Календар геноцида
Наредни догађаји
НАТО ЗЛОЧИН У ВАРВАРИНУ
На данашњи дан 1999. године авиони НАТО су код Варварина с четири пројектила, испаљена за мање од пет минута, срушили мост преко Велике Мораве и убили најмање 11 цивила, међу којима Сању Миленковић (16), једног од најталентованијих младих математичара у свету.
Напад је отпочео у 13.25 часова, при ведром времену, а мост је због пијачног дана у Варварину био пун људи. У истом нападу убијен је и протојереј ставрофор Миливој Ћирић, прва жртва НАТО агресије међу свештенством Српске православне цркве, који је усмрћен на прагу оближњег храма Успења Пресвете Богородице.
Истог дана је у нападу НАТО авијације на конвој британских, италијанских и португалских новинара на путу Призрен-Брезовица убијен возач Небојша Радојевић, а двоје људи је рањено.
Злочин у Љесковом Дубу код Гацка
У Љесковом Дубу је 29. јуна 1943. na три стратишта на најмучкији начин побијено 183 људи - мушкараца, дјеце, стараца, жена и трудница, од којих 165 житеља овог села и 18 мјештана околних села који су се у тренутку усташког терора затекли на том мјесту.У само свануће, око 5 часова, под водством гатачких усташа Смаја Дилића и Рама Крвавца, блокирали су село, док су његови житељи још спавали. Домаће усташе и њемачки војници подијелили су се на групе-патроле. Грубо су истјеривали из кућа немоћне старце, жене и поспану дјецу. Оне који су покушавали да бјеже или нису хтјели да напуштају своја огњишта убијали су, без милости, на лицу мјеста.Међу страдалима је било 62 дјеце млађе од 10 година. Нису бирана средства ни начин убијања, а 101 лице је затворено у једну кућу и запаљено.Становништо Љесковог Дуба раселило се, после рата па тренутно у овом гатачком селу живи само једна породица.
Везане вијести:
ПОЧЕЛА ГРАДЊА ХРАМА У ЉЕСКОВОМ ДУБУ
Genocid nad Srbima i Srbijom: Ljeskov Dub, 29. juni 1943. ††
Извор: Злочини у Херцеговини у Другом свјетском рату (Књига 1) - Божидар Чучковић, Требиње 2003. 493-502 -
Библиотечки фонд УГ ЈАДОВНО 1941. Бања Лука
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.
Глина - Српска православна црква
29/Јули - 03/Глина - Српска православна црква "Рођења Богородице" - Глински покољ. 29. јула до 3. августа 1941. усташе поклале 1564 Србина
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Церска 38, Бања Лука, Република Српска.
Ивановић јарак, код Крњака, 29. јула 1941.
Ивановић јарак, код Крњака, 29. јула 1941. усташе убиле на најокрутнији начин 380 Срба с подручја Војнића, Крњака и котара Вргинмост.
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Церска 38, Бања Лука, Република Српска.
Маљевац
Маљевац, иМаљевац, између Велике Кладуше и Цетинграда. 29. јула 1941. усташе масакрирале 84 српска сељака.змеђу Велике Кладуше и Цетинграда. 29. јула 1941. усташе масакрирале 84 српска сељака.
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Церска 38, Бања Лука, Република Српска.
2013 - Злочин у Црном Потоку код Топуског
Злочин у Црном Потоку код Топуског
Црни Поток, код Топуског, 17. априла 1942. усташе убиле 64 Србина.
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.
Иако се у овом дјелу наводи да је до злочина у Црном Потоку дошло 17. априла, упоређивањем извора и нама доступне литературе, дошли смо до закључка де се, ипак, као дан извршења злочина намеће 18. април 1942. године. До тог закључка дошли смо користећи наслове:Котар Вргинмост у НОБ 1941-1945,Душан Баић,Вргинмост, 1980. (стр 388-398) иГеноцид на Кордуну и околици,Петар Зинаић, Београд1996, (стр 429-430)
Преносимо списак жртава из књигеГеноцид на Кордуну и околици.
ЗЛОЧИН У ЦРНОМ ПОТОКУ
18. априла 1942. усташе су на превару успјеле да убију 64 становника из Црног Потока и двојицу из села Буковице који су се налазили у Црном Потоку. Тога дана село Црни Поток је потпуно спаљено.
Из Буковице су убијене Љубица Врга 10 (године), и њена сестра Неђељка Врга 6, у Црном Потоку гдје су се налазиле као избјеглице код родбине.
Из Црног Потока убијена је Милица Бакић 17, у властитој кући.
Мила Бакић 20, убијена је и спаљена у штали Стевана Војновића.
Јека Балабан 19, силована је, а затим убијена и спаљена у штали Стевана Војновића у Црном Потоку.
Милка Кајганић 28,
Ђуро Колунџија 39, глухоњем,
Љубица Колунџија 3,
Милица Колунџија 30,
Сава Колунџија 42,
Стака Колунџија 5,
Стана Колунџија 42,
Стоја Колунџија 7,
Миладин Миљановић 13,
Милинка Миљановић 50,
Милка Мудрић 13, су убијени.
Симо Поштић 2, жив је спаљен заједно са својим дједом
Стојаном Поштић 84 у властитој кући.
Матија Улемек 50, усташе су му поломиле руке и ноге и заклали и закопали у ђубар код његове куће.
Боја Војновић 13, убијена,
Боја Војновић 31, жива је спаљена у штали Стевана Војновића,
Божо Војновић 21, жив је спаљен са групом мјештана у ватри запаљене куће,
Бранко Војновић 7,
Драган Војновић 2 и
Драган Војновић 1, убијени су код својих кућа.
Драгица Војновић 4, жива је спаљена са групом својих мјештана.
Драгица Војновић 3, и
Душан Војновић 2, убијени,
Ђуро Војновић 21, и
Јока Војновић 45, живи су спаљени са групом мјештана.
Јока Војновић 19, силована је па затим жива спаљена,
Љубица Војновић 12, жива је спаљена,
Љубица Војновић 20 и Максим Војновић 36, су убијени.
Марија Војновић 18, и Марија Војновић 47, живе су спаљене.
Михајло Војновић 45,
Милан Војновић 6 и
Милан Војновић 3 су убијени.
Миле Војновић 19, побјегао је из запаљене штале и истог дана на њиви ухваћен и убијен.
Миле Војновић 4,
Миле Војновић 60,
Миле Војновић 44,
Милица Војновић 18,
Милка Војновић 45,
Милка Војновић 40, су убијени код својих кућа.
Милош Војновић 35, био је раније стражар код општине Топуско, жив је спаљен са групом мјештана у свом селу.
Мирко Војновић 24,
Никола Војновић 13,
Нина Војновић 3,
Перо Војновић 63,
Перо Војновић 3,
Перо Војновић 21,
Раде Војновић 40, борац IV батаљона, заробљен и жив спаљен у штали Стевана Војновића,
Ружица Војновић 59,
Сава Војновић 32, убијени и спаљени у кући Миле Бућана,
Славко Војновић 4, убијен,
Стана Војновић 20 и Станица Војновић 42, живе су спаљене са групом мјештана.
Станко Војновић 43,
Стеван Војновић 52,
Стеван Војновић 25,
Стоја Војновић 59, су убијени, а
Стоја Војновић 63, је жива спаљена у штали Стевана Војновића у Црном Потоку.
Лука Миљановић 2,
Милка Миљановић 3,
и Стојан Миљановић 6, убијени су од стране усташа у Петровој Гори.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.
2013 - Петрова гора, Мрачајски јарак, 18. априла
Петрова гора, Мрачајски јарак, 18. априла
Петрова гора, Мрачајски јарак, усташе су 18. априла 1942. године масакрирале 18 српских избјеглица.
Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.
Позивамо све оне који имају додатне информације, документе и сл. везано за овај догађај, да нас контактирају путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.