fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Како даље на одабраним локацијама на Голом отоку, Гргуру, Пагу и Рабу?

Тродневни састанак посвећен је локалитетима усташког логора у ували Слана на Пагу, талијанског интернацијског логора Кампор на Рабу те Голог отока и оближњег оточића Гргур, на којима су комунистичке власти крајем четрдесетих година отвориле мушку и женску казнионицу за политичке затворенике

Ријека – Осмишљавање плана меморализације мјеста политичке репресије и страдања у простору јужног Кварнера задатак је састанка »Култура памћења у Хрватској и савременој Европи«, отвореног у петак у хотелу Бонавиа у организацији њемачке Закладе Фриедрицх Еберт и Доцумента – Центра за суочавање с прошлошћу.

Тродневни састанак посвећен је локалитетима усташког логора у ували Слана на Пагу, талијанског интернацијског логора Кампор на Рабу те Голог отока и оближњег оточића Гргур, на којима су комунистичке власти крајем четрдесетих година отвориле мушку и женску казнионицу за политичке затворенике. Уз округли стол и радионице скуп укључује и студијски посјет одабраним локалитетима, Голом отоку и Рабу, који ће се обићи у сaрадњи с Удружењем антифашиста Раб и Удружењем Голи оток Анте Земљар.

Основна је намјера, појаснила је водитељица Доцументе Весна Тершелич да скуп резултира с три иницијалне радне групе, посвећене одабраним локалитетима, које би се потом шириле, при чему истиче важност укључивања академске заједнице те посебно младих генерација, како би имале прилику учити историју темељену на чињеницама.

– У години која је пред нама требали би разрадити планове за успоставу спомен соба, музеја и аудио водича за одабране локације. Вјерујем да постоји могућности да у то кренемо већ 2018. године, како би искористили и вјетар у леђа који доноси чињеница што ће Ријека бити Еуропска пријестолница културе, рекла је Весна Тершелич на отварању скупа.

Додаје да Доцумента заговара примјерено обиљежавање мјеста политичког прогона и страдања у различитим режимима, уз знанствено утемељену историјску контекстуализацију.

Желе у први план истакнути памћење страдања појединаца и група под ударом идеолошки мотивираног насиља као вриједносног консензуса око којег треба развијати културу памћења у Хрватској и свијету, објаснила је.

Нови лист, објава 29. септембар 2017., новинар Андреј Петрак

Извор: DOCUMENTA

Везане вијести:

Фељтон: Логор Слана – Паг 1941. | Јадовно 1941.

Паг је велико стратиште | Јадовно 1941.

Logor Slana – Pag 1941. – Pakao u kamenoj pustinji

На Голом Отоку процентуално било највише Срба и Црногораца …

Тајна Голог отока: Претеча трговине – шверца и Удбина …

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: