Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

У Београду 21. маја, филм „Крст над јамом“ и изложба „Тамо где праведници почивају“. Понедељак, 21. мај у 18 часова, Палилула, Центар за културу Влада Дивљан, сцена и фоаје Стаменковић, Митрополита Петра 8 . Улаз бесплатан. Радујемо се Вашем доласку!

 

Када је 40 бродова устало против рата

Датум објаве: недеља, јануар 28, 2018
Величина слова: A- A+

У Боки которској ће 1. фебруара бити обележена 100. годишњица од побуне аустроугарских морнара, весника краја кундк монархије. Црвене заставе прво се завијориле на бродовима „Санкт Георг“ и „Геа“

НЕЗАДОВОЉНИ Аустроугарски морнари, у Боки 1917. године
НЕЗАДОВОЉНИ Аустроугарски морнари, у Боки 1917. године

За који дан, навршава се век од Побуне морнара у Боки которској. О том догађају, који је наговестио крај црно-жуте монархије, као и продор социјалистичких идеја на балканско тло, шира јавност мање зна. А ради се о важном историјском датуму када се „невеста Јадрана“ помињала у целој Европи.

Бока, која се налазила у аустријском делу Аустроугарске, била је због свог стратешког положаја изузетно важна поморска база. Побуна око 6.000 морнара на четрдесетак бродова аутроугарске ратне флоте, стационираних понајвише испред Ђеновића, почела је 1. фебруара 1918. године. Тачно у подне испаљени су хици са бродова „Санкт Георг“ и „Геа“. Морнари су преузели заповедништво на бродовима,и на њима истакли црвене заставе. Устали су против освајачког рата који су водиле Аустроугарска и Немачка, а охрабрени великом Октобарском револуцијом, жестоко су се побунили против услова живота на ратним бродовима. Био је то прави наговештај краја Првог светског рата и праведнијег друштвеног поретка. Посаду су чинили поморци различитих националности, понајвише из земаља које је била покорила бечка монархија.

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ

Стота годишњица Побуне морнара биће свечано обележена у Црној Гори, о чему су обавештени и стране дипломате, који овде бораве. Како су казали из Владе Црне Горе, обележавање јубилеја је прилика да се афирмишу европске вредности, оснажи идеја заједничке европске будућности и мира, што је била мисао водиља побуњених морнара 1. фебруара 1918. године.

На вест о побуни у Боку су упућени бојни бродови, разарачи и торпиљерке како би угушили устанак морнара.Постављен им је 3. фебруара ултиматум о предаји, а истога дана је ухапшено 500 побуњеника. Током тих драматичних дана погинуло је двоје морнара, у затвору је умрло њих десетак, а остали су осуђени на вишегодишње затворске казне. Четворица одважних, која су водила побуну, осуђена су на смртну казну и стрељана 11. фебруара у Шкаљарима, у општини Котор. Били су то Чех Франтишек Раш, Мате Брничевић из Крила Јесеница код Омиша, Антун Грабар из Пореча и Јерко Шишгорић из Жирја код Шибеника.

Сећајући се тих дана, један од учесника побуне Божо Шабан из Омиша, пријатељ Брничевића, сведочио је о великом догађају.

– Мате и ја смо служили четири године на ратном броду „Геа“. Дружили смо се у једној крчми у Ђеновићима – свима нам је било досадило робовање на аустријским бродовима. Дошло нам је до ушију да аустроугарски брод тоне, да они који су га повели губе рат. Договарали смо се (Хрвати, Словенци, Срби, Чеси) потајно шта нам ваља чинити и одлучено је да први знак буде пуцањ са „Санкт Георга“. Неколико нас је било наоружано пушкама и пиштољима, договорено је и извршено и брзо смо преузели власт – причао је Шабан.

Према Шабановим речима, убрзо се војска окупила поврх Ђеновића, од Бијеле до Баошића. Видели су их морнари – све главу до главе.

– С бродова смо могли све да рушимо на копну, али нисмо хтели да гину наша недужна браћа. Имали смо идеју да изађемо с бродовима из Боке, заклонимо се, али за то нису хтели да чују морнари немачке и мађарске националности, који су већином били машинисти. Изјутра, 4. фебруара, примили смо наредбу да пустимо затворене официре на слободу и обавест да неће бити одмазде – сведочио је Шабан.

ХИЦИ Са крсташа "Санкт Георг" означен почетак побуне
ХИЦИ Са крсташа „Санкт Георг“ означен почетак побуне

Окупационе власти су „маркирале“ 42 побуњеника који су непрестано саслушавани 48 сати. У баракама у Шкаљарима по љутој зими тамновало је 350 људи.

– Хтели су да смакну сва 42 морнара, али је добри човек из Книна, Митровић се звао, казао да не може бити стрељања без одбране. И тако су на смрт осуђења четворица.

А како су умрли јунаци велике морнарске побуне у водама Боке?

Сведочанство о томе дао је историчар и књижевник са Цетиња Нико Симов Мартиновић. Он је, наиме, записао изјаву познатог бокељског свештеника и хуманисте дон Ника Луковића, који је провео последње тренутке са овим храбрим момцима. Он их је, наиме, исповедио. Нашао се у затвору у пет изјутра, тог 11. хладног фебруара, када су довели четири морнара. Пошто им је војни судија прочитао пресуду, Франтишек Раш је довикнуо: „Ви том пресудом пуцате у правду.“

– Најпре су ме – причао је Луковић – одвели у ћелију у којој су били Раш, Шишгорић и Грабар, да би их приправио на смрт, Шишгорић је од љутине раздерао блузу, и једно дугме ми је поломило стакло на цвикерима. Раш је био прибран. Рекао ми је: „Ја нећу ништа тајно исповедати. Моја исповест нека буде јавна. Као социјалист борио сам се за слободу, за права радника, за боље друштвено уређење. Радио сам у покрету морнара да се победом заврши освајачки рат који су повеле Аустрија и Немачка. Охрабрила нас је револуција у Русији, тамо је грануло ново сунце које ће обасјати не само Словене већ и све народе света и донети правду и мир“. На то су остали узвикнули: „Тако је“.

СУЂЕЊЕ Вође побуне на улазу у Војни суд у Боки
СУЂЕЊЕ Вође побуне на улазу у Војни суд у Боки

У седам часова, сећао се Луковић, морнари су изведени на стрелиште и храбро погледали у очи осморици војника који су у њих уперили пушке. Стрелци су били Мађари, којима је Шижгорић викнуо: „Зар ви, војници, за чији смо се бољи живот борили, хоћете да нас стрељате?“ После тих речи један од стрелаца је пао у несвест.

Ни други пут на знак сабље војници нису запуцали.Непосредно пред паљбу која је уследила у трећем покушају Франтишек Раш је узвикнуо: „Ви пуцате у правду. Живела слобода!“

Аутор: Саво Греговић-Велиша Кадић

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Слава палим херојима „Драве“ | Јадовно 1941.




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top