Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

У Бањалуци премијера документарног филма „Крст над јамом“ у продукцији удружења грађана Јадовно 1941, у четвртак 26. априла у 20 часова у Народном позоришту Републике Српске. Радујемо се Вашем доласку!

 

Крвава тачка стављена у Бечеју

Датум објаве: понедељак, јануар 15, 2018
Величина слова: A- A+
Жртве Новосадске рације
Жртве Новосадске рације

Крај новосадске рације није био и крај крвопролића. Наредбом коју је потписао Ференц Сомбатхељи, рација је проширена на Србобран и Бечеј и почела је по завршетку покоља у Новом Саду

Новосадска рација у којој је, за непуна три дана, зверски уморено 1.246 невних људи, од чега 489 мушкараца, 415 жена, 177 стараца и 165 деце, практично је обустављена у петак, 23. јануара 1942. године у 16 часова. Официјелно, она је окончана у 21 час тог истог дана.

Тако је, наиме, било наведено, у „Објави“ коју је потписао командант Другог оружаног одреда, задуженог за њено сповођење, пуковник Јожеф Граши. У том опскурном тексту, он је подвукао да се „тешко одлучио на овакво укидање војних мера, али је то учинио уздајући се у озбиљност и родољубље грађана Новог Сада“.

Уз то, наведено је и да су за време трајања рације „неодговорни и бунтовнички елементи отварали ватру на наше војнике и жандарме бар у 30-40 случајева“, односно бацали на њих ручне гранате, тако да су многи од њих рањени“.

„Приликом управо завршене рације пале су и невине жртве. За ово нека нико не пребацује кривицу на војску. Кривци су они који су извршили оружане нападе на нашу војску“, такође је писало у „Објави“.

О каквим „оружаним нападима“ и „рањеним“ жандармима је било реч, читаоци овог фељтона су већ видели, а „Објаву“ о завршетку тродневног покоља, историчар Јанош Бузаши је, у студији „Новосадска рација“, објављеној у Будимпешти 1963, означио као „вероватно најсрамнији документ читаве рације у јужној Бачкој“.

„Ко на овај начин ставља тачку на тродневни погром, тај извесно није ништа друго хтео него да под изговором да тражи партизане успостави страховладу и да после погрома према грађанима настави примену застрашујућих метода. Колико реченица, толико циничних и провидних лажи. За време лажног напада партизана који је смислио потпуковник Литомерицики, а извршио га Зелди са својим џелатима, „партизани“ нису испалили ниједан метак, чак ни из дечјег пиштоља-играчке“, пише он.

Огромна већина од поменутих 1.246 жртава новосадског покоља бачена је, како смо већ писали, под кору залеђеног Дунава. Највећи део, река је однела са плаже Штранд али су страдалници у њу, кроз отворе који су претходно прављени динамитом, бацани и код данашњег „Данубијуса“, код старог железничког моста и код бивше новосадске кланице.

Жртве су, како смо већ видели, претходно пљачкане, а масовно су приликом претреса робљене и њихове, и куће других Новосађана. Све је то, наводи Звонимир Голубовић у књизи „Рација у јужној Бачкој 1942“, „текло плански, са знањем, одобравањем и под руководством највиших војних команданата“.

У цитираној студији Бузаши је, иначе, материјалну штету проузроковану пљачком током Новосадске рације, проценио на осам до десет милиона пенга (званична мађарска валута у Другом светском рату) или између 80 и 100 милиона предратних југословенских динара. Послератна процена Комисије за испитивање злочина окупатора и њихових помагача знатно је већа – преко 277 милиона, такође предратних југословенских динара.

Крај Новосадске рације није, нажалост, био и крај крвопролића у Бачкој. Наредбом број 4009/Прет. I-1942, коју је Ференц Сомбатхељи потписао 15. јануара, рација је проширена на Србобран и Бечеј. Почела је по завршетку покоља у Новом Саду.

За то је реактивиран Први оружани одред који је, под оперативном командом пуковника Ласла Деака, а врховним надзором генерала Ференца Фекетехалми-Вајднера, извршио злочин у Шајкашкој. Тамо је, подсетимо, од 4. до 19. јануара зверски побијено 2.345 људи.

Када је о Србобрану реч, рација ту није била ни изблиза крвава као у другим до сада помињаним местима. Од 25. до 28. јануара је, истина, близу 140 Срба и Јавреја затворено и малтретирано у згради Гимназије, али је, на срећу, убијено само троје. Остали су одведени у логор у Бачкој Тополи, провели тамо три месеца и живи се вратили својим кућама.

Крвава кулминација рације у Бечеју одиграла се између 26. и 28. јануара, али је, наводи се у зборнику докумената Комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача „Рација – III група масовних злочина“ који је приредио др Драго Његован, имала и својеврстан, такође крвав пролог.

На основу пресуде Сомбатхељијевог Суда начелника Генералштаба, десет бечејских омладинаца је, наиме, осуђено на смрт и погубљено 20. јануара. Уз то, жандармерија и полиција хапсиле су виђеније Србе и Јевреје и неки су, у општинској згради, убијени између 16. и 18. јануара.

Атмосфера у граду била је више него напета, а пуковник Деак је 25. јануара са својим штабом из Жабља стигао у Бечеј. Ту су га дочекали општински бележник Ђула Берец, председник Среског суда Иштван Ходиј, председник општине Имре Карачоњи, срески начелник Карољ Ђере и још десетак истакнутих Мађара. Инсистирали су да чишћење почне што пре.

„Објава“ слична новосадској, осванула је у понедељак, 26. јануара. Сабирни центар за Србе и Јавреје био је бечејски хотел „Централ“, а у 21 час неколико мушкараца, жена и деце одведено је до Уставе на ушћу Великог бачког канала у Тису. Побили су их мађарски војници, а под кору залеђених вода које су се ту спајала, бацили мештани Бела Хелмер, иначе општински стрводер, и његов помоћник Иштван Комароми.

На исто место и у исто време, бечејски Срби и Јевреји доведени су и сутрадан. Уследио је масовни злочин који по бестијалности није заостајао за оним на новосадском Штранду.

„Крвава ноћ, која је започела у девет часова увече 27. јануара, трајала је до четири сата изјутра 28. јануара 1942. За то време, побијено је 200 особа, што људи, што жена, што деце“, наводи се у једном од докумената зборника „Рација – III група масовних злочина“.

Баш као и на „Штранду“, страдалници су, на утабаном снегу насипa изнад Уставе, махом боси, чекали да на њих дође ред и да их, узаном пртином, једног по једног, одведу до места страшне смрти.

Рација у Бечеју окончана је 29. јануара, а у њој је убијено 215 невиних душа, међу којима и тринаесторо деце. Дан касније, генерал Ференц Сомбатхељи Кнаус, издао је наредбу следеће садржине:

„Са 30. јануаром обустављам делатности органа унутрашње безбедности у Бачкој. Команда 5. армије нека повуче своје јединице у мирнодопске гарнизоне“.

Према подацима из књиге „Рација у јужној Бачкој 1942“, те „делатности органа унутрашње безбедности“ које су трајале 26 дана, невиним животима платило је 3.809 цивила – 1.965 одраслих мушкараца, 927 жена, 477 деце и 440 старица и стараца. Њих 2.578 били су криви зато што су Срби, 1.068 јер су Јевреји, 64 што су Роми, 31 што, као Мађари, нису веровали у Хортијеве „хиљадугодишње границе“ или нису мрзели своје прве комшије…

ОТИМАЊЕ ПАЈИНЕ ГАЛАНТЕРИЈЕ

Поред директне пљачке жртава током покоља, после рације у Новом Саду настала је и јагма за имовину која је за њима остала. Тако је велику галантеријски радњу Паје Јаковљевића, о чијем трагичном крају је у овом фељтону сведочио др Милан Ћирић, одмах преузео трговац Пал Перепатић. Реч је о једном од најгорих потказивача Срба и Јевреја пре и током рације и члану злогласног Одбора за легитимисање. У октобру 1946. и он ће се, са Сомбатхељијем, Фекетехалмијем, Грашијем, Зелдијем и осталима, суочити са правдом и бити осуђен на смрт.

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (1)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (2)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (3)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (4)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (5)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (6)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (7)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (8)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (9)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (10)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (11)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (13)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (14)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (15)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (16)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (17)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (18)


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top