Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/65/511-130, или писмом на адресу Удружење Јадовно 1941. Церска 38, Бања Лука, Република Српска.
22. април - дан сјећања на пробој јасеновачких логораша
На дан пробоја 22. априла 1945. године у логору Јасеновац било је заточено 1 073 преживјелих логораша од којих је 600 кренуло у пробој, а слободу је угледао само 91 логораш. Истог дана почео је и пробој затвореника дијела логора Кожаре, у селу Јасеновац, гдје је од 167 затвореника њих 11 преживјело пробој. Доња Градина представља највеће стратиште у систему концентрационих логора "Јасеновац", који је формиран у августу 1941. године, непосредно након проглашења Независне Државе Хрватске /НДХ/. Према истраживањима стручњака, у периоду између 1941. и 1945. године у овом логору убијено је око 800 000 дјеце, жена и стараца, мада се о броју страдалих још увијек воде свакодневне расправе, тачан број страдалих вјероватно никада неће бити утврђен Међу страдалима било је највише Срба, Јевреја и Рома. По начину убијања, јасеновачки логор сматра се најмонструознијим стратиштем које је тада постојало у свијету, а који је основала и њиме управљала НДХ.
26. и 27. априла 1941. усташе су дигле из кревета 504 Србина из
Грубишног Поља и околних села. Отерани су у логор “Даница” код Копривнице, одатле
у Госпић, па у Јадовно на Велебиту и Слану на отоку Пагу. Из „Данице“ се вратило
неколико стараца, један дечак млађи од 16 година и неки из мешовитих бракова. Сви
остали су завршили у незапамћеним мукама: од маља, секире, или полуживи у ланцима
стрмоглављени су у бездане Велебита. Неки су заклани током транспорта подвелебитским
каналом према отоку Пагу. Постоје озбиљне индиције и докази да их је значајан, али
неутврђен број, завршио у голготи Слане на отоку Пагу. Сведока о овим стратиштима
наших очева, браће и родбине дуго није било. Ипак, појавили су се живи сведоци,
међу њима и побегли са Велебита. Истине су дошле на светло дана, оне сведоче о страхотама
и безумљу хрватских усташа, безумљу каквом нигде на свету нема примера. После хапшења
Срба у Грубишном Пољу, сутрадан 28. априла 1941. , на тадашњем сајмишту у Гудовцу,
убијено је 195 везаних, недужних Срба.
37 Срба из овог насељасу убијени на Васкрс 1992. године. Овај свирепи злочин починили су припадници регуларне Хрватске војске - 103 ХВО бригаде, као и припадници Ријечке и Сисачке бригаде, заједно са припадницима паравојних хрватско-муслиманских јединица које су формирали ХДЗ и СДА из Дервенте.
Покољ у цркви на Коларићу се догодио 26.04.1942 године, на саму Младу Неђељу. То је вријеме најжешће офензиве на Кордун. Пробојем обруча на Петровој гори 14. маја , окончане су борбе и првих мирнијих дана након тога покупљени су остатци страдалих у коларићкој цркви. Вишегодошњим истраживањем Миле Дакића скупљен је попис 109 жртава.
Позивамо све Вас који посједујете документе, фотографије, видео записе, предмете везане за овај догађај као идруге из времена постојања Независне Државе Хрватске, да нас контактирате путем електронске поште:[email protected]или телефоном: +387 51 333 509 .
26.03(Уторак)
2013 - Масакр у селу Сијековцу
Масакр у селу Сијековцу
НАЈСУРОВИЈИ злочин на простору бивше СФРЈ догодио се у селу Сијековац, код Босанског Брода, 26. марта 1992. године. Хрватска војска масакрирала је 250 Рома, од којих 116 малишана. Најмлађем су биле две, најстаријем 15 година. Они су у конвоју од четири аутобуса покушали да оду у Италију и постоје докази да су пропуштени кроз српске линије. Нико није знао шта се с путницима десило све до 2004. када су ексхумирана 23 дечја тела у Сијековцу. Свим жртвама били су извађени органи, а већина је била обезглављена!
У насељу
Сијековац тог 26. марта 1992. године припадници регуларне војске Републике Хрватске
заједно са паравојним хрватско-муслиманским јединицама из Хрватске и
БиХ које су формирале СДА И ХДЗ убили су 19 српских цивила.У само једном поподневном часу убијено је 19 Срба, од којих је најмлађа жртва имала 16, а најстарија 72 године. Наредних дана
убијен је још 41 Србин. Тијела убијених су данима вожена у камионима–хладњачама
да би касније била сахрањена у масовне гробнице или су бачена у ријеку Саву. Још се за једним бројем убијених Срба из
Сијековца трага и воде се као нестали. Побијени Сијековчани су
жртве првог ратног злочина у БиХ. О том злочину постоје бројни докази, као што
постоје докази и о другим злочинима у Броду, чије су жртве били Срби. Предмет
са доказним материјалом 22. маја 2002. године предат је хашким истражиоцима, а
Хашки суд је предмет 2006. године уступио Тужилаштву БиХ за ратне злочине, које
до сада ништа круцијално није учинило да злочин буде осуђен. Представници удружења породица жртава сматрају да Тужилаштво и Суд БиХ избјегавају да пред лице правде изведу праве наредбодавце и извршиоце злочина над српским цивилима у Сијековцу који се вјероватно налазе у Хрватској.
This website uses cookies to improve your experience while you navigate through the website. Out of these, the cookies that are categorized as necessary are stored on your browser as they are essential for the working of basic functionalities of the website. We also use third-party cookies that help us analyze and understand how you use this website. These cookies will be stored in your browser only with your consent. You also have the option to opt-out of these cookies. But opting out of some of these cookies may affect your browsing experience.
Necessary cookies are absolutely essential for the website to function properly. These cookies ensure basic functionalities and security features of the website, anonymously.
Cookie
Duration
Description
cookielawinfo-checkbox-analytics
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Analytics".
cookielawinfo-checkbox-functional
11 months
The cookie is set by GDPR cookie consent to record the user consent for the cookies in the category "Functional".
cookielawinfo-checkbox-necessary
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookies is used to store the user consent for the cookies in the category "Necessary".
cookielawinfo-checkbox-others
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Other.
cookielawinfo-checkbox-performance
11 months
This cookie is set by GDPR Cookie Consent plugin. The cookie is used to store the user consent for the cookies in the category "Performance".
viewed_cookie_policy
11 months
The cookie is set by the GDPR Cookie Consent plugin and is used to store whether or not user has consented to the use of cookies. It does not store any personal data.
Functional cookies help to perform certain functionalities like sharing the content of the website on social media platforms, collect feedbacks, and other third-party features.
Performance cookies are used to understand and analyze the key performance indexes of the website which helps in delivering a better user experience for the visitors.
Analytical cookies are used to understand how visitors interact with the website. These cookies help provide information on metrics the number of visitors, bounce rate, traffic source, etc.
Advertisement cookies are used to provide visitors with relevant ads and marketing campaigns. These cookies track visitors across websites and collect information to provide customized ads.