Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Пођимо на Јадовно 01. јула 2017. и покажимо да нисмо заборавили!

Како се Геринг захвалио пучистима на 27. марту: Сада можемо да рашчистимо старе рачуне (38)

Датум објаве: понедељак, мај 8, 2017
Величина слова: A- A+

Геринг је између осталог, рекао и ово: ‘За нас је боље што се то сада десило, него касније, у даљем току рата. Овако смо са незнатним жртвама елиминисали Југославију као војног фактора, и можемо само бити захвални генералу Симовићу што нам је на време отворио очи’

27. март 1941.

Доктор права, пореклом Словенац, Данило Грегорић је био новинар, сарадник Димитрија Љотића, главни уредник Стојадиновићевог „Времена“, актер у судбоносним догађајима и трагични сведок.

Оставио је књигу о својим погледима на „последњи чин југословенске трагедије“ са насловом „Самоубиство Југославије“, Издавачко и прометно а.д. Југоисток, Београд, 1942.

Био је тајни емисар Драгише Цветковића током преговора са Немцима о приступању Пакту, одржавао тесне везе са немачким посланством у Београду и немачким Министарством спољних послова. Његова веза у Немачкој је био посланик др Паул Шмит, Рибентропов човек од поверења и лични Хитлеров преводилац за француски језик, човек преко кога су ишла сва важна питања у вези са приступањем Југославије Тројном пакту.

По доласку комуниста на власт, Грегорић је ухапшен и провео је остатак живота у митровачкој казнионици. Тамо је био на дужности шефа својеврсног преводилачког и прес центра кога су чинили кажњеници.

Милан Л. Рајић („Српски пакао у комунистичкој Југославији““, „Евро“, Београд, 1991.) је преживео робију у Митровици и оставио сведочанство о титоистичкој ујдурми: После Резолуције ИБ-а у затвор у Сремској Митровици стижу писаће машине, радио апарати, стране новине и часописи.

Робијаши, „домаћи издајници“, пишу строго пов. Билтен у пет примерака. Возач долази из Београда сваког дана у зору и Билтен носи друговима на власти. Данило Грегорић је „заповедник“ свих митровачких тајних секција које по налогу Удбе пишу анонимне уводнике за „Борбу“ и „Политику“, нападају СССР, такмиче се ко ће више блата бацити на Стаљина, преводе књиге „посебно за војску“, тајну полицију…

Грегорић је моћан и дешава се да малтретира професоре универзитета, бивше министре (Милан Антић је радио у преводилачкој секцији). Њему је Удба обећала слободу, али на крају, Грегорић је отрован, јер је одбио да буде „кључни сведок“ у замишљеном процесу кнезу Павлу.

Драгиша Цветковић је ћутао о овом свом „човеку из сенке“. Довољно је погледати садржај Грегорићеве књиге и наслутити зашто. Пад Милана Стојадиновића / Споразум / Борба са масонима / Један амбициозан генерал / Први разговори са Берлином / Фон Рибентроп о Југославији / Велика шанса / Претње / Беч, 25. марта 1941 / Удар / Београд, 27. марта 1941 / Ноћ на Дедињу / Рат или мир? / Један кнез одлази у иностранство / 11 дана Симовићеве владе / Штуке над Београдом / Последњи чин / Узроци и везе.

Између осталог, Данило Грегорић је био главни организатор фамозне анти-масонске изложбе у Београду, 1942. године.

Пред „Комисијом за испитивање одговорности у вези државног удара од 27. марта 1941. године“, Грегорић је обелоданио низ занимљивих појединости, особито кад је реч о Немачкој и погледу са те стране на пуч.

Немци су били обавештени о припремама за збацивање Намесништва. Нојхаузен, представник немачке национал-социјалистичке партије у Београду и шеф Веркехрсбироа је током једног разговора са Грегорићем средином фебруара 1941. године, упитао овога да ли је председник Цветковић обавештен о држању официра-авијатичара према кнезу и влади, и о њиховим отвореним претњама да се збаци Намесништво и прогласи краљ пунолетним.

Нојхаузен је споменуо генерала Бору Мирковића, који се у једној кафани у Земуну, у полупијаном стању, хвалио говорећи да ће се он и његови официри обрачунати са кнезом, који „прави рачун без крчмара“. Грегорић није придавао значај свему овоме, сматрајући да се ради о гласинама које су тада у изобиљу кружиле Београдом.

„Сада ми је јасно“, изјавио је пред Комисијом др Грегорић, „зашто ме је немачки аташе за штампу др Хрибовшек, иначе интимни сарадник фон Херена, питао пред сам потпис Пакта, зашто Кнез ради умирења војске и јавности не узме за председника владе једног енергичног генерала, на пример генерала Симовића, за кога кажу да је веома омиљен у војсци и српским политичким круговима“.

„Касније, после извршеног преврата, сазнао сам да је тајни представник Гестапоа у Београду Краус, који се издавао за новинара, послао у Берлин опширан извештај о намерама војних кругова да силом збаце Намесништво и владу, и назначио име генерала Симовића као главног човека незадовољних официра.“

Др Грегорић је на крају рекао следеће:

„После 27. марта, мој пријатељ Нојхаузен имао је прилике да разговара о мартовском догађају са маршалом Герингом, па му је он, између осталог, рекао и ово: ‘За нас је боље што се то сада десило, него касније, у даљем току рата. Овако смо са незнатним жртвама елиминисали Југославију као војног фактора, и можемо само бити захвални генералу Симовићу што нам је на време отворио очи. Зато ви Немци, који живите у Србији, будите спокојни, продужите свој рад као да се није ништа десило, јер сте нам још увек потребни. Сада ћемо моћи да са Србима солдирамо старе рачуне, још из прошлог светског рата’.“

Фељтон „Истина о последњим данима Краљевине Југославије“ базиран на историјском бестселеру “Кнез Павле, истина о 27. марту”, аутора Миодрага Јанковића и Вељка Лалића

НАСТАВИЋЕ СЕ…

Аутори: Миодраг Јанковић и Вељко Лалић

Извор: НЕДЕЉНИК

Везане вијести:

Ексклузивни фељтон: Истина о последњим данима Краљевине Југославије (1)

Тајна оставке кнеза Павла: Написана је месецима пре него што су пучисти уперили цеви (2)

Сведочење кнеза Павла о сусрету са Хитлером: Рекао сам му да моја земља мрзи Италијане, нисам му свакако могао рећи да мрзи и Немце (3)

Писмо краља Џорџа упућено кнезу Павлу: Заиста бих желео да можемо да ти пошаљемо оружје (4)

Британски државни секретар: Срби, сетите се Лазара коме је важније било небеско него земаљско царство (5)

Немачка порука југословенском амбасадору у Москви: Борићемо се немилосрдно, свим средствима. С тим будите начисто (6)

Кнез Павле о Хитлеру: Осећате језу од њега, лице му је жуто као у воштане фигуре (7)

Слободан Јовановић о кнезу Павлу уочи потписивања Тројног пакта: Он је чудан човек. Много пуши, потамнео је у лицу (8)

Како је краљевска војска дочекала рат: „Издржећемо око шест недеља. После нећемо имати ни хране, ни муниције“ (9)

Писмо кнеза Павла војводи од Кента: Ти си знао да је последња ствар коју сам желео, да се бакћем с југословенском политиком (10)

Како су Енглези купили пуч: „Срби се не могу позивати на 27. март 1941, јер смо ми ту револуцију купили“ (11)

Степинац о пучу 27. марта: Срби и Хрвати су два света која се никад неће ујединити, док је један од њих у животу (12)

Генерал Бора Мирковић: Пре него што сам одлучио да извршим државни удар, ломио сам се данима (13)

Тајно удружење „Конспирација“: Ко је све рушио намеснички режим кнеза Павла (14)

Драгиша Цветковић пише кнезу Павлу: Како је измишљено да нам је Немачка обећала Солун (15)

Мусолинијева понуда кнезу Павлу: Заменом становништва Истре и Косова можете да посрбите територију која вам је важна (16)

Како се око кнеза Павла водила полемика: Да ли је Југославија желела Солун? (17)

Како је припреман пуч 27. марта: „Кроз британску амбасаду је прошло толико експлозива да је чудо што цела Југославија није одлетела у ваздух“ (18)

Планови Петра Другог: Како је малолетни краљ припремио војску за бекство у Грчку (19)

Адолф Хитлер о српској војсци: Немачки војник је научио да поштује свог храброг противника (20)

Немачки амбасадор после пуча: „На фиреровом месту бих рекао да поштујем народ који љубоморно брани своју независност“ (21)

Како је Слободан Јовановић „преломио“ кнеза Павла (23)

Тајна архива коју је кнез Павле доставио једном америчком историчару: „У ове папире не сме да има увид ниједан Југословен“ (24)

Последње речи кнеза Павла: Не, немојте их убити (25)

Шта је било после: Емигрантски рат виновника и жртви 27. марта (26)

Како је Драгиша Цветковић одговорио Черчилу: Желео сам да уштедим Југославији несрећу и уништење (27)

Дан када су југословенски комунисти клицали „живео Хитлер!“ (28)

Анте Павелић о 27. марту: „Пучисти су спремили спровод, наша усташка ствар је посве сигурна“ (29)

Београд је био препун шпијуна. Нарочито опасни били су немачки, пошто су се издавали за енглеске (30)

Милан Стојадиновић и све о афери „два одсто ратне штете“ (31)

Душан Симовић: Мене су као поштеног официра злоупотребили (32)

Сведочења пред Недићевом комисијом: „Ухватио сам кнеза Павла за капут да не поднесе оставку“ (33)

Сведочење Димитрија Љотића о 27. марту: Пучисти су ми понудили да уђем у владу и да се изјасним за Енглезе. Одбио сам, наравно (34)

Трећи српски устанак „без иједне капи крви“: Како је припреман државни удар (35)

Како је пропао покушај да се спречи пуч 27. марта: „Не сме се проливати братска крв!“ (36)

Још једна тајна 27. марта: Британци нудили Стаљину цео Балкан (37)

Последње године Краљевине Југославије: Доба када је у Београду цветала уметност (39)

Кнез Павле и Милан Кашанин: Пријатељство које је родило најмодернији музеј у овом делу Европе (40)




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top