Католичка црква треба да се покаје због усташких злочина

Бискупи загребачке метрополије колективно су били у Јасеновцу, али, нажалост, нису дошли до Богдановог „Каменог цвијета“ /споменика у Јасеновцу/, наводи хрватски новинар Драго Пилсел.

Разговарала: Весна ШУРБАТ

Хрватски новинар Драго Пилсел истиче да би Католичка црква у Хрватској и БиХ требало да сачини документ у којем би се покајала за злочине усташа и осудила усташки режим.

„Носим терет моралне кривице и као припадник Цркве бих био за то да се моја Црква покаје“, наглашава Пилсел за Срну.

Он сматра да би тај документ требало да буде сличан оном који су 2000. године донијели аргентински бискупи, који су се извинили грађанима Аргентине зато што су 1976. године подржали војну диктатуру у тој земљи.

Пилсел напомиње да „није баштиник кривице која је кривичне природе, али да дијели моралну кривицу као Хрват“.

„Католичка црква у Хрватској и она у БиХ дужни су нама грађанима, као и потомцима жртава и представницима мањинских организација да се извине на начин на који је филозоф Карл Јасперс 1946. године говорио о њемачкој моралној кривици“, наводи Пилсел.

Он наглашава да је надбискуп врхобосански Иван Шарић /који је током Другог свјетског рата подржавао усташки режим Анте Павелића и истребљење Срба и Јевреја у Независној Држави Хрватској/ – злочинац, те да је морао да побјегне у Шпанију, гдје је умро, јер би га убили партизани.

Пилсел сматра да, са своје стране, треба да се покаје и Српска православна црква /СПЦ/ „у име оних синова СПЦ који су издали Јеванђеље и починили злочине“.

Он наглашава да је у Католичкој цркви у Хрватској било неких покушаја ограђивања од усташтва, те да је постојао документ који су сви бискупи, на челу са покојним кардиналом Фрањом Кухарићем, потписали и објавили 1. маја 1995. године.

То писмо је, каже Пилсел, објављено поводом 50 година од завршетка Другог свјетског рата, а у њему постоји осуда усташког злочина.

Пилсел подсјећа да сваког петка, седмицу прије католичког Ускрса у жупи у мјесту Јасеновац, гдје редовно долази православни западно-славонски владика Јован /Ћулибрк/, буде осуђен усташки режим и да то ради и Пожешка бискупија.

„Бискупи загребачке метрополије колективно су били у Јасеновцу, али, нажалост, нису дошли до Богдановог `Каменог цвијета` /споменика у Јасеновцу/. Дакле, није да Католичка црква није осудила усташки режим. Много пута појединачно су бискупи то учинили“, рекао је он.

Пилсел је навео да, ипак, недостаје документ цијелог епископата у Хрватској, сличан оном који су аргентински бискупи произвели 2000. године, када су се, притиснути од тадашњег папе Јована Павла Другог, извинили за то што је Аргентински епископат 1976. године подржао војну диктатуру, која је проузроковала хиљаде жртава.

„Бискупи у Аргентини, на чијем челу је био Станислав Карнић, поријеклом Хрват, на један квалитетан начин су се извинили не само за саучесништво у диктатури, него и за неке друге преступе Католичке цркве“, напомиње Пилсел.

Поводом намјере Католичке цркве у Хрватској да у мјесту Зрин, код Сиска, подигне спомен-бисту Алојзију Степинцу, он каже да тога у Хрватској има више и да је прошле године у Осијеку такође подигнут споменик Степинцу.

Пилсел напомиње да Католичка црква у Хрватској Степинца не сматра контроверзним, мада то у Србији многим људима смета, али да је то легитиман чин за Католичку цркву, јер је за њу Степинац блажени.

Он подсјећа да постоји неколико жупа у Хрватској које су посвећене „блаженом Алојзију Степинцу“.

Пилсел, који је у Београду присуствовао скупу поводом Дана београдског Музеја жртава геноцида, сматра да Степинац неће тако брзо бити канонизован.

Драго Пилсел, који је рођен у Аргентини, каже за себе да је из усташке парадигме постао антифашиста, те да му је дјед био усташа из Загреба и сарадник Гестапоа, као и пријатељ Анте Павелића, који је његовог дједу одликовао 1942. године у Сарајеву.

Он објашњава да су његова бака и породица помогли Павелићу да побјегне у Салцбург од совјетске војске, а да му је отац са 19 година био Павелићев тјелохранитељ у Аргентини.

Пилсел је испричао да се вратио у Хрватску, те да га је његов отац, четврти дан по повратку, замолио да га одведе у Јасеновац да се поклони јасеновачким жртвама.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Да ли ће и када папа Фрања канонизовати Степинца? | Јадовно …

Ко је човек који је викао на усташе усред Загреба: Пуцаћу на вас …