Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

Катанац на истини логора Јастребарско (II дио)

Датум објаве: петак, август 25, 2017
Објављено у Јастребарско
Величина слова: A- A+

Фронтал.РС доноси вам други дио репортаже Ј. Михаjловић с освртом на нека историjска дешавања jеднога града.

„Усташки логор за дjецу у Јастребарском, основан jе по налогу Анте Павелића, поглавника НДХ за дjецу Козаре.“ Тако стоjи у чланку о страдањима дjеце са Козаре обjављенима на интернет страницама саjта Удружења за истину о логорима Јасеновац.
То jесте тачно, међутим, не смиjе се никако испустити да у овом логору нису била само дjеца страдалнице Козаре, већ су ту своjе кости оставили и мали Личани, Баниjци и Кордунаши, како и стоjи уклесано на споменику у Јастребарском подигнутом жртвама у част. Не смиjу се заборавити ова дjеца храбре Книнске, стариjе нам Воjне, краjине, бранитељице и бедема очувања српства jош за вриjеме Турске владавине, поготово из разлога њезиног, надамо се само данашњега привиднога, заборава.

Натпис на споменику

Свjедочанства стариjих нам, бака и дjедова, ових подручjа казуjу, поред погрома коjи се за вриjеме неславне независности ове државе дешавао, о потпуном уништавању и затирању српских села, коjе су њихови бивши житељи као мjеста своjега дjетињства, касниjе jедва препознавали. Не смиjу се, управо из ових разлога, када дjелуjе да Краjина своjих бранилаца више нема, заборавити дjеца ових краjева, мали страдалници коjи су осjетили страшан терет униjаћења од стране католичког свештенства и НДХ државе.

 

Усташки логор за дjецу Јастребарско

Основан 12.jула 1942. године концентрациjски логор Јастребарско постоjао jе непуних мjесец и пол дана, тачниjе до 26.августа 1942. Недоумице, недоречености, непотпуна jасност – такво jе стање доступних података. Разумљиво наравно, усљед непостоjања систематских збирки података. Покушаћемо макар дjеломице систематизовати оне податке на коjе смо наилазили.
Тачно jе да jе логор основан тада, тачан jе и датум његова расформирања, међутим, требамо колико jе то у нашоj могућности, посложити неке податке. Дакле, логор Јастребарско био jе смjештен на три локациjе у граду, скоро па у самоj градскоj jезгри, на некадашњим имањима грофофа Ердедиjевих. Међутим, треба споменути постоjање jош jедног логора, логора смjештеног у селу Река удаљеном 3км од града.

Споменик са погледом на пругу и гробље

Прва локациjа jесте она, гдjе се данас налази споменик страдања дjеце на градском гробљу Јастребарско, тачниjе, на пољани смjештеноj покраj пруге ка жељезничкоj станици, уз данашње гробље, а приjе цистерцитског, раниjе фрањевачког, самостана и цркве Св.Мариjе.
Стариjа дjеца узраста од око 10 до 14 година, била су смjештена у зградама црквених економата, раниjе напуштених италиjанских барака. То jе било мjесто преваспитавања дjеце у усташку младеж, мjесто учења усташких пjесама, присилнога рада на црквеним економиjама, мjесто мучења и свирепог кажњавања. Дjечаци коjи су боравили овдjе, обучени у црна одиjела са капама на главама, са пришивеним словом У, одређени су били да постану нови усташки „jањичари“.

Мале усташе из Јастребарског

Остала стариjа дjеца, углавном дjевоjчице биле су смjештене у тадашњи фрањевачки самостан, само пар стотина метара удаљеном од данас непостоjећих зграда економата, гдjе jе била друга локациjа логора. Дjевоjчице су овдjе тjеране на рад али и на редовну молитву као и одласке у цркву, jер се преваспитавање и овдjе подразумиjевало.

 

Записи о постоjању логора – гдjе су?

Оваj самостан касниjе jе напуштен од стране фрањеваца 1982. када у њега долазе цистерцити, тачниjе од њих га закупљуjу, а из коjих разлога ниjе нам познато. На данашњоj спомен табли испред самостана и цркве, коjе се налазе jедно покраj другога у истоме посjеду, стоjи табла кратког историjата и знаменитости овога самостана, његових историjских, културних и умjетнички неоспоривих вриjедности, међутим, не стоjи ни jедна цртица, нити jедно слово историjе самостана коjи jе пресуђивао судбину дjеце припадника друге конфесиjе.
Оно што се пак, може сазнати о историjи самостана и његовом утицаjу на оваj град jесте да jе, дjеловањем фрањеваца овога самостана, утицаj на барокни изглед неких диjелова града осjетан, на музичку културу такође, Јасканска музичка школа jе доказ за то.
У посjеду самостана док jе био под вођством фрањеваца, био jе већи броj умjетнина, кипова, слика, постоjала jе библиотека са вриjедним књигама и списима, чак врло риjетких и вриjедних примjерака инкунабула. Самостан jе такође посjедовао оргуље jош далеке 1690. Одласком фрањеваца дио тога блага jе однешен, али данас постоjи инициjатива да се благо врати и да фрањевци овдjе поново покрену своjе дjеловање.

Црква и споменик Св. Мариjе

Постоjе ли унутар самостана икакви записани подаци о дjеловању фрањеваца у овом преваспитавању дjеце, постоjе ли икакви документи о постоjању логора, нисмо били у могућности провjерити. У покушаjу да ипак нешто сазнамо ушли смо у двориште капиjа широм отворених, дворишта одишућег миром и тишином све до jеднога тренутка.
Успjели смо само снимити пар фотографиjа приjе неголи смо били немило изненађени лавежом, потом и jуришем два црна пса. У страху су велике очи, те су пси дjеловали као, пригодно овоме случаjу, двоглави Кербер при вечерњем сумраку. Сналажљивости ниjе недостаjало, бицикл jе послужио као савршена одступница и таман кад jе срце почело силазити у пете, стали су, прекинули jуриш, да ли на позив човjека кога смо тек касниjе примjетили, jер од страха ништа нисмо ни чули, а можда се ниjе ни имало шта чути, нисмо сигурни. Ипак, дjеловало jе да су пси истренирани само да заплаше, не и да науде. Поткрепљуjемо то и чињеницом да jе капиjа била отворена, а они вани нису излазили, но ипак са покушаjима поновног уласка, устремљено су чекали.

Истина и пропаганда о логору.

Клерофашистичка пропаганда тадашње државе НДХ у новинама jе пак наводила да су на овим мjестима града смjештена дjеца ради опоравка од партизанског ропства, те да су се о дjеци бринуле часне сестре. На улазу у логору, ограђеном жицом стаjао jе безазлени назив – Сабиралиште за дjецу.

Часна сестра води цивила у инспекциjу логора

Истину су међутим знали, поред страдалника и остали хумани људи, жене коjе су прихватале дjецу на пружном путу коjи jе пролазио кроз Сисак, Самобор, Јаску и остала мjеста, извлачећи их из усташких канџи, док им ни то ниjе било онемогућено директним забранама, личним терором над породицама коjе су се дрзнуле прихватити какво српско диjете, или страхом од прича коjе су кружиле о кажњавању таквих „лоших“ Хрвата.
По подацима стоjи да jе у овом логору, тачниjе на ове две локациjе укупно страдало око 700 дjеце. Тачан броj наравно, остаjе упитан.

 

Слобода за дjецу. Потпуна или само дjеломична?

Ослобођење за оне издржљивиjе стигло jе 26.августа 1942. када jе IV Кордунашка бригада на челу са командантом Николом Видовићем у 5 часова уjутро започела напад на Јастребарско.

Партизани су уништили усташко упориште, жандармериjу, но уништење jедне друге локациjе показало се далеко значаjниjом. Уништење жељезничке станице, тада наjефикасниjег средства транспорта оружjа, мунициjе а у овом случаjу дjеце, коjа су своjу смрт налазила и у току самог допремања у логор, у загушљивим вагонима, показало се као jедан од значаjниjих момената за расформирање логора.

Жељезничка станица Јаска

IV Кордунашка бригада jе заузела Јастребарско, ослободила мале логораше, при томе налазећи у њима и своjу дjецу или дjецу своjих ближњих, те jе расформирала локациjе логора на подручjу града. Стариjе дjечаке, њих 727 партизани су повели са собом, док су мању дjецу морали оставити.

Дjеца коjа нису имала снаге за дуги повратак кућама, остављана су по околним селима, а неке jе, по постоjећим подацима, њих око 500тињак збринуо католички Каритас или су их преузимали грађани Јаске и околних села, или су дjеца слана возовима до других мjеста гдjе су преузимана и смjештана у хрватске породице.

Међутим, нека дjеца су, касниjе у хрватским офанзивама, поново враћана, али ни овакви подаци осим свjедочанстава и непотврђених извора нису у потпуности jасни и верификовани.

 

(наставиће се…)

Извор: фронтал

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top