Još malo o razgovorima o nadbiskupu Alojziju Stepincu

Datum objave: četvrtak, februar 9, 2017
Objavljeno u Jasenovac
Veličina slova: A- A+

Predstavnici Rimokatoličke i Srpske pravoslavne crkve vode dijalog o nadbiskupu zagrebačkom Alojziju Stepincu, koji je svojevremeno inicirao papa Frančesko. U hrvatskoj javnosti mnogo više se zna o tim razgovorima. Smernice o nivou informisanja, po svemu sudeći, diktiraju Kaptol i Glas koncila.

Alojzije Stepinac
Alojzije Stepinac

Istovremeno, u srpskim medijima, rečeno blagim kvalifikacijama, vlada konfuzija u navođenju činjenica bitnim za sam proces. Teško je kazati šta je glavni razlog tome. Moguće je pravdati i tvrdnju da deo krivice snose srpski arhijereji zbog svoje zatvorenosti i još ponečeg.

Dobrim poznavaocima tih razgovora i upućenim u savremene srpsko-hravatske političke prilike znano je da je u Zagrebu pre pet-šest meseci na jednom sastanku za odabranu političku i diplomatsku elitu razmatran problem pregovora. Tom prilikom procenjeno je da će razgovori oko nadbiskupa Stepinca trajati punih pet godina, naglašeno je da će u svemu tome doći do izražaja podrška pravoslavnih Crkava srpskoj strani koja će uslediti posle njihovog sastanka na Kritu.

Na prvom sastanku u Rimu, 12. jula ove godine, srpski arhijereji su, kažu upućeni u tu temu, pristali na pet sastanaka i pet tema razgovora i da se sve to svrši za godinu dana!!!

Tajnovitost Patrijaršije moguće je objasniti neslaganjem među arhijerejima i po ovom pitanju. Mada je Sabor svojevremeno formirao komisiju za razgovore, formalno nikada nije postavljen njen predsedavajući, to jest onaj arhijerej koji će voditi sav posao. Po nekoj crkvenoj logici (dužina episkopskog staža), to bi trebao biti mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. Ako bi se, pak, gledala geografska nadležnost, onda bi to bio mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije. Ako bi se arhijereji vodili znanjem iz istorije, onda bi to bio episkop slavonski Jovan. No, glavnu reč vodi episkop bački Irinej (koji je, uzgred, portparol Srpske pravoslavne crkve)!

Nejasno je otkud među arhijerejima, kao ravnopravni član, orijentalista i bivši diplomata Darko Tanasković.

Hrvatska strana je odavno obznanila da su uz nadbiskupe i biskupe teolog Jure Krišto, inače nekadašnji sveštenik u Kanadi i doktor filozofije, i istoričar Mario Jareb, doktorirao na istorijatu ustaškog pokreta do 1941. godine.

Sinod je svojevremeno imenovao konsultativno telo ali još uvek nisu poznata imena mada se u određenim krugovima zna ko su.

Među istoričarima se zna ko je na kojoj temi doktorirao, ko je dobar poznavalac novije istorije Srpske pravoslavne crkve, ko poznaje noviju istoriju Rimokatoličke crkve, ko je istraživao istoriju Nezavisne Države Hrvatske, jednom rečju – ko bi mogao da pomogne srpskim arhijerejima.

Na osnovu šturih saznanja, uticaj na arhijereje imaju oni istoričari koji o zadatoj temi znaju tek nešto više od običnog zaljubljenika u istoriju.

S druge strane, poznato je da i arhijereji „pate“ od kompleksa pred nosiocima akademskih titula. No, te titule ne znače i poznavanje teme a to znači i njihov veoma mali doprinos u konkretnom slučaju.

Problem nadbiskupa Stepinca nije mala tema. Nas Srbe prvenstveno boli njegovo nečinjenje u spašavanju srpskog naroda u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj 1941-1945, potom duhovni zločin nad pravoslavljem koji su izvršili predstavnici Rimokatoličke crkve. Nas ne interesuje nadbiskupovo držanje pred komunističkim sudom. Uzgred, on je imao kakvu-takvu priliku da se brani od optužbi ali to nije iskoristio. Takve prilike nisu imali srpski arhijereji. Stepincu nije nedostajala ni dlaka sa glave, dok su tih godina srpski arhijereji bili batinani i šikanirani od predstavnika komunističke vlasti (mitrotopolit Josif Cvijović i episkopi Nektarije Krulj i Nikanor Iličić i drugi).

Autor ovog teksta je pristalica tvrdnje da razgovarati treba jer je to prilika da Hrvatima u lice kažemo šta srpska istoriografija zna o nadbiskupu. Problem su arhijereji koji će to sprečiti ili će izbor saradnika među istoričarima biti takav da je unapred poznat ishod razgovora – drugačije kazano – znamo ko će koga poniziti i u ovom slučaju!

Autor: Velimir Gajić

Izvor: Fond strateške kulture

Vezane vijesti:

SPC spremila dokaze da je Stepinac podržavao genocid

Komisije o Stepincu u Novom Sadu 13. i 14. februara

Komisija o Stepincu radiće godinu dana | Jadovno 1941.

Drugi sastanak mešovite komisije o Stepincu | Jadovno 1941.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top