Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Наша је дужност и обавеза да код Шаранове јаме на Велебиту, подигнемо капелу Јадовничким новомученицима.

Календар геноцида: 29. јул 1941. Злочини на Банији, Кордуну, Лици, Босанској Крајини

Датум објаве: петак, јул 29, 2016
Величина слова: A- A+
Усташе одводе Србе на Банији 1942.
Усташе одводе Србе на Банији 1942.

Дугачка Лука, код Топуског, котар Вргинмост. Усташе су у периоду 28. јул – 03. август 1941. године у Дугачкој Луци убиле преко 256 Срба из Старог Села, Катиновца и Црног Потока..

Извор: Душан Баић, Котар Вргинмост у народноослободилачкој борби 1941-1945, Опћински одбор савеза бораца НОР-а Вргинмост, Београд 1980, стр. 814-844(Списак жртава Старог Села).

Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005., стр. 343.

Петар Зинаић, Геноцид на Кордуну и околици, “Стручна књига”, Београд 1996., стр. 366-367(Списак жртава).

Личко Петрово Село. Другу групу Срба из општине Личко Петрово Село похапсиле су усташе 29. јула 1941. године под истим изговором “да иду на рад у Њемачку”. Народ је повјеровао да их воде у Њемачку будући да су кренули у правцу Бихаћа гдје је била жељезничка станица. Усташама се толико журило, да их више нису водили у општински центар као први пут 27. јула 1941. године,већ како су у којем селу допунили камионе, тако су их одмах отпремали за Гаравице. Од 200 ухапшених 155 људи упутили су на губилиште, најприје на мали предах у господарским зградама Јурија Микуљана, недалеко од стратишта. Убијени су исто вече након мучења и сламања физичке отпорности, а то значи свега 24 сата након ликвидације прве групе. Дакле, прије него је Раде Бубало стигао у село да каже шта се заправо догађа.

Из ове групе је побјегао младић Мирко Влаисављевић из Жељаве, али није имао среће да преживи. Тек што је испричао мајци о несрећној судбини сусељана, ова јадница се надала да ће наћи заштиту код комшија, мјесних усташа. То су ови једва дочекали и да се прича не би ширила даље, забранили су излаз из села. Мирка су одвезли усташе Исаија Рукавина и Силвестар

Рукавина и негдје успут убили и кришом закопали.

Друга група од 45 Срба коју су сачињавали Срби из Жељаве и Баљевца одведена је на Заваље(између Бихаћа и Небљуса) и убијена код Делић јаме у коју су бачени. Из ове групе нико није преживио, а свједочанства о њиховом страдању оставили су побјегли Мељиновчани који су истовремено и на исти начин доведени на ликвидацију код те јаме.

Извор: Гојко Везмар, Усташко-окупаторски злочини у Лици 1941-1945, Музеј жртава геноцида, Удружење Срба из Хрватске, Београд 2004., стр. 103-104.

Котар Кореница и котар Удбина у НОР-у и социјалистичкој изградњи, Хисторијски архив, Карловац 1979., стр. 516-517.  Појединачни списак страдалих из општине Личко Петрово Село на стр. 1069-1089.

Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД  Просвјета, Загреб 2005., стр. 340.

Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 39.

Мирко Рапаић, Личка трагедија, Српска реч, Београд 1999., стр. 257-266.

Шума Каурић јарак, између села Пониквари и Топуског, котар Вргинмост. Усташе су 29. јула 1941. године пресреле на путу групу жена из села Пониквари које су кренуле да однесу храну својим мужевима, синовима, очевима и браћи затвореним у православној цркви у Топуском од стране усташа дан прије. Дочекане су присилно скренуте и поубијане у шуми Каурић јарак. Тада су погинуле Марија Дивић, Милка Мишчевић, Маца Лалић са две кћери Ранком и Маријом, Јока Лалић, Милка Мишчевић Шлисарова и Ката Дивић, њих укупно 8.

Извор: Душан Баић, Котар Вргинмост у народноослободилачкој борби 1941-1945, Опћински одбор савеза бораца НОР-а Вргинмост, Београд 1980, стр. 753, 755-759(Списак жртава села Пониквари).

Босански Петровац. Први масовни усташки злочин на подручју Босанског Петровца извршен је 29. јула 1941. године. Тога дана је у град дотјерано више од 500 мушкараца, који су на превару сакупљени из околних села. Послије страховитог мучења пред зградом Среског начелства, убијено је 330 људи, а њихови лешеви су затрпани у раније припремљене јаме, које су се налазиле у шуми званој Здени до, недалеко од града.

Извор:  Драгоје Лукић, Родитељ покошеног нараштаја, Музеј жртава геноцида, Београд 2008., стр. 116.

Прекопа, поред Глине. Усташе из Глине су 29. јула 1941. године упали у села око Вргинмоста и похватали 55 мјештана села Бовић, Голиња, Козарац и Стипан. Већина Срба одведена је до Прекопе поред Глине и ту убијена. Тог дана страдало је из Бовића 19, Голиње 10, Козарца 11 и Стипана 15 мјештана.

Извор: Душан Баић, Котар Вргинмост у народноослободилачкој борби 1941-1945, Опћински одбор савеза бораца НОР-а Вргинмост, Београд 1980, стр. 332, 339-342, 492, 495-499, 584, 586-589(Појединачни списак страдалих Срба из села Бовић, Голиња и Козарац).

Миљкан Маслић, Почетак и развој устанка народа IV. рајона Кордуна, СКД ‘’Просвјета’’, Загреб 2010., стр., 295-298, 313-315, 369-372(аутор наводи 7 страдалих мјештана Голиње), 375-377.

Доње Селиште, Горње Селиште, Шибине и Балинац, поред Глине. Усташе су ујутро 29. јула 1941. године упали у села Доње и Горње Селиште, Шибине и Балинац и тог дана поубијали 39 Срба – 26 жена и 13 мушкараца. Мушкарце су одвели до њиве зване Граориште уз поток Глину и након звјерског иживљавања побили и ту закопали. Жене су прије убијања биле силоване. Било је случајева да су истовремено силоване мајка и кћерка.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД  Просвјета, Загреб 2005, стр., 57-59.

Шикара Латиново, поред Глине. Усташе су на подручју општина Класнић, Мали Градац и Обљај ухватили 38 Срба. Похватане су сакупљали у жандармеријске станице, а затим их одводили у судски затвор и друге просторије у Глини. Ноћу 29-30. јула 1941. године поубијали су их у шикари Латиново, на граничном дијелу атара села Маринброд и Ново Село Глинско.

Извор: Ђуро Аралица, Усташки покољи Срба у глинској цркви, Музеј жртава геноцида, Београд 2010, стр., 54.

Босански Петровац. Од 29. до 31. јула 1941. године усташе су живљем из околних села напуниле основну школу у Петровцу. Сви су побијени рафалима из митраљеза. Послије масакра усташе су школу запалиле.

Извор: Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 32.

Приредио: Архив Јадовно 1941.


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Jedan komentar za Календар геноцида: 29. јул 1941. Злочини на Банији, Кордуну, Лици, Босанској Крајини

  1. Prof dr milan galogaža je napisao:

    Slava! Neka u miru počivaju!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top