Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

Календар геноцида: 11. август 1941. и 1942. Страдања Срба Херцеговине, Крајине, Славоније..

Датум објаве: четвртак, август 11, 2016
Величина слова: A- A+

kalendar_genocida.jpgСело Дренова Глава, срез Крупа. Усташе су у периоду 08-11. август 1941. године у селу Дренова Глава поклали 180 Срба.

Извор: Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 30.

Село Чаваш, Попово поље. Усташе су 11. августа 1941. године, од 150 Срба мјештана, убили 101 лице од којих је најмлађе имало свега неколико дана, а најстарије 96 година.

У том страдалничком дану, од 57 чланова породице Милошевић, преживјело је само двоје, а од 23 члана породице Мијатовић преживјело је троје, а страдали су и Милетићи, Михићи, Мичете и Пивци.

Извор:

СРБИ – НАРОД ЖИВИХ

Чавашки злочин није почињен у моје име

Илок. Усташе су 11. августа 1941. године убиле 11 Срба из Шида и њихове лешеве бацили у Дунав покрај Илока.

Група аутора, Злочини на југословенским просторима у Првом и Другом светском рату, Зборник докумената, Војноисторијски институт, Београд 1993., стр. 592-531, 551-554.

Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 20. октобра 2015.

Села Пријаковци, Рамићи и Турјак. Усташе су 11. августа 1941. године убиле око 30 сељака из села Пријаковци, Рамићи и Турјак у околини Бања Луке.

Група аутора, Злочини на југословенским просторима у Првом и Другом светском рату, Зборник докумената, Војноисторијски институт, Београд 1993., стр. 557-558.

Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 20. октобра 2015.

Јама на Бивољем Брду поред Домановића, Чапљина. Страдање становништва села Тасовчићи, Клепци, Лозница и Вишићи покрај Чапљине. Похватано становништво спроведено је у Тасовчиће, у привремени логор („Силос“). Процјењује се да је више стотина особа похватано у овим селима. Усташе су убрзо пустиле већину жена и дјеце из логора (поједине жене и дјевојке су силоване), тако да је у „Силосу“ остало заточено око 200 мушкараца, од којих је 107 било из Клепаца. Они су у ноћи између 11. и 12. авуста 1941. године отјерани на Бивоље брдо покрај Домановића гдје су бачени у јаму. Познати су подаци о дјелу починилаца злочина.

Саво Скоко, Покољи херцеговачких Срба ’41, Стручна књига, Београд 1991., стр. 222-225.

Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 20. октобра 2015.

11. август 1942.

Село Бранешци, поред Пакраца. У рану зору 11. августа 1942. године, усташе 13. усташке бојне из Липика и око 250 усташа из сусједе Шпановице, под командом Макса Лубурића који је из Јасеновца довео и вод кољача у највећој тајности почели су опкољавати село Бранешце са циљем потпуног уништења становништва тог села. У селу се то јутро нашло око 300 Бранешаца и непознат број избјегица са Козаре. Већи дио становништва се успио извући, али усташе су у селу ухватиле 86 становника и око 20 жена и дјеце са Козаре. Све су их измасакрирали на три стратишта у селу и полуживе спалили. Све млађе жене и дјевојке су претходно силовали, затим одрезали дојке, распорили стомаке и спалили. Сам Лубурћ је тражио ракију шљивовицу и кад га је жртва почастила заједно са његовом свитом, онда је наредио да се жртва закоље. Примјер зато је Никола Романић, познати сеоски домаћин.

Извор: Дане Павлица, Стратишта око Папука и Псуња, ЗУ Славонаца, потомака и пријатеља Славонаца и Књижевни клуб „Бранко Радичевић“, Београд 2007., стр. 79-83(Списак жртава).

Села Велико Набрђе, Паучје, Ченково и Боровик, поред Ђакова. Ова српска села на сјевероисточним падинама Диљ-планине усташе су походиле више пута. Посебно ће по злу бити упамћен поход од 11. августа 1942. године. Тога дана из ова четири села побијена су или упућена у логоре 833 лица. Село Велико Набрђе никада више није обновљено, а шеснаест српских презимена из тог села заувијек се угасило.

Извор: Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 49.

Приредио: Архив Јадовно 1941.


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top