fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Кнез Павле Хрватима сачувао Истру

Зашто jе Југославиjа одбила споразум са Италиjом уочи почетка Другог светског рата. Београд 1941. одбио споразум са Римом о размени становништва из Истре и са КиМ

Бенито Мусолини поздравља кнеза Павла и кнегињу Олгу

Бенито Мусолини поздравља кнеза Павла и кнегињу Олгу

Преузимајући власт у име краља Петра Другог, кнез Павле је био дубоко свестан европске реалности тих година, да се Версаjски систем распада и да jе Немачка постала она полуга коjа ствара нови поредак. То jе значило да у тоj констелациjи односа Југославиjа мора да пронађе своjе место. Почетком тридесетих година прилике на европскоj сцени утицале су на то да главни спољнотрговински партнер Југославиjе постане Немачка.

Из архивске збирке докумената кнеза Павла с Колумбиjа универзитета, до коjе смо дошли уз велику помоћ и подршку историчара и књижевника Миодрага Јанковића, види се да jе кнез намесник покушавао да искористи своj утицаj на двору у Лондону не би ли Велика Британиjа заузела примат у трговини и привреди Југославиjе. Таj његов напор ниjе наишао на разумевање, и то не само код Енглеза, већ и код других савезника. Сви су остали неми на вапаjе из Београда. Британци ће чак на упорно инсистирање кнеза Павла, за Божић 1935. године, на своj циничан начин, показати добру вољу и повећати увоз ћурака, веровали или не, за само 60 комада.

С друге стране, кнез jе веровао да добри односи с Берлином гарантуjу безбедност од све нервозниjих комшиjа – Италиjе, Мађарске и Бугарске. Међутим, то његово тражење неутралности за Југославиjу неће дати никакве опипљивиjе резултате. Уговор с Француском, па Мала Антанта, а поготово Балкански споразум, изгубиће сваки значаj по избиjању Другог светског рата.

Сви напори кнеза Павла биваjу усмерени само ка jедном циљу – сачувати земљу од ратних страхота.

Једно од решења питања како избећи рат а не приступити Троjном пакту, била jе инициjатива из Рима да се мир на jугоистоку одржи без уласка Југославиjе у таj савез, преко уговора о траjном приjатељству с Италиjом. Вођа италиjанских фашиста хтео jе по сваку цену да успостави односе са Југославиjом, бар на оном нивоу као када jе Милан Стоjадиновић био председник Владе.

Кнез именуjе специjалног таjног саветника др Владислава Стакића, коjи три пута путуjе у Италиjу – у новембру 1940. и два пута у фебруару 1941. године.

Иначе, др Стакић ниjе случаjно изабран за таjну мисиjу у Италиjи. Он jе био аутор jедне запажене студиjе о Жоржу Сорелу, француском мислиоцу, за кога jе владало уверење да jе извршио наjвећи утицаj на формирање Мусолиниjеве политичке мисли.

Специjални изасланик први пут се сусрео само с грофом Ћаном, али други пут и с Мусолиниjем. Сусрет се десио 4. фебруара 1941. у Бариjу и дуче му jе уручио краjње изненађуjућу поруку за кнеза Павла:

– Ја нудим Југославиjи приjатељство. Ја желим да Југославиjа остане ван рата и зато ћу вам учинити такве пропозициjе коjе, мислим, неће бити сметња да се италиjанско–jугословенски односи учврсте. Морамо радити тако и поступати тако да се то не види. Морамо пронаћи разлоге да убедимо, не толико Хитлера, што ниjе тако тешко, колико Рибентропа, коjи jе покварено лукав… – рекао jе Мусолини.

И Мусолини jе писмено образложио своjу понуду о формирању савеза коjи би био довољан корак приближавања Југославиjе силама осовине коjа би на таj начин остала изван рата и не би jоj се поставио захтев за улазак у пакт. Да би дали доказ немачкоj страни да он (Мусолини) оваj корак сматра као дефинитиван понудио jе регулисање jугословенско-италиjанских односа на исти начин како су регулисани итало-немачки.

Др Стакић се 9. фебруара враћа у Београд и лично предаjе Павлу ову понуду у писаноj форми. Мусолини дословце пише кнезу намеснику:

– Италиjа жели да Солун припадне Југославиjи. Ја сам увек сматрао да jе прави излазак Југославиjе на море – излазак на Егеjско море и да Солун треба да припадне Југославиjи, што jе од велике важности за српске интересе. Према томе, било да приђе у оквиру Троjног пакта, било у оквиру савеза са Италиjом, на основу Београдског пакта, Југославиjи jе обезбеђен Солун – писао jе Мусилини. – Пошто jа схватам све тешкоће коjе би могле отежати споразум са Југославиjом, ако би се захтевало да Југославиjа приђе Троjном пакту, а пошто сматрам да jе важно отклонити свако проширење рата на Балкану и доћи до искреног споразума са Југославиjом, споредно jе под коjом ће се формом такав споразум остварити, те jа нудим Југославиjи закључење jедног итало-jугословенског савеза на бази продубљења Београдског споразума.

Оваj савез, како jе навео Мусолини, био би довољан корак Југославиjе за приближење осовини, а на таj начин Југославиjа би остала ван рата и не би jоj се поставио захтев за улазак у Троjни пакт.

Павле и Олга у Јоханесбургу 1946. године

Павле и Олга у Јоханесбургу 1946. године

– Да бих дао доказа да оваj корак сматрам као дефинитиван између Југославиjе и нас и да бих подвукао његов нарочит приjатељски карактер, то нудим Југославиjи регулисање италиjанско-jугословенских односа на исти начин као што су регулисани итало-немачки. Питање немачке мањине решено jе Бренерским споразумом, а питање jугословенске мањине нека буде решено нашим новим утаначењем. Ја нудим Југославиjи измену jугословенског становништва у Истри за албанско становништво у Југославиjи. То jе нарочито важно за вас Србе, jер би на таj начин посрбили ваше Косово, чиjе jе становништво претежно албанско, а коjе за вас Србе има толику историjску и националну важност. Краjем фебруара jа ћу одржати jедан велики говор у Риму и у томе говору обjавио бих наш нови савез и моjу нову политику према Југославиjи… – пише Мусолини.

Реакциjа кнеза Павла на оваj предлог Бенита Мусолиниjа jе забележена у Стакићевоj књизи „Моjи разговори са Мусолиниjем – Осовинске силе и Југославиjа“, коjа се поjавила 1967. године у Минхену, три године после његове смрти.

– Како jа могу правити савез са Мусолиниjем када jе у рату са Грчком и Великом Британиjом – одмах jе рекао кнез. – Ја немам права да Словенце и Хрвате премештам са њиховог националног тла на коме живе више од 1.000 година. Југославиjа се не може за сва времена одрећи оних краjева са изразитом jугословенском већином.

Краљ Петар II

Краљ Петар II

Следећи сусрет са Мусолиниjем др Владислав Стакић jе имао 24. фебруара 1941. године, у Риму. Дуче jе био незадовољан што из Београда не стиже одговор на његову понуду. Прво што jе рекао изасланику из Београда jе било:

– Уместо савеза са Италиjом, ваша Влада води сада преговоре са Немачком на бази Пакта. Ја вам подвлачим и понављам да jе моjа жеља да ви останете ван рата. Ја сам вам скренуо пажњу да не дозволите да вас Рибентроп увуче у такву тешкоћу из коjе се тешко можете извући. Требало jе са нама да прво разговарате, па онда са Немачком. Каква jе данас ситуациjа и какви су моjи погледи? Каква jе данас моjа понуда? Иста као и она прва, али са jедном важном изменом. Пошто jе Немачка поставила захтев да ви уђете у Пакт, он се више не може потпуно искључити из преговора. Али моjом помоћи, може се поставити питање када да ви уђете у Троjни пакт. По вашим речима, изгледа да Пакт представља за вашу земљу и нарочито за кнеза Павла jедну шекспировску трагедиjу – рекао jе Стакићу Мусолини. – Дакле, ево моjе друге понуде. Засада не морате у пакт. Моjа понуда остаjе на снази. Савез са Италиjом биће довољан. Нека Београд да своj пристанак, а jа ћу све свршити са Немачком. Али, морате дати обећање да ћете ступити у пакт доцниjе.

На краjу Мусолини jе рекао Стакићу да жели да се састане са кнезом и да измењаjу мисли о свим питањима коjа се тичу будуће политике двеjу земаља.

Кнез Павле ниjе прихватио Мусолиниjеву понуду. Одбио jе и сусрет са њим. А др Стакићу ће у приватном разговору рећи да „у понудама Мусолиниjа нема ничег повољног за Југославиjу“, наводећи да он ниjе нудио Југославиjи Задар, већ грчки Солун. Неповерење према зачетнику марсељског атентата, коjи jе у Италиjи држао Павелића, превагнуло jе. Уместо савеза с Италиjом влада Цветковић-Мачек почела jе преговоре с Немачком о приступању Троjном пакту.

АРХИВ ПАВЛА КАРАЂОРЂЕВИЋА

Занимљиво jе да jе Стакићева супруга Милка књигу „Моjи разговори са Мусолиниjем – Осовинске силе и Југославиjа“, обjавила у љотићевскоj штампариjи „Искра“, а да jе предговор написао др Јакоб Б. Хоптнер, аутор књиге „Југослававиjа у кризи 1934-1941“ коjу jе 1962. обjавио Columbia universiti press. Хоптнер jе био човек великог поверења кнеза Павла и одличан познавалац европских прилика тог доба. За њега иначе кружи прича, у кулоарским архивским круговима, да ће он из Југославиjе изнети документа везане за период владавине кнеза Павла а коjа су депонована на Колумбиjа универзитету.

Ову архиву кнез Павле ниjе могао да изнесе 1941. када jе у року од неколико сати био принуђен да се спакуjе и напусти земљу. Она jе, значи, остала у двору. Очигледно jе Немци нису пронашли, а изгледа да ни 1945. године никог ниjе интересовала. Тек 1946. године, jедан Американац, по имену Јакоб Хоптнер, као представник међународног Црвеног крста, долази у Југославиjу (боравио jе 1946. и 1947) и наjвероватниjе jе он ту грађу сакупио и однео са собом.

Он ће, користећи документа из ове збирке, докторирати 1957. на овом универзитету, а пет година касниjе и обjавити књигу везану за период владавине кнеза Павла.

Извор: НОВОСТИ , аутор Иван МИЛАДИНОВИЋ

 

Везане виjести:

Ексхумациjа кнеза Павла сутра у Лозани – Jadovno 1941.

Сузе помирења над кнежевим одром – Jadovno 1941.

Јадовно – стравична посљедица пуча од 27. марта 1941 …

Како су потрошене златне резерве Краљевине Југославиjе …

РЕХАБИЛИТОВАН МИНИСТАР ДВОРА КАРАЂОРЂЕВИЋА …

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: