Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Dan sećanja na Jadovno 1941-2019. biće obeležen u subotu 15. juna ove godine na Velebitu, Smiljanu i u Medku. Uskoro sledi više informacija.

Kninska „Zora“ nije lovačko društvo

Datum objave: nedelja, mart 11, 2018
Objavljeno u Dalmacija
Veličina slova: A- A+
Detalj iz serije "Šifra Despot"
Detalj iz serije „Šifra Despot“

Serija „Šifra Despot“ koja se već mesec dana prikazuje na TV Pink najavljivana je mnogo pre nego je počela, trejlerom iz epizode u kojoj su se Radoš Bajić i drugi autori poigrali s jednom od najosetljivijih grupa srpskog društva, krajiškim Srbima, proteranim u Srbiju u vreme hrvatskih vojno-policijskih akcija „Bljesak“ i „Oluja“. Krajišnici znaju za šalu, iz njihovih redova su Petar Kočić, Simo Matavulj, Petar Petrović Pecija, Jovan Radulović i mnogi drugi koji su perom secirali njihove slabosti. Dakle, u ovom tekstu nije reč o nadobudnom uverenju da šali, ironiji, kritici nema mesta. Ali ono što je ponudio Bajić nije ništa od toga.

Glavni junak serije je nespretni, tragikomični Despot, i u jednoj od TV epizoda on treba da montira kompjuter i to u nekoj nedovršenoj građevini na obodu grada. Kompjuter je nabavljen za sedište lovačke družine „Lovačkog društva kninska Zora“. Dekor u nemalterisanoj kući koju društvo koristi je prepoznatljiv (veliki portret akademika Jovana Raškovića). Rašković ovde, međutim ne znači ono što je bio: burevesnik i jedna od najetničnijih ličnosti kraja 20. veka. Sasvim suprotno od Jovanovih, sada se drže govori i to na jeziku i akcentu kao da su govornici odnekud iz Zaboka, a ne proterani Krajišnici.

Istina je sasvim drugačija a njeni su akteri Srpsko kulturno društvo „Zora“ i Jovan Rašković koji će među Krajišnicima ostati simbol otpora pretećem hrvatskom nacionalizmu – koji je doveo do oružanih sukoba devedesetih a čija je tragična posledica srpski izgon – u proleće i leto 1995.

Srpsko kulturno društvo “Zora” nastalo je na tradiciji kninske “Zore”, koja je prvi put osnovana 1903. godine kao nacionalna organizacija i bila jedna od mnogih koje su u to vreme delovale u gradovima Austrougarske monarhije. Sadašnja „Zora“ obnovila je delovanje 1989. godine, sa zadatkom da čuva, neguje i unapređuje kulturne vrednosti, tradiciju i običaje srpskog naroda u Kninskoj krajini, Bukovici i Ravnim Kotarima. „Zora“ je trebala da preuzme i nadoknadi sve ono što se nije moglo dotada postići u hrvatskim „institucijama sistema“. Prva manifestacija koju je „Zora“ pokrenula bila je „Dani srpske kulture“ u Kninskoj krajini. Okupilo se tada na desetine umetnika iz raznih oblasti koji su u okviru ove manifestacije i za vreme rata dolazili i održavali književne večeri, izložbe, pozorišne predstave i drugo. Na takvim skupovima učestvovale su hiljade ljudi, a podršku su im davali ne samo političari, već gotovo sva kulturna, umetnička i naučna elita Beograda, Srbije i srpske dijaspore. U politički život, usprkos pritiscima „Zora“ se nije uključivala, jer je polje njenog delovanja bilo i ostalo kultura.

Na inicijativu SKD “Zora” 1990. godine u manastiru Sv. Arhangela Mihaila na reci Krki, počelo je sa radom Umetničko bratstvo. U bratstvo su dolazili i u manastiru Krka boravili poznati srpski likovni umetnici, sve do progona Srba u avgustu 1995. godine. Pokrenuta je akcija obnavljanja crkve u Ličkom Tiškovcu. Od prikupljenih sredstava „Zora“ je na crkvi postavila natpis i reljef kralja Petra I Oslobodioca. Pokrenut je časopis za kulturu i poeziju „Srpska zora“ i zahvaljujući „Zorinim“ autorima, istorija Tromeđe i Krajine dobila je ono mesto koje joj pripada.

Posebna zasluga SKD “Zore” bio je pokušaj da otrgne i sačuva od zaborava sve značajnije istorijske ličnosti. Od 1989. do ljeta 1995. godine “Zora” je u Krajini postavila biste Dositeja Obradovića (Golubić, Knin, Orlić), Vladana Desnice (Benkovac), episkopa Nikodima Milaša (Cetina), episkopa Stefana Kneževića (Oćestovo), Engleskinje Mis Adeline Irbi (Strmica i Plavno). Na Vidovdan 1994. godine kod crkve Lazarice na dalmatinskom Kosovu polju otkrivena je skulptura „Srpskog guslara“. Tri spomen – česme (Plavno, Strmica i Cetina) oplemenjene su umetničkim mozaicima ili bronzanim vučjim glavama. Nažalost, nakon progona srpskog naroda iz njihovog zavičaja uništeni su svi spomenici koje je postavila „Zora“, i još mnogi drugi sa vekovnom tradicijom.
SKD “Zora”sa predsednikom Nikolom Cerovcem, nastavilo je da aktivno deluje u izbeglištvu na očuvanju kulturnog identiteta izbeglih i prognanih Srba, kulturno i duhovno snažeći duh naroda u nadi da će se jednog dana vratiti u svoj zavičaj. U tome uživa podršku i svesrdnu pomoć vladika i sveštenstva i ulaže napore oko obnove porušenih i devastiranih crkava i parohijskih domova.

Generalni sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske

Milojko Budimir

Izvor: Banija Online

Vezane vijesti:

Kultura u izbjeglištvu




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top