Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

У Београду 21. маја, филм „Крст над јамом“ и изложба „Тамо где праведници почивају“. Понедељак, 21. мај у 18 часова, Палилула, Центар за културу Влада Дивљан, сцена и фоаје Стаменковић, Митрополита Петра 8 . Улаз бесплатан. Радујемо се Вашем доласку!

 

Ковачевић: Најтежи злочин над невиним људима!

Датум објаве: понедељак, април 30, 2018
Величина слова: A- A+

Ми муслиманима нисмо ништа ускратили у погледу обиљежавања неких за њих важних догађаја из ближе и даље историје на територији Републике Српске, а нама то није дозвољено на територији Федерације БиХ, наглашава пуковник Благота Ковачевић, предсједник Организације старјешина Војске Републике Српске на подручју Сарајевско-романијске регије.

Напад на колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву Фото Танјуг
Напад на колону ЈНА у Добровољачкој улици у
Сарајеву Фото: Танјуг

Приредио: Огњен БЕГОВИЋ

Напад у Добровољачкој улици у Сарајеву јесте злочин, а не „ратно лукавство“, као што тврде федералне власти, истиче предсједник Организације старјешина Војске Републике Српске на подручју Сарајевско-романијске регије пуковник Благота Ковачевић.

Напади муслиманских паравојних фаланги на колону припадника ЈНА 2. и 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву најтежи су злочини над невиним младим људима, напомиње Ковачевић за Срну.

„Муслимани кажу да је то било `ратно лукавство`, али ја не мислим тако и тврдим да је ту ријеч о тешкој подвали. Да ли је генерал Милутин Кукањац /тадашњи командант Друге војне области/ био наиван? Мислим да јесте. Он им је вјеровао. Је ли то грешка? Јесте.

Непријатељу се не смије вјеровати, требало је обезбиједити друге мјере и обезбиједити јединице које могу интервенисати у таквим приликама, а није требало пустити ни Изетбеговића из Лукавице док се колона ЈНА безбједно не повуче из Сарајева“, категоричан је Ковачевић.

Тог црног почетка маја 1992. године, подсјећа он, јединице ЈНА у Сарајеву потпуно су опколиле такозвана „Патриотска лига“ и злогласне „Зелене беретке“, односно муслиманске паравојне фаланге, које су биле формиране годину раније.

„Иако је постојао договор између тадашње војске Југославије и Предсједништва БиХ са Алијом Изетбеговићем на челу да ће све касарне из БиХ бити евакуисане на миран начин на територију СР Југославије, нажалост, до тога није дошло. Међутим, послије сваког боја, копље се баца у трње, нема накнадне памети“, наводи Ковачевић.

Он жали зато што за злочин у Доборовољачкој нико није одговарао.

„Надам се да ће некада доћи до тога, али проблем је то што се ни дан-данас не може то српско стратиште достојно обиљежити. Превише је ту политикантства. Ми, Срби, морамо да инсистирамо на реципроцитету.

Ми муслиманима нисмо ништа ускратили у погледу обиљежавања неких за њих важних догађаја из ближе и даље историје на територији Републике Српске, а нама то није дозвољено на територији Федерације БиХ“, наглашава Ковачевић.

Према његовим ријечима, то је основни предуслов за помирење и суживот у БиХ.

„Ако се овако настави, онда је јасно да је то позорница за надобудне сарајевске политичаре. Све док нам не омогуће да достојно одамо почаст страдалим војницима ЈНА у Добровољачкој улици, немамо никавог разлога да се изнова излажемо приземним провокацијама и нецивилизацијским увредама у Сарајеву“, истиче Ковачевић.

Ни након 26 година од крвавог злочина злогласних паравојних муслиманских наоружаних формација над припадницима ЈНА 2. и 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву, породице жртава нису добиле одговоре на питања ко је наредио, а ко поубијао недужне младиће, као и зашто нико није одговарао за њихову смрт.

Политички представници институција Републике Српске годинама наглашавају да су главни кривци за трагичне догађаје у Добровољачкој улици чланови политичког врха тадашње БиХ, али и паравојне муслиманске јединице у Сарајеву, попут „Зелених беретки“.

При томе, општи је став из Републике Српске да Тужилаштво БиХ, које је под снажним притиском и утицајем међународне заједнице и бошњачке политичке елите, такође, сноси велику одговорност јер је предмет „Добровољачка улица“ потпуно занемарило и игнорисало све вријеме.

Злочин у Доровољачкој још нема судски епилог, а тадашњи међународни тужилац у Tужилаштву БиХ Џуд Романо почетком 2012. године донио је одлуку о обустављању истраге против 14 лица, сматрајући да нису учинили кривична дјела за која се терете.

Адвокат Милан Романић, у име оштећених породица Богдане Томовић и Гордане Гвозденовић, још од 25. јануара 2012. године подносио је приговоре канцеларији главног тужиоца Тужилаштва БиХ, поводом обавјештења Тужилаштва БиХ од 23. јануара те године да се истрага у предмету „Добровољачка“ обуставља.

Почетком маја 1992. године, злочин над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сарајева, починили су припадници такозване Армије БиХ, Територијалне одбране тадашње БиХ и, посебно, паравојних муслиманских фаланги којима су командовали освједочени предратни криминалци, силеџије и шљам сарајевског подземља.

Јавност у Републици Српској све ове године огорчена је на спорост и неефикасно процесуирање злочина у Добровољачкој улици, иако су у истрагама најчешће помињана имена била:

Јован Дивјак, Ејуп Ганић, Јусуф Пушина, Хасан Ефендић, Заим Бацковић Заги, Драган Викић, Јовица Беровић, Емин Швракић, Дамир Долан, Јусуф Кецман, Ибрахим Хоџић, Џевад Топић звани Топа, Фикрет Муслимовић, Решад Јусуповић, као и неизоставни Исмет Бајрамовић Ћело.

Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој, која се почетком маја 1992. године мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње БиХ.

Иако је за безбједност војника гарантовао тадашњи предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић, колона ЈНА није безбједно изашла из Сарајева, већ је прекинута и нападнута.

Мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено. Први напад је извршен 2. маја нападом на Дом ЈНА, а све касарне ЈНА у овом граду биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравојних снага, које су им искључиле струју, воду и прекинуле телефонску везу.

У организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, обиљежавање 26 година од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици биће одржано 3. маја на гробљу у Миљевићима, у Источном Сарајеву.

Према Протоколу обиљежавања страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици, у четвртак, 3. маја, у 11.00 часова биће служен парастос у Цркви Светог великомученика Ђорђа, након чега ће бити положени вијенци и цвијеће на централно спомен-обиљежје, а потом ће званичници дати изјаве за новинаре.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Добровољачка-истина | Јадовно 1941.

Без права на спомен-обиљежје жртвама „Добровољачке“ и …

„ЛЕГИТИМНЕ МЕТЕ“ У ВИДНО ОБИЉЕЖЕНОМ САНИТЕТСКОМ …


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top