Ko si ti, Skote, da nama pričaš o Andriću, Milankoviću, Tesli?

Koliko god želeo da izbegnem pisanje o njemu, on se uvek podmeće pod olovku. U pitanju je amabsador SAD-a u Srbiji – Kajl Skot.

Razumem da su Amerikanci navikli da nas Srbe gledaju sa visine, a kako i ne bi kad su nas onoliko gledali kroz nišane raznih aviona, vidljivih i nevidljivih.

Kao što ima takvih aviona, ima i takvih ljudi. Kajl Skot je u Srbiji potpuno nevidljiv sve dok ne uvredi Srbe i Srbiju, a verovatno je nevidljiv i u svojoj zemlji, jer njihove ovamo šalju po kazni.

Tada on postaje zvezda naših medija, a verovatno dobija i tapšanje po ramenu od nalogodavaca, jer najiskrenije rečeno, Skot ne deluje kao čovek koji mnogo misli svojom glavom.

Da misli, ne bi bio na mestu ambasadora.

Veoma je nepristojno ući nekome u kuću obuven, ukoliko vam domaćin ne kaže da se ne morate izuvati, ali Skot ne samo da se ne izuva, već ni ne priznaje domaćina.

Ulazi u našu kuću kao da je njegova i osporava naših nekoliko kvadrata, tvrdeći da su tuđi. Ovo bi bilo isto kao da vam u goste dođe neko koga ne volite, pa se ne izuje, a zatim se i olakša na skupoceni tepih ubeđujući vas da je sve ono što tamo izbaci suvo zlato na kojem mu morate biti zahvalni.

Moram se složiti sa Skotom u jednoj stvari, a to je ona tvrdnja da je Amerika više od svih investirala u Srbiju. Tačno je. Onolike bombe koje su ovde bacili su skupocene.

Svaka od njih vredi po nekoliko desetina hiljada dolara. Od njih smo dobili donacije koje su u većoj meri dobili samo Sirija i Irak. Verujem da postoje i druge sitnije donacije, ali nisu vidljive kao one od pre dvadeset godina.

Gospodin Skot, neka bude gospodin da ne poganim belinu papira na kojem pišem, kaže kako Kosovo nije navodna država, već samostalna i suverena zemlja.

A zašto gospodin Skot ne ode na Kosovo da bude ambasador? Zašto tamošnjom foteljom ne obraduje svoju pozadinu? Tako bi se navodni ambasador potpuno uklopio u navodnu državu dok bismo mi mogli da odahnemo od uvreda, navodno saveta za naše dobro.

Ako je cilj svakoga ambasadora, koji ovde ili u Republiku Srpsku dođe iz Amerike, da vređa naš narod i naziva nas ruskim špijunima, morali bismo mu pokazati prstom prema granici.

Meni je dosta onih koji u moju zemlju dolaze da je vređaju. Možda mi nismo velika zemlja, ali nismo ni ona koja ima više problema od Amerike, a sasvim sigurno nismo ni gora. Razlika između Amerike i Srbije je u bezobrazluku uslovljenom odnosom između posedovanja i neposedovanja atomske bombe.

Ne sećam se da smo mi nekoga mučki bombardovali, a onda išli da zavodimo red na paljevinama i bunjištima koja bismo bombardovanjem napravili. Dok god dozvoljavamo da nas neko vređa u našoj kući, ta kuća nije naša.

Gospodine Skot, znate gde su vrata na koja su vas poslali iz Amerike u Srbiju. Iskoristite to vaše znanje i navodnu pamet da se izvinite Srbima i Srbiji ili ponovo zapucajte kroz ta ista vrata, jer biste u suprotnom bili nepoželjni u zemlji koja vas hrani i preko čijih leđa, a zašto ne reći i nevolje, gradite svoju političku karijeru.

Želite da se osetim manje vrednim zato što sam Srbin? Ono što vi ne znate jeste da je upravo to ono što meni i mom narodu daje krila i što nas čini jačim od psina koje na nas laju.

Vi ste Amerikanac, a mi Srbi. Ta pripadnost Srbiji nas čini jačim, pa neka je samo u vicu, ali tamo je to već tradicija – i u njoj smo jači.

I nemojte se truditi da pokažete kako je Srbija zajedno sa svojim istaknutim sinovima deo sveta. Mislite da mi to ne znamo? Ko ste vi da nama govorite o Andriću, Milankoviću, Tesli, Đokoviću, Pupinu i ostalima? Šta vi možete znati o Srbiji ako već ne znate osnovno, a to je da je Kosovo Srbija i srpska kolevka?

Ne želim da vas vređam, jer se tako ne bih razlikovao od vas, ali u mom narodu, gospodine Skot, postoji izreka da ime i prezime određuju čoveka. Mislim da je ova izreka u potpunosti tačna.

Autor: Milan Ružić

Izvor: Iskra