fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Краљ је био осуђен на смрт

Убиство владара Југославије Александра Првог Карађорђевића у Марсељу и даље је мистерија. Одговор су покушали да дају многи историчари, али нико се до сада није детаљније бавио непосредним начином извршења убиства, односно пропустима у обезбеђењу краља Александра Ујединитеља. Милан Богојевић, бивши припадник Кобри, батаљона војне полиције специјалне намене, и некадашњи телохранитељ породице Карађорђевић у Београду у својој књизи „Атентат 1934“ године сагледао је све аспекте овог трагичног догађаја.

Французи се оглушили о упозорења: Милан Богојевић
Французи се оглушили о упозорења:
Милан Богојевић   Фото: А. Чукић

– Имамо јаснију слику шта је то кренуло по злу. Марсељ је био најнебезбеднији град у који је могао да оде краљ. Када сам мало боље проучио цели догађај, на основу снимака, података из архива, књига, па и новинских чланака, на мене су најснажнији утисак оставили пропусти у организацији заштите краља. Одлучио сам да их све побројим и забележим. Своја размишљања поделио сам са принцом Владимиром, унуком краља Александра. Он је предложио да поводом 80-годишњице атентата објавимо брошуру, која је прерасла у књигу – објашњава Богојевић.

Напомиње да су југословенске службе безбедности имале детаљне информације о завери усташког покрета Анте Павелића, а са друге стране, Французи су, упркос упозорењима, били немарни:

– За високог госта изабрали неадекватно возило. Уместо најављеног затвореног аутомобила, возио се у оном са отвореним кровом, уз објашњење да би било добро да окупљени народ види важног госта. Возач је био француски полицајац Форсак, неискусан за тако важан задатак. Планирано је да са краљем у Француску путује десет група полицајаца, што би коштало 40.000 долара. Држава је грцала у дуговима, а краљ је одбацио ту идеју, указујући на квалитете француске полиције.

Богојевић истиче да су око возила били француски коњаници, иако су се у то време на таквим задацима користили мотоциклисти. Шпалир полицајаца дуж трасе кретања био је редак, а грађани и новинари су непрекидно прелазили са једне на другу страну улице.

– Атентатор Владо Керин Черноземски из екстремистичке македонске организације ВМРО, која је сарађивала са усташама, искочио је из гомиле кличући на француском: „Живео краљ!“ Креће ка краљевом аутомобилу, носећи у десној руци букет цвећа. Нико га не зауставља. Изненада убрзава, скаче на папучицу кола и испаљује по четири хица у краља и четири у правцу генерала Жоржа. Рањен је и француски министар спољних послова Луј Барту. Краљ је одбио да носи панцир. Тада је први пут носио адмиралску униформу. У тренутку смрти имао је 49 килограма и то је један од разлога зашто није носио панцир. Рекао је да иде код својих пријатеља Француза.

Снимио и документарац

Без ичије финансијске помоћи Богојевић је снимио и први документарни филм на овим просторима који се бави убиством, узроцима и последицама овог немилог догађаја.
– У филму је говорило око 20 компетентних саговорника из различитих области. Принчеви Ђорђе и Владимир су такође дали свој допринос. До сада је у Европи снимљено неколико кратких документарних филмова на ову тему који имају низ случајних или намерних грешака. Мој серијал се састоји од шест епизода од 30 минута.

Драгоцене податке је наш саговорник пронашао у исповести Марије Кватерник, супруге Еугена – Диде Кватерника, коју је дала хрватским новинарима 1997:

– Она је тада изјавила да се Дидо хвалио да је убиство краља Александра његово животно дело. Пронашао сам чињенице да је Анте Павелић тада био у Марсељу и да је он све организовао. Медицинско обезбеђење у пратњи ове важне поворке није постојало. Министра Бартуа и генерала Жоржа су одвезли у болницу, а краља Александра у префектуру (општину). Толико пропуста и грешака на једном месту мора да је у први мах збунило и самог атентатора Черноземског који је вероватно мислио да ће морати да се помучи да нађе рупу у обезбеђењу, а уочио је да је читаво обезбеђење једна велика рупа. Краљеве последње речи наводно су биле: „Чувајте ми Југославију“, како је казао министар Богољуб Јевтић. Французи су у првом тренутку објавили да су краљеве последње речи биле: „Чувајте југословенско-француско пријатељство.“ Кад су схватили да су претерали, исекли су реченицу и оставили само: „Чувајте ми Југославију.“ Да ли би један човек који се налази у самртном хропцу био у стању да изговори такву реченицу? Други пак тврде да је могао да изговорити: „Чувајте…“ а да је министар Јевтић додао „Југославију“ ради очувања заједнице народа у Краљевини.

Разговори са принцом Владимиром

Богојевић је као припадник Кобри радио на обезбеђењу важних личности и бившег председника Србије, тако да је занатски, како каже, прошао све о чему је писао.
– Ствари се одвијају судбински. Добио сам позив од принца Александра и одмах прихватио јер је била част за мене да га обезбеђујем. Мој прадеда је умро у логору у Немачкој, док су му сина, рођеног брата мог деде, убили партизани јер је био инжењер и то је неком сметало. Били смо у СПО док је то имало смисла. Данас се бавим пословима обезбеђења и пишем књиге. Много сам причао с унуком краља Александра, принцом Владимиром. Увече бисмо уз кафу и ракију причали о породици Карађорђевић и разним темама.

Аутор: С. Ђурић

Извор: Вести онлине

 

Везане вијести:

ДР Лазар Прокић о убиству краља Александра у Марсеју

Ко се плаши мртвог краља | Јадовно 1941.

Пети део фељтона: Французи ништа нису предузели да спрече убиство краља Александра

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: