Сисак, мјесто злочина

Сисак, Теслићева стаклана и бараке даље према ријеци Сави, мучилишта српског народа 1941. до 1945. У ноћи 17/18. априла 1945. године у логору Суњи усташе су измасакрирале 108 Срба и у логору Сисак 4/5. маја 1945. мучиле и усмртиле 450 Срба.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

Злочин у Црном Потоку код Топуског

Црни Поток, код Топуског, 17. априла 1942. усташе убиле 64 Србина.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Иако се у овом дјелу наводи да је до злочина у Црном Потоку дошло 17. априла, упоређивањем извора и нама доступне литературе, дошли смо до закључка де се, ипак, као дан извршења злочина намеће 18. април 1942. године. До тог закључка дошли смо користећи наслове:Котар Вргинмост у НОБ 1941-1945,Душан Баић,Вргинмост, 1980. (стр 388-398) иГеноцид на Кордуну и околици,Петар Зинаић, Београд1996, (стр 429-430)

Преносимо списак жртава из књигеГеноцид на Кордуну и околици.

ЗЛОЧИН У ЦРНОМ ПОТОКУ

18. априла 1942. усташе су на превару успјеле да убију 64 становника из Црног Потока и двојицу из села Буковице који су се налазили у Црном Потоку. Тога дана село Црни Поток је потпуно спаљено.

Из Буковице су убијене Љубица Врга 10 (године), и њена сестра Неђељка Врга 6, у Црном Потоку гдје су се налазиле као избјеглице код родбине.

Из Црног Потока убијена је Милица Бакић 17, у властитој кући.

Мила Бакић 20, убијена је и спаљена у штали Стевана Војновића.

Јека Балабан 19, силована је, а затим убијена и спаљена у штали Стевана Војновића у Црном Потоку.

Милка Кајганић 28,

Ђуро Колунџија 39, глухоњем,

Љубица Колунџија 3,

Милица Колунџија 30,

Сава Колунџија 42,

Стака Колунџија 5,

Стана Колунџија 42,

Стоја Колунџија 7,

Миладин Миљановић 13,

Милинка Миљановић 50,

Милка Мудрић 13, су убијени.

Симо Поштић 2, жив је спаљен заједно са својим дједом

Стојаном Поштић 84 у властитој кући.

Матија Улемек 50, усташе су му поломиле руке и ноге и заклали и закопали у ђубар код његове куће.

Боја Војновић 13, убијена,

Боја Војновић 31, жива је спаљена у штали Стевана Војновића,

Божо Војновић 21, жив је спаљен са групом мјештана у ватри запаљене куће,

Бранко Војновић 7,

Драган Војновић 2 и

Драган Војновић 1, убијени су код својих кућа.

Драгица Војновић 4, жива је спаљена са групом својих мјештана.

Драгица Војновић 3, и

Душан Војновић 2, убијени,

Ђуро Војновић 21, и

Јока Војновић 45, живи су спаљени са групом мјештана.

Јока Војновић 19, силована је па затим жива спаљена,

Љубица Војновић 12, жива је спаљена,

Љубица Војновић 20 и Максим Војновић 36, су убијени.

Марија Војновић 18, и Марија Војновић 47, живе су спаљене.

Михајло Војновић 45,

Милан Војновић 6 и

Милан Војновић 3 су убијени.

Миле Војновић 19, побјегао је из запаљене штале и истог дана на њиви ухваћен и убијен.

Миле Војновић 4,

Миле Војновић 60,

Миле Војновић 44,

Милица Војновић 18,

Милка Војновић 45,

Милка Војновић 40, су убијени код својих кућа.

Милош Војновић 35, био је раније стражар код општине Топуско, жив је спаљен са групом мјештана у свом селу.

Мирко Војновић 24,

Никола Војновић 13,

Нина Војновић 3,

Перо Војновић 63,

Перо Војновић 3,

Перо Војновић 21,

Раде Војновић 40, борац IV батаљона, заробљен и жив спаљен у штали Стевана Војновића,

Ружица Војновић 59,

Сава Војновић 32, убијени и спаљени у кући Миле Бућана,

Славко Војновић 4, убијен,

Стана Војновић 20 и Станица Војновић 42, живе су спаљене са групом мјештана.

Станко Војновић 43,

Стеван Војновић 52,

Стеван Војновић 25,

Стоја Војновић 59, су убијени, а

Стоја Војновић 63, је жива спаљена у штали Стевана Војновића у Црном Потоку.

Лука Миљановић 2,

Милка Миљановић 3,

и Стојан Миљановић 6, убијени су од стране усташа у Петровој Гори.

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

Петрова гора, Мрачајски јарак, 18. априла

Петрова гора, Мрачајски јарак, усташе су 18. априла 1942. године масакрирале 18 српских избјеглица.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

Вргинмост, јарак Џаперовац, 19. априла

Горњи Кирин, Вргинмост, јарак Џаперовац, 19. априла 1942. године усташе поклале жене и њихову дјецу избјегле из њихових опљачканих и попаљених кућа.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. Карловац 2017.

Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/65/511-130, или писмом на адресу Удружење Јадовно 1941. Церска 38, Бања Лука, Република Српска.

22. април - дан сјећања на пробој јасеновачких логораша

На дан пробоја 22. априла 1945. године у логору Јасеновац било је заточено 1 073 преживјелих логораша од којих је 600 кренуло у пробој, а слободу је угледао само 91 логораш.
Истог дана почео је и пробој затвореника дијела логора Кожаре, у селу Јасеновац, гдје је од 167 затвореника њих 11 преживјело пробој.
Доња Градина представља највеће стратиште у систему концентрационих логора "Јасеновац", који је формиран у августу 1941. године, непосредно након проглашења Независне Државе Хрватске /НДХ/.
Према истраживањима стручњака, у периоду између 1941. и 1945. године у овом логору убијено је око 800 000 дјеце, жена и стараца, мада се о броју страдалих још увијек воде свакодневне расправе, тачан број страдалих вјероватно никада неће бити утврђен
Међу страдалима било је највише Срба, Јевреја и Рома. По начину убијања, јасеновачки логор сматра се најмонструознијим стратиштем које је тада постојало у свијету, а који је основала и њиме управљала НДХ.

ОБИЉЕЖАВАЊЕ 66. ГОДИШЊИЦЕ ПРОБОЈА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЛОГОРАША

Милан Басташић: У СУСРЕТ ГОДИШЊИЦИ ПРОБОЈА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЗАТОЧЕНИКА АПРИЛА, 1945. ГОДИНЕ

ОБИЉЕЖАВАЊЕ ДАНА СЈЕЋАЊА НА ЈАСЕНОВАЦ

Пробој који се памти