JOŠ JEDAN ANTISRPSKI I NELjUDSKI POTEZ RTS-a – ODBILI da prikažu film ”Koncentracioni logor Zemun” (Muzej žrtava genocida)

Osmog februara, baš uoči Zadušnica, u Domu omladine je premijerno prikazan dugometražni dokumentarni film ”Koncentracioni logor Zemun” („Konzentracionslager Semlin“), po scenariju dr Veljka Đurića-Mišine, u režiji Dragana M. Ćirjanića i u produkciji Muzeja žrtava genocida iz Beograda.

Ovaj važan istorijsko-filmski dokument i umetnički prikazano svedočenje je konačno razvejao zlobne i nepoštene insinuacije na temu navodne uloge Srba u upravljanju ovim zlokobnim konc-logorom (mi ga nazivamo Logor na Starom Sajmištu po mestu na kome se nalazio). 
Saznali smo, na osnovu precizno izvedene faktografije, da je reč o logoru na teritoriji NDH, od koje su Nemci dobili dozvolu da organizuju logor za Jevreje i Rome, a nekon toga i Srbe (dovođene iz Jasenovca, ali i nakon velikih nemačkih ofanziva, kada je više hiljada, kako četnika, tako i partizana ovde zatvoreno). Da bi na kraju logor bio vraćen onima na čijoj okupacionoj teritoriji se i nalazio – ustašama (godinu dana pred kraj rata).

Važno je da smo saznali da NIJEDNOG LOGORAŠA NIJE UBIO SRBIN, da je čitavo funkcionisanje ”Starog Sajmišta” bilo kompletno u rukama Gestapoa, a pod upravom SS oficira (Andorfera, Engea, Forstera, Majnekea, Šercingera, Bekera…).
Čak su NDH vlasti, kao svoj uslov da bi Nemcima dali dozvolu za privremeno preuzimanje ove teritorije u svrhu pravljenja ovakvog logora, napisale zahtev ”da u logoru ne bude nijedan stražar Srbin” i da ”hranu za logoraše pripremaju kuhinje iz Beograda”. Hrvatsko-ustaški rasizam je odigrao ulogu i povodom prvog, i kada je reč o drugom od ova dva zahteva.

To sve se pokazuje u ovom za sve nas važnom filmu, koji potcrtava istoričarima opšte poznatu, ali široj javnosti opet izgleda nedovoljno jasnu definiciju ratne Srbije kao ”nemačke vojno-okupacione zone” (za razliku od suverene hrvatske države u isto to vreme).
Ona fraza o takozvanoj ”Nedićevoj Srbiji” je tako, u najvećem broju slučajeva, samo antisrpska floskula koja prenebregava pravo stanje stvari u skoro uništenoj i potpuno razorenoj Srbiji i genocidu izloženom srpskom narodu širom bivše Kraljevine Jugoslavije.
Ali, da ne dužim, jer bih što pre prešao na stvar.

Naime, ovaj film je trebalo da se prikaže, u tri dela na RTS-u, a po prethodnom usmenom dogovoru između autora projekta Veljka Đurića (scenariste i, istovremeno, direktora Muzeja žrtava genocida) i glavešina našeg ”javnog servisa”.
Međutim, nakon određenih primedbi antisrpskih nevladinih organizacija i već poznatih srbomrzaca iz našeg sokaka, RTS je odlučio da to ne uradi. Da zabrani, cenzuriše i zaključa istinu o onome ŠTO SE STVARNO DOGAĐALO NA MESTU BIVŠEG MEĐUNARODNOG SAJMA. A, posebno, da se nikada ne skine odgovornost sa Srba za ono što nisu radili (i o čemu, čak, govori jedan propagandistički igrani film u režiji Gorana Paskaljevića), ono za šta odgovornost dele Hrvati i Nemci, ustaška NDH i nacistički Treći Rajh.
Imamo mi dovoljno muka i optužbi na svoj račun, da bi večno na sebi nosili i ovu, lažnu i zlonamernu.

Ali, RTS ne želi da se Srbi prikažu kao žrtve, a ne dželati ovog smrtonosnog logora (koji će duže od dve godine biti direktno povezan sa Jasenovcem). Ne dok njim vlada sadašnja propagandistička hunta.

Da ne bi bilo zabune, navešću i deo prepiske koja potvrđuje ovakvo stanje stvari.

21. februara ove godine, u 11:43 Ilija Cerović, v.d. direktora Televizije Srbije, glavni i odgovorni urednik Obrazovno-naučnog programa RTS, piše upravi Muzeja žrtava genocida i obaveštava njenog direktora kako ”PROGRAMSKI KOLEGIJUM RTS NIJE PRIHVATIO VAŠU PONUDU DA EMITUJEMO FILM POSVEĆEN LOGORU STARO SAJMIŠTE“.
A u sledećem mejlu (poslatom u 15:07 istog dana), isti ovaj potpisnik objašnjava zašto se ne pušta u program jedan ovako važan film (koji je, uz sve ostalo, režirao reditelj zaposlen na RTS-u) i doslovno kaže:
”GENERALNA OCENA JE DA FILM U PRETPOSTAVLjENOM PRVOM I DRUGOM DELU IMA VRLO MALO PRIČE O STAROM SAJMIŠTU…, DA JE NEDIĆEVA ULOGA PREZENTOVANA NEDOSLEDNO – U JEDNOM DELU PRIČE JE ZNAO ŠTA SE DEŠAVA, ALI NIŠTA NIJE PREDUZIMAO DA SE TO SPREČI, A U DRUGOM JE PREDSTAVLjEN KAO SPASILAC…
UZIMAJUĆI U OBZIR AKTUELNA DEŠAVANjA OKO REHABILITACIJE GENERALA NEDIĆA PROGRAMSKI KOLEGIJUM JE ZAKLjUČIO DA OVO NIJE DOBAR TRENUTAK ZA EMITOVANjE OVAKVOG SADRŽAJA“.

Sve to, naravno, latinicom i bez pardona, direktno da direktnije ne može da se saopšti.

I šta tu još dodati ovakvom stavu i načinu razmišljanja onih koji za sebe govore da su u funkciji svojih pretplatnika, svih naših građana, ali i, kao još mnogo važnije: U SLUŽBI ISTINE?

Ako i ovo prođe bez ikakve reakcije, ostaćemo poslednje ostrvo autodestruktivnih laži i sramnog samoporicanja, kao živi dokaz otvorene ideje rukovodstva ”naše” (a u stvari ko zna čije) televizije.

To je sramota koja nečasno i bestidno vređa sve žrtve ovog jezivog logora i nastavlja da širi neistine iz titoističko-jugoslovenskog perioda ove ideologizovane, antisrpske medijsko-propagandne institucije koja se danas lažno predstavlja kao ”Radio televizija Srbije”.

Mi, Srbi, ali i svi potomci mučenika stradalih u ovom i svim drugim nacističkim i ustaškim logorima iz Drugog svetskog rata, zaslužujemo ozbiljno i neizostavno izvinjenje rukovodstva RTS-a i što hitnije puštanje ovog mini serijala na Prvom programu naše televizije – ako ona zaista, a ne samo na papiru, pripada svom narodu i svim građanima naše zemlje, a ne samo samovolji, ličnim hirovima i ko zna kakvim dilovima i dogovorima njenog izgleda svemoćnog i nedodirljivog rukovodstva.

U to ime, pozivam sve institucije koje mogu da nateraju ove rukovodioce da daju ostavke i time pokažu makar trunku stida i još sačuvanog obraza.

Autor: Dragoslav Bokan

Izvor: FB profil autora

Vezane vijesti:

Nikola Milovančev: O logoru Zemun – odgovor na neistine g. Zlatoja Martinova

Miloš Milojević: Film o Sajmištu – međaš na putu ka …

Film bez uloge Nedića

Sličnosti NDH i Nedićeve Srbije

Autošovinisti i „veliki greh“ Milana Nedića