Календар геноцида: 03. август 1941. Злочини над Србима Баније, Кордуна, Горског котара, Бос. Крајине..

Шушњар, код Санског Моста. Усташе су 03. августа 1941. године стријељали 45 становника села Дабар покрај Санског Моста на стратишту Шушњар. Публиковани су поименични подаци о страдалима. Почетком августа 1941. на стратишту Шушњар убијен је велики број српских становника са подручја Санског Моста.

Милан Црномарковић, Дабар у Народноослободилачкој борби, Сански Мост 1988., стр. 40.

Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 12. октобра 2015.

Кленовац, котар Перушић. Усташе су 03. августа 1941. године опколиле село Кленовац. Затечено становништво које се спремало за бијег у збјегове умирили су дајући обећање да се никоме ништа неће десити. Чим су утврдили да су све похватали, затворили су их у шталу браће Бранка и Јанка Суџуковића и запалили те по њој отворили паљбу из ватреног оружја. Обивши врата спасило се тек неколико људи бијегом кроз усташке редове. На том стратишту остала је 61 жртва од дјетета у колијевци до изнемоглог старца.

Извор: Гојко Везмар, Усташко-окупаторски злочини у Лици 1941-1945, Музеј жртава геноцида, Удружење Срба из Хрватске, Београд 2004., стр. 169.

Котар Кореница и котар Удбина у НОР-у и социјалистичкој изградњи, Хисторијски архив, Карловац 1979., стр. 345-346.

Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД  Просвјета, Загреб 2005., стр. 353.

Рујница, Острвица, Ћуковац и Кленовац – У зору 03. августа 1941. године усташка сатнија из Госпића и усташке снаге из Личког Осика и Широке Куле јачине око 300-400 усташа уз присуство великог жупана Јурице Фрковића, напале су околна српска села Рујницу, Острвицу, Ћуковац и Кленовац и том приликом побиле око 410 људи, жена и дјеце, а села спалили и сравнили са земљом.

Извор:  Котар Кореница и котар Удбина у НОР-у и социјалистичкој изградњи, Хисторијски архив, Карловац 1979., стр. 345-346.

Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД  Просвјета, Загреб 2005., стр. 353.

Српске Моравице. Усташе су 03. августа 1941. године похватали 85 жељезничких радника на станици Српске Моравице и одвели их у огулински затвор, затим у Копривницу, а одатле у Госпић, па у Јадовно гдје су побијени. Накнадним пописом од стране Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача тога дана ухапшене су 63 особе.

Група аутора, Радови Завода за хрватску повијест, Књига 43, Филозофски факултет Универзитета у Загребу, Загреб 2011., стр. 362-364. Текст под насловом ‘’ Терор усташког режима над српским становништвом на подручју котарева Врбовско, Делнице и Огулин у прољеће и љето 1941. године’’, аутора др Филип Шкиљана.

Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 07. октобра 2015.

Мехино стање на граници слуњског, војнићког и кладушког котара. Усташе из Кладуше су изненада 03. августа 1941. године упале камионима у Широку Ријеку, котар Војнић, похватали 27 људи, жена и дјеце и под изговорим да мушкарце воде на рад у Њемачку, а жене и дјецу да воде само на преслушање и попис до команде у Кладушу стрпали их у камионе и поубијали истог дана на Мехином стању. У Широкој Ријеци тај дан убили су још четворицу мушкараца који су покушали бјежати. На Мехином стању из Широке Ријекe 03. августа 1941. године убијено је 8 мушкараца, 9 жена и десеторо дјеце.

Истог дана усташе су под командом крвника Бељка на превару одвеле из Доњег Маљевца 35 људи и Горњег Маљевца, котар Војнић 15 људи. Свих 50 је звјерски убијено на Мехином стању.

На исти дан усташе су побили 15 људи из села Бухача, котар Слуњ и Вељун. Приликом хватања убили су 4 особе, док су осталих 11 одвели на Мехино стање и тамо их побили.

Извор: Котар Војнић у народноослободилачком рату и револуцији, Хисторијски архив, Карловац 1989., стр. 303-304 (Поименични списак страдалих мушкараца и жена из Широке Ријеке).

Котар Слуњ и котар Вељун у НОР-у и социјалистичкој изградњи, Књига 1, Хисторијски архив, Карловац 1988., стр. 112-113, Књига 2, стр. 985-989 (Поименични списак страдалих из села Бухача).

Босански Нови. Усташе су 03. августа 1941. године поклали 380 Срба у непосредној близини фудбалског игралишта у Новом.

Извор: Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 33.

Динко Давидов, Тотални геноцид, Независна Држава Хрватска 1941 – 1945, Завод за уџбенике, Београд 2013., стр. 113.

Мрацељ, котар Војнић. Усташе убиле 03. августа 1941. године у Мрацељу, котар Војнић старицу Стану Котаранин коју су исти дан појели сеоски пси.

Извор: Котар Војнић у народноослободилачком рату и револуцији, Хисторијски архив, Карловац 1989., стр. 304.

Свиница, котар Војнић. Кладушке усташе су 04. августа 1941. године опљачкале село Широку Ријеку и запалиле цркву, а у селу Свиници убиле Драгића Балчина, Мила Сремца, Раду Кукурузовића и Миливоја Сремца.

Извор: Котар Војнић у народноослободилачком рату и револуцији, Хисторијски архив, Карловац 1989., стр. 304.

Љубово, између Коренице и Госпића, мучилиште и губилиште српског народа 3. августа

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Брдо Сињал, код Швице. Усташе су 3. августа 1941. године масакрирале неколико десетака српских сељака из села Горици и села Швице

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Луке код Калића Врела, близу села Батнога, Цетинград, шумица Латићки усташе поклале 3. августа 1942. Србе мушкарце, жене и дјецу из села Бегова Брда

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Доњи Кремен, Слуњ – 3. августа 1941. усташе заклале 29 Срба.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Вељун, Српска православна црква, стратиште српских сељака из Вељуна, Српског Благаја и Љесковца. 3. августа 1941. године усташе мучиле и поклале 200 мушкараца, жена и дјеце.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Смиљанско Поље (Павлинов стан), Госпић. Усташе заклале и спалиле 70 српских сељака 3. августа 1941. године

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

03. август 1942.

Рума. Гестапо је 03. августа 1942. године ухапсио једну групу Срба мјештана из Руме. Претходно је извршено мање хапшење 23. јула 1942. Укупно је у ова два наврата ухапшено 40 лица. Они ће бити стријељани током љета 1942. у Руми и Сремској Митровици. Хапшење је спровео Гестапо, а стријељања усташе.

Душан Лазић – Гојко, Сремско крваво лето 1942., НИ РО ‘’Сремске новине’’, Сремска Митровица 1982., стр. 56.

Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1942. Приступљено 27. октобра 2015.

Бегово Село, поред Купреса. Усташе су 03. августа 1942. године опколиле Бегово Село. Покупили су све становнике, од некрштеног дјетета до изнемоглог старца. Одвели су их у једну појату и све заклали, а затим појату запалили. Иза крвавог усташког пира остала су 82 угљенисана леша.

Извор: Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 28.

Приредио: Архив Јадовно 1941.