Jalova osveta Haškog tribunala

Datum objave: nedelja, mart 24, 2019
Objavljeno u Srbija 1999, Srebrenica
Veličina slova: A- A+

„Čestitka“ iz Haga o izrečenoj drugostepenoj presudi doživotne robije Radovanu Karadžiću – ne slučajno – stigla je Srbima 4 dana prije obilježavanja dvadesete godišnjice krvavog NATO pira na tadašnju SRJ, koji je trajao od 24. marta do 10. juna ’99. I to, i dan i noć – bez prestanka – 78 dana…

Milijana Baletić
Milijana Baletić

Prvom Predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, 20. marta žalbeno veće haškog tribunala, izreklo je presudu doživotne robije?! Jedina razlika u odnosu na prvostepenu presudu kojom je dobio 40 godina zatvora je – doživotna – a za isto?! U ostalom, njemu je, koji 19. juna puni 74 godine – svejedno! I ona od 40 je doživotna! Ali za Republiku Srpsku i Srbe – nije! Ova doživotna je tome namenjena?!

Radovanu su „spakovali“ sve što se moglo „spakovati“?! Zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja, istrebljenje, progon nesrpskog stanovništva, terorisanje, ubijanja po Sarajevu, nehumana dela, protivpravni napadi na civile i – genocid u Srebrenici?!

Što se tiče takozvanog genocida u Srebrenici, e to je posebna, uporna – za dugotrajne potrebe – projektovana priča Srbima – do kraja ne otkrivena!!! Ono što je sad već zvanično potvrđeno, to je dogovor Alije Izetbegovića i predsednika Amerike Klintona, još aprila ’93. godine, da se u Srebrenici žrtvuje najmanje 5.000 muslimana, kako bi NATO imao opravdanje da se direktno umeša, bombama protiv Srba i tako omogući muslimansku pobedu?!

U Americi se ovi podaci vode pod državnom tajnom, koja može biti dostupna tek nakon 30, odnosno 50 godina! Istina, do nekle, o ovom dogovoru procurila je preko tadašnjih zvaničnika Srebrenice, koji su odbili Alijinu naredbu, znajući da su među tih 5.000 i njihovi rođaci, prijatelji, poznanici, komšije…! Tadašnji šef policije u Srebrenici Hakija Meholjić, jedan je od onih koji je o ovome, čak i knjigu objavio!

Te ’93. jedno kratko vreme, pronela se ta vest o žrtvovanju Srebrenice, koja nije mogla biti sa sigurnošću potvrđena, pa sam ja, kao ratni reporter, kome su svaku izgiovorenu istinu sa ratišta, „nezavisni“ novinari u Beogradu, prišivali kao laž i propagandu – procenila da će biti viša šteta nego korist da to objavim! Danas mislim da sam napravila grešku.

Ono što se sad zna o Srebrenici i što se jedino može podvesti pod međunarodno krivično i ratno pravo, jeste da je u Srebrenici izvršen ratni zločin streljanja vojnih zarobljenika, a ne civila! To streljanje je i danas pod velom tajne, koja ni pred haškim tribunalom još nije otkrivena, zašto, po čijoj naredbi i s kojim ciljem je to izvršio Deseti diverzantski odred, višenacionalno sastavljen od Slovenaca, Hrvata, Srba,.. iznad kojega „lebdi“ francuska obaveštajna služba?! Na četiri lokacije se još i ne zna ni koje streljao?!

Prema različitim izvorima, broj streljanih je od 500 do 1.000, a onda su tome pridodati svi poginuli u sukobu sa srpskom vojskom, od artiljerije, minskih polja, u sukobima na drugim mestima (jer to je sad stvar prestiža), međusobnih sukoba (po muslimanskim svedočenjima o neslaganju oko izbora na koji način dejstvovati). Tako da muslimani danas, podržani od Zapada, svake godine sahranjuju po jednu koščicu u po jednom tobotu(sanduku) kako bi stigli do zadatog broja „streljanih“ od 8.372 koji im tamo od samoga starta uklesan stoji?! Ako bi zaista i bio toliki broj streljanih zarobljenih vojnika, kako oni kažu – opet to nije genocid – može samo da bude ratni zločin!

E kako se to – tamonjima u Hagu „javlja“ – na osnovu čega oni presuđuju genocid, kad to što se desilo u Srebrenici nema blage veze s međunarodnom Konvencijom o genocidu iz 1948. – to sam đavo zna?!

Broj srpskih žrtava u Podrinju pod Naserom Orićem, koji je sa komandnim mestom u Srebrenici tri godine – u širokom krugu – vršio pokolj, a koji su identifikovani, sahranjeni i to – celi (do duše mnogi bez glave), za sada je 3.267, od čega – 47-moro dece?! Ovo niko živ i ne pominje, kamo li da sudi?! E sad mene interesuje – ovo gde se nije birao ni pol ni godište – da nije „možda“ to genocid – gospodo?!

A tek Sarajevo, u kojem je prema popisu iz ’91. godine bilo 159.000 Srba, od kojih se danas tamo vodi da živi, manje od 4.000?! Nema istrage ko ih je proterao i gde su pobegli! Nema istrage ni kako je Sarajevo „progutalo“ 6.377 Srba?! Nema podataka ni o pojedinim celim poubijanim srpskim porodicama, jer – nema ko da prijavi! Nema ni priče o 126 sarajevskih logora za Srbe, niti o desetinama javnih kuća u kojima se Alijina vojska iživljavala nad srpskim mučenicama – od devojčica sa 12 godina, pa do godišta koje im je moglo „činiti užitak“!

Radila sam tu jezivu istinu 2004/5. na jednoj privatnoj televiziji. Te emisije se nalaze na mom sajtu milijanabaletic.com, pod nazivom „Stradanje Srba u Sarajevu – grobnice na tri sprata“; „Logori za Srbe u BiH i Hrvatskoj i manipulacije Srebrenicom“.

Svaki dokaz koji je Karadžićeva odbrana podnela, u vidu originalnih javnih i tajnih dokumenata, snimljenih govora, svedočenja raznih političara, insajdera, žrtava, presretnutih razgovora, (od kojih boljeg dokaza nema) – koji su prikazivali istinitu sliku događaja – jednostavno je ignorisano, ili tumačeno kao Radovanova propaganda, a za dokaz uzimana „istina“ suprotne strane i predstavnika UNPROFOR-a, koji su bili uz suprotnu stranu?!

Za „zločine“ koje Radovanu stavljaju na teret – oni nemaju dokaza! Ali – tim gore po Srbe i pravdu?! Šta će im dokazi kad imaju „matricu“ po kojoj tvrde da je vršio etničko čišćenje, ubijao, mučio, progoni, činio genocid…?! Zato su Gotovina, Tuđman, Čermak, Makrač, Alija, Orić, Haradinaj, Ljimaj, Čeku… – nevini – u „bljesku“, „oluji“, „medačkom džepu“, Sarajevu, Podrinju, Federaciji, KosMetu, „žutim kućama“?! I – svi oslobođeni?! A neki – ni procesuirani?!

Ma, u ostalom, sva ova farsa njima je, odlično poznata! Znju monstrumi – da su Radovana Karadžića nevinoga osudili, kao i mnoge naše heroje tamo, kojima su, za sad, ukupno preko 1400 godina tamnice zapečatili?!

U ostalom, oni i ne vrše istragu, cene dokaze pa pišu presude – oni samo dobiju presudu – pa u nju slažu „dela“ sve dok je u vrh vrška ne napune?! Inače, kako je Šešelj, kao insajder, objasnio: „Ove sudije nisu ni pisale presudu, oni su samo glasali. Presude u haškom tribunalu pišu, u svim procesima, angažovani, navodni, stručnjaci – i oni su anonimni – njihova se imena ne saopštavaju?! Znači, ko je Srbima pisao presude, znaće se kad se, nakon 30 do 50 godina, skine ta – strogo čuvana državna tajna Amerike o Srebrenici!!!

A tek kako je sve ovo tog 20. marta pratila spektakularna medijska priprema i prenos! Plaču „majke srebrenice“ od sreće, dušebrižnici „ljudskih prava“ odahnuli, i hrvatska predsednica plavušica Kolindica – em Hrvatica, a netrepnuvši – kaže kako je pravda to što su Srbi kažnjeni za „genocid“ nad Bošnjacima i Hrvatima?! Razleteli se i „nezavisni novinari“ i analitičari – ne zna se ko bolje uteruje narodu argumentaciju o „pravičnoj“ presudi!

TV Al Džazira posejala televizijske ekipe po svim gradovima Srpske, pa sve do Beograda, Sarajeva, Haga! Plače zajedno s „majkama srebrenice“! Lepe kadrove najstravičnijih zločina po ekranu, pripisujući ih Srbima ćutke?! Samo neka je što jezivije i krvavije, jer – utisak pred izricanje presude – mora da se pumpa do eksplozije! Masakr iz ulice Vase Miskina, pijace Markale, snajperisanje ljudi po Sarajevu, Potočari, smenjuju se jedan za drugim!

To što je i iz mnogih optužnica Srbima nestao – masakr u Miskinovoj, Markalama i snajperisanje po Sarajevu – jer je dokazano da je Alija (u sad već poznatom muslimanskom samožrtvovanju širom Planete) ubijao svoj narod kako bi izdejstvovao pomoć Zapada protiv Srba – ne sprečava Al Džaziru ni ostale svetske propagatore, sve do Beograda, da za’ukanu priču teraju po inerciji?!

Ali, Al Džaziri, ma – preprofesionalna?! Niko joj ni primać nije moga’! A kako i ne bi kad joj je direktor programa Goran Milić, rado viđen, gošćen i čašćen u Srbiji već blizu pola veka?! A svaka ti čast na „istini“! E tako lako umro – što bi rekao naš narod! Ovako si prijatelju ’90-tih na TV Jutel-u razigravao ratnu „istinu“ u Sarajevu i širom Jugoslavije – i uvek se znalo ko ti je žrtva, a ko zločinac?! Ali zato Beograd, kako onda, tako i danas, širio ti je crveni tepih pred noge i kovao u zvezde kao profesionalca?! I jesi profesionalac, ali – beščašća, barem ovo što ja mogu o tvom „novinarstvu“ da svedočim!

Dobro su Srbi još uvek i živi s obzirom na sate i sate „programa“ u koje su nas pakovali i pakuju – razni „Milići“ u liku „nezavisnih novinara“ od Zapada, okruženja do u sred Beograda?!

A bivši Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, koga su okupacione DOS-ovske vlasti u Srbiji postavile na to mesto jula 2003. gde je ostao sve do kraja 2015. za TV Al Džaziru kaže: „Ova presuda je pravična… Značajna je sa aspekta pravde za žrtve… i suočavanja sa proslošću“?! E tog lika, Beograd je postavio da odradi lov nad glavnim među Srbima, koji su se suprostavili agresiji, okupaciji i pogromu! Beograd ga je za sramno delo ‘vatanja i isporučivanja Hagu celog državnog i vojnog vrha srpskoga naroda i suđenja svakom Srbinu na kojega su neprijatelji uprli prstom, toliko nagrađivao da je sve medalje teško pobrojati?!

Tu su nagrade od „nezavisnih“ novinara, kao što je „Vreme“, pa do predsednika Srbije Borisa Tadića koji ga je 2012. – na Dan državnosti odlikovao Sretenjskim ordenom prvog stepena – za naročite zasluge za lociranje i hapšenje haških begunaca?! Bravo Srbijo! Ne treba tebi većeg neprijatelja od tebe same?! Na pitanja novinarke kako je to „viteštvo“ izgledalo, koliko su truda uložili, Vukčević se pohvalio: „Znate li vi koliko sam ja energije, ja i moj tim, uložili u to da mi uhvatimo njih… Dnevno je preko 10.000 ljudi tragalo za njima… Mi smo se ubili od posla“?! A svaka ti čast „junače“?! Ma srpski narod sve može i da zaboravi, ali tvoje ime, i tebi sličnih – nikad – ako misli da opstane!!!

Karadžić je neposredno, pre nego što su ga vratili u Ševeningen, a po izricanju presude, preko svojih advokata Gorana Petronijevića i Marka Sladojevića poručio: „Ovo nema veze sa pravdom! To je njihova pravda! I to nas ne zanima… Srpski narod i ja, zajedno sa njim, smo već pobedili. Stvorena je Republika Srpska, a srpski narod je slobodan u vlastitoj državi. Žrtva koju ja podnosim je manja od drugih. Hiljade mladića je svojim životom izgradilo Republiku Srpsku…

Najveću žrtvu su podnele majke čiji su sinovi, često sinovi jedinci, dali život za slobodu srpskog naroda. Ova jalova osveta Haškog tribunala meni, starcu, ne može ništa. U svakom ratu, naročito građanskom, izrodi počine zločine koje je naša država, ako je znala, osuđivala i procesuirala. Mi smo se časno borili za slobodu i jednakost srpskog naroda u Bosni i Hercegovini. Zato, uvek i svuda, budimo dostojanstveni, ne mrzimo druge i ponosno čuvajmo ono što je iznad svih nas – našu Republiku Srpsku“!

Ma neka ste vi njemu dali doživotnu – tek će sad Radovan da živi!!!

Ova „čestitka“ iz Haga – ne slučajno – stigla je Srbima 4 dana pre obeležavanja dvadesete godišnjice krvavog NATO pira na tadašnju SRJ, koji je trajao 78 dana u kontinuitetu – od 24. marta do 10. juna ’99. Crnu Goru su bombardovali tri puta: Danilovgrad, Luštica i Murino. Sad ona „uživa“, od kad je potpisala kapitulaciju! Srbija još nije! Kad će – ne zna se?! Uglavnom, te sramne ’99. uz angažovanje preko 1.030 borbenih aviona, 30 brodova i podmornica – svakodnevno, dan-noć su udarali po Srbiji – kako bi nas dotukli i oteli KosMet?!

Dok su oni sa „bezbedne“ daljine, sejali bombe i osiromašeni uranijum po nama, ulogu pešadije dodelili su Šiptarima pod komandom terorističke UČK, koji su palili, rušili, progonili, ubijali, mučili, i iskasapljene po „žutim kućama“ u Albaniji, rasprodavali Srbe u organima?! Još se nije ušlo u trag ni ostacima ostataka od tela preko 800 kidnapovanih Srba, a ni broju onih po čitavoj Planeti, koji u sebi „šetaju“ kupljene srpske organe… Koji horor!!!

Bilans krvoločne NATO agresije, nesaglediv je!

Ubili su nam preko 2,5 hiljada civila, 249 vojnika i 22 policajca, a 6.000 civila u invalide pretvorili?!

Tukli su nam autobuse i vozove pune putnika, pijace na kojima je vrvilo od naroda, ubijali nam trudne žene i decu…?! Iza njih je Srbija ostala razrušenih mostova, rafinerija, fabrika, skladišta hemijske, prehrambene, vojne industrije, bolnica, škola, obdaništa, televizijskih kuća, predajnika…!

Prema tadašnjoj proceni komisije sastavljene od vrhunskih stručnjaka u našoj zemlji, materijalna šteta koju smo pretrpeli iznosi preko 100 milijardi američkih dolara! Od toga, ni do dan danas, ni centa nam nisu platili, a pri tom, njihova agresija na našu državu i narod, bila je – bez odluke Saveta bezbednosti UN?!

Autor: MILIJANA BALETIĆ

Izvor:  IN4S

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top