Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

Краљ Твртко I Котроманић бранио је своју краљевину на Косову Пољу на Видовдан 1389. године

Датум објаве: среда, јун 28, 2017
Објављено у Косово
Величина слова: A- A+

Видовдан је у српској историји дан када су се десило многе важне ствари за српски народ. Један од најважнијих ако не и најважнији догађај, био је бој на Косову Пољу између српске и турске војске 1389. године. Тог дана српске вође изашле су са својом војском пред једну од највећих освајачких војски које историја памти. Била је то војска Турака Османлија која је закорачила на Европско тло у намјери да под своја копита баци све војске хришћанске Европе, и да своје заставе окачи на тврђаве Будима, Беча, Рима, Париза итд, и да високе европске катедрале претвори у џамије, баш као што ће то учинити од бисера хришћанства, цркве Свете Софије у Цариграду.

Српски краљ Твртко I Котроманић, кнез Лазар, господар Вук Бранковић, и многи други српски кнезови, војводе, челници, жупани, обратили су се европским световним и духовним моћницима да им помогну у борби против великог непријатеља, не само Срба и православља, него цијеле Европе и хришћанства. На њихове молбе Европа је остала нијема, и Срби су остали препуштени сами себи и снази свога свијетлог оружја.

На директном удару Турака нашао се Вук Бранковић и његово Косово и кнез Лазар који је владао већим дијелом данашње Шумадије, и који је имао велики утицај и поштовање међу Србима десно од ријеке Дрине. Краљ Твртко који је директно владао српским земљама које су се налазиле лијево од Дрине, а титуларно и духовно био краљ свих Срба и баштиник традиција свете породице Немањића, увидио је опасност која му је пријетила са истока. Због тога напушта започето освајање градова Далмације, и своју војску шаље на Косово Поље у одбрану своје краљевине и народа. За команданта својих трупа поставио је војводу из Хума Влатка Вуковића, члана породице Косача из које је потекао и  војвода од Светог Саве, Стефан Вукчић Косача по којем ће Херцеговина добити име.

У једном дубровачком љетопису пише о Косовском боју ово: „1389, 15. јуна, на Видовдан, у уторак, бјеше битка између Срба и турског цара. Од Срба су били: Лазар, српски краљ, Вук Бранковић и Влатко Вуковић војвода. И би велика погибија и турска и српска, и мало их се вратило натраг; цар Мурат убијен би, а и српски краљ. Побједе нису добили ни Срби ни Турци, јер је била велика погибија. Бој је био на Косову пољу“.

Поред тога што у љетопису погрешно стоји да је Лазар српски краљ, знамо да је носио титулу кнеза, и да је ипак Србија послије те битке морала постати вазална држава према Турцима, занимљиво је да се војвода Влатко Вуковић наводи међу тројицом главних српских војсковођа који су повеле војску у одбрану отаџбине. Такође, занимљиво је да дубровачки љетопис све наведене војсковође а тиме и њихове војске сврстава под Србе, без подјела по областима и државним творевинама из којих су долазили, што је један од показатеља свесрпског отпора против Турака.

Краљ Твртко није лично дошао на Косово Поље, а разлог  томе треба тражити на више страна, а неке од њих су: опасност од Угарске, могућност побуне одређене самовољне властеле, започете борбе у Далмацији, итд. Међутим, одмах након Косовске битке, када информације о резалтату битке још нису биле познате, краљ Твртко се хвалио странцима како је војска његове краљевине поразила Турке на Косову пољу.

Видовдан 1389. године, ујединио је Србе са обе стране Дрине у борби против заједничког непријатеља оличеног у турским освајачким трупама. Шест вијекова касније, Видовдан 1914. године, опет је ујединио Србе са обе стране Дрине у борби против заједничког непријатеља који је тада долазио са запада, оличеног у аустро-угарским окупационим трупама. Пуцње Гаврила Принципа у престолонаследника Франца Фердинанда, изнад босанских планина на којима су некад стајали чврсти краљевски градови, пратио је заповједнички погледа краља Твртка, а сјенка мача војводе Влатка Вуковића који је некад сјекао главе тиранина, сјекла је страх у Гавриловом срцу испуњавајући га храброшћу и одлучношћу.  Молимо те Господе, нека неки будући Видовдан опет уједини Србе са обе стране Дрине, али овог пута нека то јединство траје до Судњег дана. Амин.

Аутор: Борис Радаковић

Извор: СРБИ У БИХ

Везане вијести:

Видовдан: Празник српске судбине и надахнућа | Јадовно 1941.

Зоран Влашковић: Поводом 627 година од Косовског боја …


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top