Jedan memorijal, tri spomena

Radna grupa završila Zakon o Starom sajmištu. Muzej Holokausta i Muzej romskog stradanja neće imati autonomiju

Zakon o Starom sajmištu, odnosno Ustanovi spomen-žrtve, kao leks specijalis završen je, a do kraja avgusta bi trebalo da budu usklađeni preostali sitni detalji, posle čega ide u javnu raspravu i dalju zakonsku proceduru. Ovo je, za „Novosti“, potvrdio episkop slavonski Jovan Ćulibrk, predsednik Komisije za Sajmište. Sledeći sastanak Komisije zakazan je za 31. avgust, kada će članovi biti upoznati sa finalnom verzijom.

– Zakon je suštinski gotov, ostale su najsitnije nijanse – kaže episkop Jovan za „Novosti“. – Na Sajmištu neće postojati tri muzeja, kao što su pojedina tumačenja, već jedna krovna institucija, pod kojom će, osim kompleksa sećanja na srpske žrtve, biti i Muzej Holokausta i Muzej romskog stradanja, i ova dva će imati autonomiju. Imaće posebne direktore i podračune, kao i svoje programe, ali neće biti zasebna pravna lica. Direktor Muzeja Holokausta biće biran na predlog Saveza jevrejskih opština (SJOS), a direktor Muzeja romskog stradanja uz konsultacije sa Nacionalnim savetom romske nacionalne manjine.

Rad ovih muzeja biće usklađen sa radom krovnog memorijala. Ovo, po rečima episkopa slavonskog, neće biti samo muzej stradanja na Sajmištu, već opšti muzej stradanja tri naroda, sa fokusom na stradanje u Drugom svetskom ratu.

Gradski menadžer i član Komisije Goran Vesić pozdravio je privođenje kraju rada na ovom propisu:

– Drago mi je što će zakon biti usvojen i što ćemo ovu temu podići sa gradskog na republički nivo, jer je njen značaj nacionalan. Grad je za tri godine uradio ono što decenijama unazad nije urađeno. Raselio je Centralnu kulu, popisao korisnike u drugim paviljonima, ko je legalan, a ko ne, raspisao konkurs za idejni projekat za Centralnu kulu…

Onog trenutka kada leks specijalis stupi na snagu, rešiće se i haos u vlasničkim odnosima i biće moguća eksproprijacija, jer ovaj akt tačno navodi katastarske parcele koje ulaze u memorijalni kompleks.

Savez jevrejskih opština Srbije (SJOS) ranije je tražio da Muzej Holokausta, u okviru kompleksa, ima potpunu autonimiju i svojstvo pravnog lica. Imao bi upravnika koga postavlja Savez jevrejskih opština, upravni odbor u kome bi bili članovi SOJS, Svetskog jevrejskog kongresa i Vlade, i nadzorni odbor u kom bi bili predstavnici Saveza, Svetskog jevrejskog kongresa, IHRA, Jad Vašema i Vlade Srbije. Statut Muzeja takođe bi donosio SJOS.

– I dalje stojimo na stanovištu da bi Muzej Holokausta trebalo da ima suštinsku autonomiju, kao i programsku i nezavisnost u pogledu naučnoistraživačke delatnosti. Aktivnost bi bila koordinisana sa centralnom ustanovom, ali bismo imali samostalnost u vođenju muzeja – kaže Haris Dajč, član Komisije u ime Jevrejske zajednice.

DIPLOMATE

Sastanku Komisije prisustvovali su i ambasadorka Izraela Alona Fišer Kam, politička savetnica Ambasade SAD u Beogradu Čeri Danijels i predstavnik IHRE Bruno Bojar. – Naš interes je partnerstvo sa Srbijom. Bili smo na istoj strani u Drugom svetskom ratu i nadam se da ćemo uvek biti na istoj strani – rekla je gospođa Danijels.

Autor: V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Muzej Holokausta: Tri memorijala u tri paviljona | Jadovno 1941.

Logor Staro Sajmište čeka da bude dostojno obeležen

Tri muzeja za tri naroda žrtve | Jadovno 1941.

Zar Srbi i Romi nisu stradali na Starom sajmištu? | Jadovno …