Шушњар 1941

Зборник саопштења, свједочења и докумената

Оштра Лука, 2008.

У Оштрој Луци је 1. августа 2008, тачно шездесет седам година након стравичног илинданског усташког покоља у коме је између 7.000 и 10.000 Срба и Јевјера тадашњег среза Сански Мост (тачан број још није утврђен, али се треба надати да ће то бити учињено у догледно вријеме) звјерски убијено само зато што су припадали другој вјери и другој нацији, одржан округли сто „Шушњар 1941."

Read this book

Detaljnije...

У Карловце је са посебним задатком дошао 19. VI 1941. шеф усташке полиције жупе Вуковар Јурај – Јуцо Рукавина. Те вечери и у току те ноћи похапшено је 18 карловачких грађана што је обавио усташки водник Јаша Кренајз са наредницима усташке полиције Томиславом Хорватом и Андријом Полужанским и другим карловачким усташама. Сви ухапшени су спроведени у зграду црквено-народних фондова, где су саслушавани од Јураја Рукавине, Еугена Ђурића котарског предстојника среза Сремски Карловци, Вјекослава Голубовића градског начелника и истовремено опуномоћеника главног усташког повереника за Славонију и Срем, Бојановски Ивана усташког логорника и њихових сарадника. Хапшење ове групе Карловчана извршено је по налогу Вјекослава Голубовића.

Detaljnije...

U izdanju "Fonda za istraživanje genocida" iz Beograda, 2005. godine je objavljena knjiga Mr.sc. Lazara Lukajića "Fratri i ustaše kolju - zločinci i svedoci".
Knjiga predstavlja tragično i stravično svjedočanstvo o pokolju Srba od strane ustaša u selima kod Banja Luke, Drakuliću, Šargovcu, Motikama, Piskavici i Ivanjskoj u februaru 1942. godine.

Detaljnije...

Ustaški zločini na Jadovnom i u nekim drugim logorima smrti uz osvrt na njihove korijene - Kada se govori o ustaškim zločinima i zvjerstvima koje su počinili na Jadovnom sredinom 1941. godine (juni-august) nad našim narodima: Srbima, Jevrejima i Hrvatima, svakom se nameće pitanje: gdje su klice i korijeni tih monstruma, pobješnjelih zvijeri i krvoloka; kako su nastali i tko ih je odgajao za ubice; kako je nastala njihova teroristička organizacija – Ustaški pokret i tzv. Nezavisna Država Hrvatska (NDH) za koju naš pjesnik Vladimir Nazor reče: »Niti je bila nezavisna, niti država, a najmanje Hrvatska«.
    Historičari su na ova i druga pitanja, uglavnom, odgovorili. Međutim, da bi se dobila što potpunija i cjelovitija slika o Jadovnom, kao jednom od prvih i najstrašnijih gubilišta – stratišta našega naroda, potrebno se ukratko osvrnuti unatrag, na prošlost.

Detaljnije...

Radio sam svoj seljački i kovački posao

Đuro Zatezalo

U izdanju SKD “Prosvjeta”, a uz pomoć Savjeta za nacionalne manjine, nedavno je iz štampe izašla knjiga poznatog karlovačkog historičara dr. Đure Zatezala pod naslovom “Radio sam svoj seljački i kovački posao”. Radi se o knjizi autentičnih svjedočenja ljudi koji su preživjeli genocid na području Nezavisne Države Hrvatske, odnosno na teritoriju Banije, Like, Korduna, Gorskog kotara i Pokuplja, u vremenu od 1941. do 1945. godine, kao i o svjedočenjima osuđenih počinilaca tih zločina.

Detaljnije...

Uvala Slana, Pag, Hrvatska

25.8.1987. | Piše: Rajko Lukač

Ako neki putnik, prolazeći kroz gospićki kraj, poželi da vidi mjesto najstrašnijeg gubilišta u Jugoslaviji iz ljeta 1941. godine i oda počast desetinama hiljada žrtava, to mu na žalost, neće poći za rukom, ili ne bar lako i jednostavno. Činjenica je prilično mučna, ali je ne treba prikrivati bar u novinskom članku koji bi da se bavi tim užasnim ljetom na Velebitu, gdje ni poslije četiri i po decenije i poslije više hiljada raznih spomeničnih obilježja iz NOB-a, podignutih širom zemlje, nema ni pristojnog spomenika, a još manje iole prohodnog puta.

Istina, u poslednje vrijeme počele su pripreme za podizanje spomenika na Jadovnu, kao i za izgradnju puta (sada se u to zabačeno seoce na Velebitu i do krvavih bezdanica iznad njega može stići samo džipom), ali to ne opravdava činjenicu da je od dvadesetak gubilišta koncentracionog logora Gospić obilježeno, a i to krajnje skromno, tek tri: Šaranova jama kod Jadovna, Ševićeva jama u Pazarištima i Jamina...

Detaljnije...