Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

Календар геноцида: 02. август 1941. – Крвави Илиндан за Србе широм НДХ

Датум објаве: среда, август 2, 2017
Величина слова: A- A+

kalendar_genocida.jpgШушњар код Санског Моста. На Илиндан 1941. године усташе и локални муслимани су на Шушњару код Санског Моста убиле око 5.500 Срба и 50 Јевреја.

Извор: ТРЕЋИ ОКРУГЛИ СТО „ШУШЊАР 1941.“

Врхпоље, срез Кључ. На жељезничком мосту у Врхпољу, 02. августа 1941. године, побијено је 50 Срба из села Пиштаница.

Извор: Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 32.

Село Кљевци, срез Сански Мост. Након покоља Срба из села Кљевци 28. јула 1941. године, неколико дана касније услиједио је нови, овог пута већи покољ српског становништва овог села. Усташе су на Илиндан 02. августа 1941. године упали у село Кљевци и похватали скоро цијело српско становништво, око 1700 људи, жена и дјеце. Похватани народ одведен је на жељезничку станицу у Врхпоље гдје се већ налазила група од неколико хиљада Срба из других села санског и кључког среза. Одједном је почела пуцњава на масу људи скупљену на пољани и по непотпуним подацима у овом дивљању само из Кљеваца убијен је 361 становник. Остатак преживјелих транспортован је за Сански Мост и спроведен у затвор где се мучење наставило.

Извор: Бранко Ј. Бокан, Први крајишки НОП одред, Војно-издавачки и новински центар, Београд 1988., стр. 60-66.

Село Склоп, срез Кључ. На православни празни Илиндан 02. августа 1941. године, у Склопу поред Сане усташе су убиле 50 Срба.

Извор: Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 32.

Босански Нови. Усташе су на Илиндан 02. августа 1941. године побиле 250 Срба из Новог и околине које су држале заточене на фудбалском игралишту у Босанском Новом.

Извор: Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 32-33.

Села Перна и Подгомиле, срез Босанска Крупа. Усташе су на Илиндан 02. августа 1941. године у селима Перна и Подгомиле убиле преко 100 мјештана. У кући Гојка Рокућа у селу Подгомиле затворили су око педесет жена и дјеце и онда кућу запалили, тако да су сви изгорјели. Спасила се једино Јованка Рокуч. У кући Паје Рокуча изгорио је он, његова жена и њихових седморо дјеце. У кући Ђуре Рокуча у Подгомилама изгорјела је његова жена и њихових шесторо дјеце, а он је прије тога одведен и убијен у Босанској Крупи. У кући Милоша Кљајића у Подгомилама изгорјело је 15 чланова његове породице, а сам Милош убијен је прије тога пред кућом и то након што је усташе нахранио и напојио у својој кући. У кући Михајла Кљајића у Подгомилама изгорио је он и сва његова породица од 13 чланова. У кући Бошка Кљајића у Подгомилама изгорио је Бошко и његова сва породица, која се састојала од 15 чланова.

Извор: Динко Давидов, Тотални геноцид, Независна Држава Хрватска 1941 – 1945, Завод за уџбенике, Београд 2013., стр. 172.

Села Осредак и Врело, поред Цазина. Претходно, крајем јула, усташе су похватале је и убиле већи број мушкараца из ова два села. Потом је 02. августа 1941. године услиједио нови напад на ова насеља. У Осредцима је убијено или погинуло у покушају пружања отпора усташама, 34 становника, а у Врелима 11. Један број кућа у селима је спаљен.

Душан Д. Миљковић, Страдања у цазинској крајини и антифашистичка борба (1941-1945), Београд 2011., стр., 80-82 (Списак страдалих Срба из села Осредак и Врело).

Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 02. октобра 2015.

Село Подлуг, код Санског Моста. Усташе су на Илиндан 02. августа 1941. године у селу Подлуг убиле 100 људи.

Извор: Динко Давидов, Тотални геноцид, Независна Држава Хрватска 1941 – 1945, Завод за уџбенике, Београд 2013., стр. 173.

Село Стари Мајдан, код Санског Моста. Усташе су на Илиндан 02. августа 1941. године у селу Стари Мајдан убиле око 400 људи.

Извор: Динко Давидов, Тотални геноцид, Независна Држава Хрватска 1941 – 1945, Завод за уџбенике, Београд 2013., стр. 173.

Љубиње. Процјењује се да је 02. августа 1941. године ухапшено око 200 људи оба пола и свих узраста. Око 110 становника овог мјеста потом су спроведени у Чапљину одакле су возом депортовани у логор Јасеновац. Преме постојећим подацима, нико од њих није преживио рат.

Саво Скоко, Покољи херцеговачких Срба ’41, Стручна књига, Београд 1991., стр. 236.

Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 05. октобра 2015.

Село Житомислић. Усташе су 02. августа 1941. године упали у село Житомислић и похватале Србе мјештане које су затекли на њивама. Похватане Србе су потом отјерали за Мостар гдје су их придружили похватаним мјештанима Житомислића који су радили у Мостару. Нико од те групе није преживио рат нити се зна поуздано гдје су страдали, њих укупно 42.

Саво Скоко, Покољи херцеговачких Срба ’41, Стручна књига, Београд 1991., стр. 250.

Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 05. октобра 2015.

Студенци, Дубока и Јањачка Коса, котар Перушић. У недјељу 02. августа 1941. године усташе су  опколиле куће Борчића, код Дубоког испод Кузмановаче и поубијали све које су затекли, око 65 жена, дјеце и мушкараца. У Јањачкој Коси то јутро поубијали су Узелце и Томашевиће – њих око 50, затим Стивуке и Глумичиће, те Пејновиће на Брду Крижанову – укупно 46 Срба. Неколико дана касније ликвидирали су и Штакиће на Јањчу.

Затезало наводи да су на Српском православном гробљу у Дубоком, источно од села Дубоко, Перушић. 2. августа 1941. године, усташе масакрирале 87 српских сељака, од којих 43 дјетета.

Извор: Котар Госпић и котар Перушић у НОР-у 1941-1945, Хисторијски архив, Карловац 1989., стр. 152.

Гојко Везмар, Усташко-окупаторски злочини у Лици 1941-1945, Музеј жртава геноцида, Удружење Срба из Хрватске, Београд 2004., 123, на стр. 169 аутор спомиње са су 07. августа 1941. године у Кузмановачи усташе убиле 27 Срба. На стр. 179 аутор говори да је у Јањачкој Коси убијено 133 Срба.

Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993. На стр. 39, аутор наводи да су убијена 74 члана породице Борчић и да су Узелци бачени у јаму Павкуша. Из села Пејновићи, Старо и Ново Јањче усташе су ухватиле 40 Срба, махом стараца, жена и дјеце и све их колцима поубијали у једној јарузи.

Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Јама Света Ана, Горњи Косињ, котар Перушић. Усташе су на Илиндан 02. августа 1941. године похватали 22 Срба из села Млаква. Њих 7 побили су у самом селу и околини, а 15 осталих су одвели до јаме Света Ана која се налази у непосредној близини католичке цркве у Горњем Косињу. Над њом су их масакрирали и бацили у јаму.

Котар Госпић и котар Перушић у НОР-у 1941-1945, Хисторијски архив, Карловац 1989., стр. 1163-1173 (Списак страдалих мјештана села     ва).

Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД  Просвјета, Загреб 2005, стр. 337.

Црни Поток поред Топуског, котар Вргинмост. Усташе су 02. августа 1941. године приликом повлачења повели са собом и убили 15 Срба: мушкараца, жена и дјеце. Публиковани су поименични подаци о страдалима. Устаници су истог дана убили 12 усташа у селу.

Душан Баић, Котар Вргинмост у народноослободилачкој борби 1941-1945, Опћински одбор савеза бораца НОР-а Вргинмост, Београд 1980, стр. 381-398(Списак жртава села Црни Поток).

Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 06. октобра 2015.

Село Катиновац поред Топуског, котар Вргинмост. Усташе су 02. августа 1941. године убили 28 жена, мушкараца и дјеце из српског села Катиновац поред Топуског. Публиковани су поименични подаци о страдалима. Истог дана у Старом Селу на локацији Дугачка Лука усташе су поубијале другу групу похватаних Срба из села Катиновац.

Душан Баић, Котар Вргинмост у народноослободилачкој борби 1941-1945, Опћински одбор савеза бораца НОР-а Вргинмост, Београд 1980, стр. 537-563(Списак жртава села Катиновац).

Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 06. октобра 2015.

Благајско поље код Купреса. Коњичке усташе су на Илиндан 02. августа 1941. године похватале 48 српских косаца на Благајском пољу код Купреса и живе их побацале у јаму на Раичевој коси. Том приликом је страдала и мајка тројице косаца Сима Зубић која је донијела ручак својој дјеци. Прије убиства старицу су пред синовима силовали.

Саво Скоко, Покољи херцеговачких Срба ’41, Стручна књига, Београд 1991., стр. 255.

Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 05. октобра 2015.

Приједор. У рано јутро 02. августа 1941. године, усташе под заповједништвом Томислава Диздара и жупника Јосипа Кауриновића извршили су страховит покољ у Приједору и његовој околини. Људи су масакрирани на улицама, у двориштима и баштама, на мосту преко Сане, у парку код Гимназије, у кругу Жандармерије, на пијаци Житарница, на Уријама и Туковима. Улице су биле крваве, лешеви разбацани свуда; прикупљени су у 30 запрежних кола и превожени до дубоких јама код православног гробља. Тога дана само у Приједору убијене су 724 одрасле особе и 34 дјеце.

Извор: Драгоје Лукић, Родитељ покошеног нараштаја, Музеј жртава геноцида, Београд 2008., стр. 117-118.

Динко Давидов, Тотални геноцид, Независна Држава Хрватска 1941 – 1945, Завод за уџбенике, Београд 2013., стр. 168.

Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 34.

Бајић јаме код Костајнице. Усташе су на Светог Илију 02. августа 1941. године наставили ликвидацију Срба. Католички свештеник из села Кукурузара, усташки потпуковник, Антун Лизатовић, помогао је усташама да ухвате више од 40 људи под изговором да ће само бити таоци за сигурност Нијемаца. Сви ухваћени одведени су на Бајића јаме и тамо ликвидирани.

Љубан Ђурић, Банијски партизански одреди 41-45, Војноиздавачи и новински центар, Београд 1988., стр. 43.

Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 28. септембра 2015.

Село Доње Водичево, код Новог Града. Само у Доњем Водичеву усташе су 02. августа 1941. године убиле 211 мушкараца, жена и дјеце. У засеоку Вуруне убијене су 84 особе, међу којима је било 24 дјеце која су поклана у подруму Миле и Цвије Вуруне.

Извор:  Драгоје Лукић, Родитељ покошеног нараштаја, Музеј жртава геноцида, Београд 2008., стр. 118 (Дјелимичан списак страдалих).

Драгутин Ћургуз, Милорад Вигњевић, Други крајишки народноослободилачки партизански (козарски) одред ‘’Младен Стојановић’’, Национални парк Козара, Приједор 1982., стр., 197-199. Аутори наводе да је тог дана у селима Горње и Доње Водичево и селу Равнице страдало преко 112 људи.

Село Волиња, између Двора и Костајнице. Усташе из општина Дивуша и Зрин су Србе из Доњих Куљана прогласили Циганима. Затим су са усташама из Босанске Костајнице од 31. јула до 02. августа 1941. године спровели хватање више од 280 људи, жена и дјеце. Ухваћене затварају у војне касарне на Ровинама крај жељезничке станице Волиња. Ухапшене, 02. августа 1941. године убијају, затим превозе сељачким колима и закопавају у заједничку јаму на лијевој обали ријеке Уне преко пута жељезничке станице Волиња. Са подручја котара Двор усташе су тог дана ликвидирале из села Доњих Куљана 91 човјека, из села Волиња 26 људи и из села Киришнице 1 човјека који је претходно превозио лешеве из касарне до обале Уне. Остали тога дана ликвидирани у Волињи, похватани су у селима Поткозарја –  Грдановца,Добрљина, Водичева и околине.

Љубан Ђурић, Банијски партизански одреди 41-45, Војноиздавачи и новински центар, Београд 1988., стр. 43.

Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 06. октобра 2015.

Шибуљина, Велебитско Подгорје. Усташе су 02. августа 1941. године отишли у Рујно на Велебиту, гдје су становници Шибуљине били са својим стадима на љетној испаши. Када је свануло, усташе су били већ испред сваке колибе, тако да су похватали готово све мјештане, око 60 људи, жена и дјеце и рекли им да их воде у Италију. Када су дошли у Шибуљину затворили су их у цркву, гдје су их три дана малтретирали и батинали, а четврти дан превезли их на Паг, гдје су ухваћене поубијали.

Извор: Дане Р. Ластавица, Хрватски геноцид над српским и јеврејским народом у концентрационом логору Госпић (Лика) 1941-1945, а Србима 1991-…?, Нови Сад 2011., стр 189.

Смиљан и околна села, котар Госпић. У овој предратној општини усташе су 02-10. августа 1941. године убили 383 Срба и то у Заблату 67, у Смиљанском пољу 116, у Љутачи 19, у Смиљану 47, Богдановићима 98 и 10. августа 1941. године у Селишту 36 лица.

Затезало наводи да су истога дана у селу Богданић код Смиљана усташе ножевима и мацолама масакрирале 103 српска цивила.

Извор: Гојко Везмар, Усташко-окупаторски злочини у Лици 1941-1945, Музеј жртава геноцида, Удружење Срба из Хрватске, Београд 2004., стр. 166-168.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Сански Мост и околина. Котарски предстојник за Сански Мост, правник Ивица Симеон 16. авуста 1941. године извјештава: „У ноћи између 02. и 03. коловоза усташе су поубијале таоце које сам ја дао затворити приликом почетка побуне. Држи се да је поубијано око 800 таоца. Укупни број убијених није познат, али се ипак држи да је страдало око 3.000 људи.”

Извор: Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 31.

Динко Давидов, Тотални геноцид, Независна Држава Хрватска 1941 – 1945, Завод за уџбенике, Београд 2013., стр. 173.

Босански Нови. Усташе из Босанског Новог и новопристигле усташе из Загреба су 02. и 03. августа 1941. године извршили масовне злочине над становништвом котара Босански Нови и Двор на Уни. Прво су 02. августа 1941. године доводили из усташког затвора у Босанском Новом затворене Србе, њих 30, на мост ријеке Уне, убијали их и онаке везане бацали преко ограде моста у Уну. Осим људи вршен је и покољ жена и дјеце чије лешеве одвозе и бацају у ријеку Сану. Истог дана усташе хватају 24 Срба мјештана села Матијевићи, котар Двор на Уни и одводе их према Босанском Новом у правцу моста на Уни гдје их убијају и бацају у ријеку.  Сутрадан је група од 300 људи бачена у ријеку Уну. Процјењује се да је 02. и 03. августа 1941. године бачено у ријеке Уну и Сану неколико стотина људи, жена и дјеце. Понеки су се успјели спасити испливавањем из ријеке, као што је то био случај са Алексом Миљешићем, избјеглицом из Цазинске Крајине, којем је то успјело иако је био рањен.

Љубан Ђурић, Банијски партизански одреди 41-45, Војноиздавачи и новински центар, Београд 1988., стр. 43.

Стана Ниџовић – Џакула, Душан Смољевић, Банија и њене жртве у НОР-у 1941-1945. године, ИП ‘’Социјална мисао, Београд 2002., стр. 59.

Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 33.

Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 07. октобра 2015.

Острвица, поред Госпића. Усташе су у периоду од 02-15. августа 1941. године у три наврата починиле злочине су селу Острвица поред Госпића. Прво су 02. августа 1941. године усташе из Барлета упали у Острвицу и поклали 6 жена и дјеце из породице Шашић, од којих је једно дијете било тек рођено па није било још ни име добило. Сутрадан 03. августа 1941. године, 12 усташа из Личког Осика упада у Острвицу и убијају двоје стараца. Народ је избјегао у шуму и посакривао се по шпиљама. 15. августа 1941. године 100 усташа је напало збјег и према непотпуним подацима поклали 81 српског цивила из Острвице, Широке Куле, Ћуковца, Кузмановаче и Барлета. Том приликом заклали су баку Соку Радмановић са две унучице.

Извор: Котар Госпић и котар Перушић у НОР-у 1941-1945, Хисторијски архив, Карловац 1989., стр. 266.

Гојко Везмар, Усташко-окупаторски злочини у Лици 1941-1945, Музеј жртава геноцида, Удружење Срба из Хрватске, Београд 2004., на стр. 168-169, аутор спомиње да је 02. августа 1941. године у Острвици убијено 13 мјештана и то: 7 у селу, 1 ухваћен и убијен у Госпићу, 1 у Вребачким Стазама, 2 у Широкој Кули, а 2 мјештана су усташе ухватиле,одвели у Рибник и бацили у јаму Дупчан. На стр.169, аутор покољ на Вребачкој Стази датира у 13. август и говори о 81 убијеном цивилу из Острвице, Кузмановаче, Чуковца, Широке Куле и Барлета, док свједок Душан Граовац на стр. 170, говори о 16. августу као датуму злочина.

Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД  Просвјета, Загреб 2005., на стр. 363, аутор говори да су 03. августа 1941. године усташе масакрирале 75 српских цивила из Острвице у Вребачким Стазама, поред Личког Осика.

Будимлић Јапра код Санског Моста. Усташе су у периоду 02-04. август 1941. године одвели 27 људи из Будимлић Јапре и побили их и побили их; неке у Дрварском, а неке у Аџеновића потоку и Наиловој барици, уз нечувене злочине. Илији Стикавцу су извадили оба ока па га пустили таквог. Тек четвртог дана је преминуо. Милошу Шкондрићу извадили су срце и ставили му га у уста, а Ису Војновића су набили на колац и пекли га на ватри. Најстрашији примјер иживљавања су примјенили на Тодору Павићу којег су принудили да закоље сопственог сина да би на крају и њега убили.

Бранко Ј. Бокан, Први крајишки НОП одред, Војно-издавачки и новински центар, Београд 1988., стр. 136.

Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 08. октобра 2015.

Српско православно гробље код Удбине.  Усташе заклале 2. августа 1941. године 12 Срба мушкараца.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Њиве у селу Гњатовићи, Ловинац, Грачац, постале су гробље побијених Срба. Усташе су 29. јула и 2. августа 1941. године од укупно 150 становника поклале 125. Село животом запустјело. У непопаљене куће убијених Срба усташе уселили Хрвате из Рудопоља, Јасенова и Голица.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Тјешњак, на путу од Млиноге према Петрињи, 2. августа усташе поклале 30 Срба из Млиноге и села Клинца. Роми их покопали.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Дујић гај крај Раковице, Слуњ, 2. августа 1941. усташе убиле 380 Срба, мушкараца, жена и њихове дјеце.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Чекретске баре, Широка Кула, усташе су српске цивиле који су дошли на њихов захтјев на покрст из Кукин Дола, поклале и то породице: Ђуре Рачића, Мане Рачића Манише, Мане Ракића и неколико других.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Приредио: Архив Јадовно 1941.


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top