Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Крвави Амиџића прагови

Датум објаве: понедељак, мај 31, 2010
Величина слова: A- A+

Кад смо нахранили краве, отишли смо Трегнеровима на таван. Сна није било. Кад није било воде, жеђ смо, тих врућих септембарских дана, гасили крушкама, које су ставили у жито за зиму. У заход се ишло са великим страхом и опрезом, јер се морало проћи уз шталу готово тридесетак метара. Послије два дана, предложише нам да пређемо на таван штале, јер овдје би усташе могле да изврше претрес и на тавану. Послушасмо и тако смо три ноћи спавали над стоком. Кад год коњ или крава ударе ногом о под или главом о копањ, помислимо: „Ево их”. Почеше цестом да пролазе војници и усташе. Неки имају фесове црвене боје. Неки су се смјестили на Трегнеровој огради, копају ровове. Неки су у штагљу па их чујемо како разговарају. Причају о Козари. Један спомиње како су ухватили неку жену: „Па сам је уб… заклао”. Из села са Билогоре тјерају Србе у парк, логор у центру вароша. Неки иду пјешице. Носе некакве свежњеве, цула. Неки се возе у колима у којима сједи понеки усташа. Не знам како сам се нашао у дворишту бабе Паве Амиџића, она лежи убијена пред вратима на широкој степеници (подесту од цигле), а њена кћерка Цвијета у кухињи. Пошто је врућина, осјећа се велики смрад јер већ је негдје четврти дан како су убијене. Одох, не знам зашто ни како, са неким вршњацима и до куће покојног Мишка Амиџића. Ту је у кухињи убијена његова мама – бака од шездесетак година. Лежи на клупи између стола и зида. Под столом је убијена и лежи мала Милкица, дјевојчица пет-шест година стара, а на прагу између кухиње и собе – главом у соби, а ногама у кухињи – лежи њезина мама, тета Ана, са „балом” платна поред ње. (Кад су јој, наводно, усташе рекли да излазе из куће, она је то платно понијела као некакву практичну вриједност). Ту је смрад врло јак и неко рече: „Како су се све надуле”. Ускоро ће, кажу, доћи Цигани колима, да их возе затрпавати. Тетка Анка Трегнерова испричала је мами да је долазио Венцо Кисела, њихов рођак из горњег краја, па каже да су у Киселовом јарку поубијани православци, све жене и дјеца, те од одраслих мушкараца Милан Бобић и младић Ранко Бобић, Петров син. Рече да је рањена преживјела Анкица Николић, кћерка Илије и Маре, дјевојчица стара око пет или шест година. Она је рањена допузала пред њихова врата, а он ју је пренио преко пута у кућу Пинтарића, гдје су је сакрили.

Има, каже, пуно свијета поубијаног по православним двориштима – испред кућа и у кућама, гдје се тко затекао. То прича и мама. Видјела је мртве жене и дјецу (људи су поубијани ’41), но она је мислила да су они погинули од силне пуцњаве прошле ноћи. Тек кад је дошла до куће наше прије Јелене Пармак и видјела кроз прозор у њезиној кући усташу са бајонетом на пушки, закључила је да се ради о поубијаним Србима и искочила из кола, оставивши све Марији Крамарић, те се склонила у двориште Нане и Вендела Рингла.

Касније се испоставило да је у Киселовом јарку убијено тридесет двоје Срба различитог спола и узраста.

На споменику жртвама, подигнутом 1974. године, пише:

ОВДЈЕ ПОЧИВАЈУ ЖРТВЕ ФАШИСТИЧКОГ ТЕРОРА СТРИЈЕЉАНЕ 28.9.1942. ГОДИНЕ (КИСЕЛОВ ЈАРАК)

1. БОБИЋ СЛАВИЦА 2. БОБИЋ РАНКО

3. БОБИЋ СТЕВО 4. БОБИЋ АНА

5. БОБИЋ МИЛКА 6. БОБИЋ МИЛАН

7. БОБИЋ МАРИЈА 8. ЛОЛИЋ ПЕРО

9. ЛОЛИЋ АНА 10. ЛОЛИЋ ДРАГИЦА

11. ЛОЛИЋ ДАНИЦА 12. ЛОЛИЋ МАРИЈА

13. ЈЕЛИЋ ДРАГАНА 14. ЈЕЛИЋ ЦВИЈЕТА

15. ЈЕЛИЋ ЦВЈЕТКО 16. ЈЕЛИЋ СТАНА

17. ЈЕЛИЋ ЉУБИЦА 18. ЈЕЛИЋ ВАСИЛИЈА

19. МИШЧЕВИЋ ГОЈКО 20. МИШЧЕВИЋ ДАНЕ

21. НИКОЛИЋ МИЛКА 22. НИКОЛИЋ МИЛКА

23. ВУКОВИЋ ВАСИЛИЈА 24. ВУКОВИЋ ГАЈО

25. ВЕКИЋ БРАНКО 26. ВЕКИЋ АНА

27. ВЕКИЋ ЈОВО 28. ПОТКОЊАК ТОМО

29. ПОТКОЊАК ДУШАНКА 30. ВЕКИЋ ПЕТАР

31. ВЕКИЋ МАРА 32. БОСАНАЦ ЦВИЈЕТА

 

СТРИЈЕЉАНИ СУ У ТЕШКИ ЧАС И

ВЈЕЧНО ЋЕ О ТОМЕ ДА СЕ ПРИЧА,

ДОК ЈЕ ТИХ ХУМКИ,

ДОК ЈЕ НАС.

 

(СЕРГЕЈ ЈЕСЕЊИН)

 

СУБНОР И ГРАЂАНИ ГРУБИШНОГ ПОЉА 1974. ГОДИНЕ

Полупани споменик у Киселовом јарку
Полупани споменик у Киселовом јарку

Током рата 1991–1995, у смишљеном процесу затирања трагова усташких недјела, уништено је и ово спомен-обиљежје.

Тек у септембру 2009. на иницијативу добрих људи на мјесту порушеног, постављено је ново спомен-обиљежје[5] са истим садржајем на спомен-плочи.

Постоји још једно овакво масовно стратиште на Трандлеровој дјетелини, нешто ближе центру Грубишног Поља[6]


[5] Види фотографију обновљеног споменика страдалима у киселовом јарку на стр. 163.

[6] Види карту на стр. 161. на карти су означена мјеста страдања у Киселовом јарку и Трандлеровој дјетелини.

 

< Још једну групу гоне на ликвидацију                         Садржај                  У Сталовици пет жртава у дворишту Павла Гаврана >

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top