његову жену и троје деце. Једно од деце су, навела је, ухватили за ноге и главом му ударали о зид, док није издахнуло! После су сва тела избацили у школско двориште.

СВЕДОЧЕЊЕ Милована Малеташког, такође објављено у овом зборнику, показује да нису на миру остављени ни салаши у околини Чуруга. Тако су три мађарска цивила, од којих је Малеташки препознао Чуружане Стјепана Херинга и Вилмоша Стеха, на салашу Туцакових одмах убили власника Ненада и његовог сина Триву. Преостала два Ненадова сина, Милорада и Воју, његову снаху Ленку и шестогодишњег рођака Ивицу Туцакова, који им је за Божић у госте дошао из Београда, одвели су до оближње баре.

„Ту су их приморавали да све по двоје скачу у бару, а после су на њих, као на дивље патке, пуцали док их нису све побили“, испричао је Малеташки пред Државном комисијом за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача.

ФАНАТИЧНИ Мађар и велики жупан Бачко-бодрошке жупаније, Лео Деак, који је, како смо већ навели, у Шајкашкој лично био на самом почетку рације, у једном допису, у мају 1942, дакле када се више ништа није могло поправити, упућеном среском начелнику у Жабљу, откриће праву природу дешавања у Чуругу.

„Чурушка општинска кућа постала је кланица где су великом броју невиних људи левчом одрубили главу. Ноћ Светог Вартоломеја је мачији кашаљ према овоме. У Чуругу ниједан Србин није покренуо ни мали прст. Да је у риту било гадова, међу њима и Чуружана, признајем. Да су их Чуружани помагали, дозвољавам. Али да је највећи део био невин, у то сам убеђен“, написао је Деак жабаљском среском начелнику.

Извор: НОВОСТИ

 

Везане вијести:

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (1)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (3)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (4)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (5)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (6)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (7)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (8)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (9)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (10)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (11)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (12)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (13)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (14)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (15)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (16)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (17)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (18)

 


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top