Користе „Србијанце” да се докажу као Хрвати

Чедомир Антић

Историчар Чедомир Антић сматра да jе увредљива реторика премиjера Зорана Милановића израз потребе хрватских социjалдемократа да докажу правоверну националну ориjентациjу.

Изjава хрватског премиjера Зорана Милановића да jе „велики приjатељ Срба у Хрватскоj”, али да су „Србиjанци нешто друго” прерасла jе актуелни међугранични спор Београда и Загреба и отворила више културолошких и политичких питања. Једно од наjважниjих jе шта би се у било коjоj земљи Европске униjе десило да шеф владе каже да су припадници националне мањине у његовоj земљи бољи и другачиjи од своjих сународника из матице. Друго, ако израз „Србиjанац” многи у Србиjи доживљаваjу увредљиво, има ли смисла да га користи премиjер Хрватске.

– Одреднице српски и србиjански настале су у доба када су три четвртине Срба, а тако jе било до краjа 19. века, живеле изван Краљевине Србиjе. Употреба поjма Србиjанац сто година касниjе изгледа као намера да се данашња Србиjа сведе на преткумановске границе, од пре 1912. године. Државници коjи говоре о србиjанском председнику и народу хоће да кажу да Воjводина, Рашка, Косово и Метохиjа, или jедан део jужне Србиjе, нису део исте целине – истиче за „Политику” историчар из Напредног клуба Чедомир Антић.

На питање да ли jе слично када се за Србина каже Србиjанац као када се за Албанца каже Шиптар, он одговара да jе таj израз за припаднике албанске националне мањине био у званичноj употреби до шездесетих година прошлог века.

– Забележено jе у документима да Албанци себе зову тако, али пошто су сами рекли да jе таj термин за њих увредљив, то jе званично прихваћено. С друге стране, ми слушамо шефа владе jедне земље како и даље користи израз Србиjанац и при томе раздваjа оне коjе jе тако назвао од њихових сународника у Хрватскоj – наводи Антић.

Коришћење израза Србиjанац свакако ниjе било страно ни Србима ван некадашње матице, jер су га поjедини Срби, углавном они коjи су живели у Хабзбуршкоj монархиjи, претежно Воjводини, масовно користили.

– Кад би неко ко jе живео у Хабзбуршкоj монархиjи користио одредницу србиjански, под тиме jе у ствари подразумевао слободну Србиjу и границе тадашње матичне државе. Али данас када поjедини странци кажу „србиjански”, мисле на нешто негативно, упућуjу поруку да се тога треба одрећи, а заправо да неко треба да престане да буде то што jесте – каже Антић.

Он подсећа да jе термин Србиjанац опстао и у Југославиjи и, као што се види, ниjе мртав ни у 21. веку. Поjмови као што су „србиjански председник”, „србиjански премиjер”, па чак ни „србиjански патриjарх”, нису страни ни радикалниjим представницима „друге Србиjе”.

Зато поjам „србиjански”, уколико се користи у негативном контексту, може да садржи двоструку увреду. Када да употреби страни државник, он можда поручуjе да признаjе само границе преткумановске Србиjе и то да су „Србиjанци” другачиjи народ од Срба ван матице и да су ближи Ориjенту.

-Данас jе очигледно да у терминологиjи модерног хрватског jезика, а пре свега када jе реч о говору њихо вих политичара, именица Србиjанац или придев србиjански имаjу и пеjоративно значење и политичку поруку

– оцењуjе Чедомир Антић.

На питање имаjу ли Милановићеви „Србиjанци” и друге оштре поруке шефа владе у Загребу везе са прикупљањем гласова на предстоjећим изборима у Хрватскоj, Антић одговара да jе то проблем свих социjалдемократа у тоj држави, као наследника тамошњих комуниста.

-Они пред сваке изборе мораjу да доказуjу да су Хрвати. И та њихова потреба jе толика да jе тешко разумном човеку да схвати да ли они заиста нису издаjници. Јер неко ко то ниjе нема потребу да се толико доказуjе. Али треба рећи историjски да су модерну Хрватску створили управо комунисти, долазећи после оних коjи су се показали као злочинци и обрукали име земље – закључуjе Антић.

Пише. Н. Белић

Извор: Политика, субота 26. септембар 2015., стр. 8

Везане виjести:

БЛОКАДА ГРАНИЦЕ ЈЕ „КАП У МОРУ“ ХРВАТСКИХ УВРЕДА

ЧЕДОМИР АНТИЋ – Отворено писмо Александру Вучићу …

Загреб поново тресе антисрпска хистериjа – Jadovno 1941.